Novinarstvo je najbolji posao ako se napusti na vreme, lepo je jednom objasnio Čerčil. Nisam tako razmišljala u višim razredima osnovne kada sam prvi put čula ovu rečenicu i već ozbiljno počela, sva ponosna i srećna, da pišem za razne dečije novine. I kad god bi me pitali zašto sam, od svih profesija koji postoje, rešila da budem tamo neko bedno piskaralo, obično bih odgovarala da sam, u stvari, samo želela da postanem Supermen, a on se, jelte, u slobodno vreme pretvarao da je novinar. Stvarnost je bila drugačija.

ja-svet

Ni danas, posle više od dve decenije igranja sa pisanim rečima i ko zna koliko hiljada tekstova, nisam sigurna da li sam napravila životnu grešku. Jer, novinarstvo nema smisla ako se ne pretvori u način života. Često ni to nije dovoljno. Između ostalog, morate imati veeeliku petlju da biste izdržali razne borbe sa vetrenjačama, da biste pristali na kompromise za koje ste verovali da ih nikada nećete napraviti jer su u suprotnosti sa svim vašim principima, da biste stoički podneli navale sujete i laktanja kolega, posebno u ovdašnjem medijskom mulju u kojem se prilika pruža bukvalno svakom ko dođe sa ulice, bez obzira na to što nema ni osnovnog obrazovanja, ni stila, ni etike, ni elementarne pristojnosti. I tako dalje. Ako vas učiteljica nije naučila da pišete još u prvom osnovne, ako nemate ono nešto u ruci i glavi, ako niste prošli staru školu, sa sve pijačnim tezgama i crnom hronikom, onda ne znam kako da vam pomognem.

Tabloidizacija svake sfere života drastično je uticala na kolektivnu svest i dovela nas ovde gde smo – do zvona i praporaca, daleko od knjiga i kulture. Iz novina smo nekada mogli da se obrazujemo, da razvijamo stavove i mišljenja, da analiziramo situacije i, na kraju krajeva, da sami odlučujemo šta je istina, a šta navlakuša. A istina je danas devalvirana kategorija. Kao i moral. Nevažni su postali mnogo bitni, polusvet sa margina izmileo je u prvi plan, mozgovi su uglavnom isprani, medijski prostor žestoko zagađen, a sve ono čega smo se nekad stideli izbilo je na površinu diktirajući pravila ponašanja. Ipak, još ima čitalačke publike koja se ne predaje lošem ukusu i koja bi volela da na kiosku, televiziji ili internetu pronađe i nešto drugačije od onog što joj se servira. Štaviše, smatram da su oni u većini, ali su se ili sklonili ili jednostavno ne mogu da dođu do reči od šačice preglasnih i bahatih. Kao u onom čuvenom Andrićevom kada pamet zaćuti zaključku.

23aab

Poučena dugogodišnjim iskustvom, mogu da potvrdim da su novinari i sami krivi za srozavanje svoje profesije, jer pristaju na nemoguće uslove, popuštaju pred pritiscima i bezobrazlukom, pred neobrazovanima i neinformisanima koji nadiru sa svih strana. A svedoci smo surove istine da ovde uvek može da se padne dublje, jer nama ni dno nije krajnja destinacija. Nisam želela da učestvujem u toj vožnji do ambisa, niti da bilo koga vozam do tamo. Ne zanimaju me senzacionalistički naslovi, loši tekstovi, lažni novinari, estradno-politička pornografija, izmišljotine i polusvet koji se time bavi. Držim se onih koji se ne plaše da kažu stop making stupid people famous. A ima ih.

DSC_1069nb

Već godinama mi neki divni i pametni ljudi predlažu da objavim knjigu, ili makar da počnem blog. Jer, za razliku od mnogih koji se danas predstavljaju kao pisci, ja zaista imam o čemu da pišem. Posle više od dve decenije u svetu medija to mogu da kažem bez lažne skromnosti. Toliko novina za koje sam radila, i ovdašnjih i stranih, toliko ekskluzivnih intervjua i reportaža, interesantnih ličnosti koje sam upoznala, meridijana koje sam posetila… Istraživački duh i novinarska radoznalost vodili su me na razne strane, a sve su mi uvek bile jednako zanimljive. Razgovori sa istorijom, svetske zvezde koje su mi pale šaka i pera, avanture sa putovanja, prizori zemlje zabeleženi foto-aparatom od kojeg se nikad ne odvajam, događaji iz bliže i dalje prošlosti, arheološka nalazišta, filmovi, muzika, muzeji, moj Zemun, pitanja i odgovori…

145 aa

Odlučila sam da pišem o čemu ja hoću i kako hoću. Da u svakom tekstu kažem svoje mišljenje, jer ga imam. Da iznesem impresije i predstavim zanimljive priče iz kojih, bar se nadam, može i da se nauči nešto lepo i pametno. Svašta ćete pronaći u avenijama grada zvanog Snežanapolis. Da, naziv ima veze sa Grčkom. Ima ovde mnogo Grčke, s razlogom. Ali, ima i drugih lepih kutaka planete. Pre i posle svega, to je jedan metropolis koji gradim i uređujem onako kako ja želim. Drugačiji od ostalih. Danas ionako ima previše istih.

Možete me pronaći na adresi info@snezanapolis.com. Komentari, predlozi, mišljenja – sve je dobrodošlo. Osim preuzimanja tekstova i fotografija bez mog znanja i odobrenja. Priče su povezane sa društvenim mrežama, tako da je deljenje linkova, naravno, dozvoljeno u svako doba. Hvala vam što ste svratili u moj polis.

Snežana Ilić

3 KOMENTARI

  1. Sve najbolje vam zelim sa vasim sajtom, drago mi je da sam vas otkrila, redovno citam, puno toga sam naucila od vas – zahvalna sam i samo nastavite sa lepim i zanimljivim pricama. Pozdrav iz Baca!

OSTAVI KOMENTAR