Grožđebal u Sremskim Karlovcima, tradicionalna manifestacija u čast grožđa, vina i vinograda, ove godine je održan nešto ranije jer se tom slatkom voću zbog klimatskih uslova malo žurilo da sazri. Dobro vino tri dana je nesmetano teklo ulicama lepog gradića na obroncima Fruške gore, kojem je u goste došlo nekoliko desetina hiljada ljudi

Da nije bilo vina, ne bi, kažu, bilo ni pesama, ni Brankove boemije, a ni ovakvih Karlovaca. Marija Terezija često je boravila na Fruškoj gori kako bi u autentičnom ambijentu mogla da se prepusti bermetu čijim čarima nije mogla da odoli. Čak je i muškarce ovog regiona oslobodila služenja vojske i ratovanja kako bi imali dovoljno vremena da se bave stvaranjem kvalitetnog vina. Kada je trebalo izdejstvovati neku dozvolu od bečkog dvora, podmićivalo se, naravno, vinom. Bermet se pio i na Titaniku. Ima još sijaset priča… Tradicija proizvodnje ovog pića duga je i raskošna kao i istorija celog kraja. Sremski Karlovci, živopisna varoš pored Dunava, nisu samo centar prosvetiteljstva, duhovnosti i kulture našeg naroda, već i prava prestonica vina.

U slavu tog božanskog nektara i slatkog voća od kojeg se pravi, 1930. godine počeo je da se praznuje Grožđebal. Međutim, svetkovine povodom karlovačke berbe traju mnogo duže. Moglo bi se reći – otkako je Fruškom gorom prvi put poteklo vino, a to je bilo još u vreme Rimljana, koji su otkrili idealne uslove Alme Moris, kako su zvali najvišu planinu u Vojvodini, u pradavna vremena ostrvo Panonskog mora.

Manifestacija je nastala iz običajno–narodne svečanosti kojom se u Karlovcima obeležavao početak berbe grožđa, poslednjeg vikenda septembra ili prvog vikenda oktobra. Osnovni cilj Grožđebala je negovanje kulture i duha grada, unapređivanje turizma, ali i podsticaj vinogradarima da istraju u proizvodnji popularnog pića i na taj način nastave bogatu tradiciju svojih predaka, navode organizatori.

Program uglavnom traje tri dana i sastoji se od privrednog dela u okviru kojeg se organizuje prodajna izložba vina i autentičnih suvenira, i kulturno-umetničkog segmenta koji uključuje koncerte, predstave, smotre folklora. Sve je, naravno, začinjeno tamburicom i autentičnim zvucima ovog kraja. Priredbe se odvijaju u jedinstvenom ambijentu centra grada, na Trgu Branka Radičevića, a godišnje ih poseti nekoliko desetina hiljada ljudi.

Karlovačka berba grožđa ove godine je održana nešto ranije, od 8. do 10. septembra. Razlog su klimatski uslovi koji su uzrokovali i ranije sazrevanje voća. Mnogo sunca i žege, manje padavina… Svetkovina je počela izložbom pod nazivom Karlovački vinogradari i vinari u Zavičajnom muzeju Karlovaca, u organizaciji Muzeja grada Novog Sada. U palati Ilion predstavljena su savremena vina koja se ovde proizvode, kao i priznanja koja su vinari i vinogradari dobijali za kvalitet.

Grožđebal se ovog puta sudario sa još jednom značajnom karlovačkom smotrom – Brankovim kolom, pesničkom manifestacijom koja se održava u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji u čast velikog pesnika. Pored nastupa velikog hora Eparhije sremske, prvog dana predstavilo se domaće kulturno-umetničko društvo Brankovo kolo, a potom je usledio defile berača i vitezova vina, uz pratnju Narodnog orkestra KUD Sonja Marinković iz Novog Sada. Veče su na pozornici postavljenoj ispred prelepog zdanja Karlovačke bogoslovije zagrejali Dejan Cukić i Spori ritam bend, di-džejevi Radija AS FM i maestro sa gitarom, legendarni Vlatko Stefanovski.

U subotu, drugog dana Berbe, ispred česme Četiri lava odvijao se zanimljiv program za decu, upotpunjen pozorišnim predstavama, mađioničarima i edukativno-kreativnim radionicama. Popodnevni časovi bili su rezervisani za Orkestar mladih iz Sremske Mitrovice, a onda su scenu preuzeli Kiki Lesendrić i Piloti.

Finale Grožđebala održano je u nedelju. Organizatore, učesnike i posetioce poslužilo je vreme, toplo i sunčano, doduše još rano da bi se nazvalo miholjskim letom kojem se Karlovčani inače najviše raduju u doba berbe. Posle dečjeg programa ispred Česme, na glavnu binu popeli su se članovi ansambala Folklorika iz Novog Sada i Branko Radičević iz Rume, koji su oduševili prisutne. Zvezdani deo smotre zatvorio je Sanja Ilić sa Balkanikom, a onda su, tradicionalno, nastupili tamburaški sastavi koji su publiku zabavljali do kasnih sati. Jednostavnije rečeno – niko nije hteo da ide kući, a bilo je i onih koji su namerno propustili poslednji voz ili autobus.

Pored dobrog vina niko nije ostao žedan. Jer, ko vino ne pije, taj nek’ se ubije… Ali, u ovom kraju se, kao što je opšte poznato, dobro i jede, te niko nije ostao ni gladan. Pored autohtonih đakonija, kuglofa, krofni, suhomesnatih proizvoda i ostalih delicija, na više tezgi formirao se čitav red dok su posetioci čekali mađarski kurtoš-kalač, atraktivni dimnjak, nezaobilazan na vojvođanskim vašarima. Tražen je bio i langoš, posle kojeg su mnogi želeli da se zaslade šećernom vunom.

A vinski podrumi, glavne perjanice manifestacije? Karlovci su naselje sa najviše vinarija po kvadratnom metru, kažu meštani u šali. Vinarija Kiš jedna je od najzaslužnijih za promociju bermeta i vraćanje starog sjaja ovom zaista posebnom vinu. Osnovana je davne 1830. godine, a počeci se vezuju za najstarijeg člana loze Kiš, Stevana, koji je kupio prvi vinograd. Njegovi naslednici postepeno su povećavali površine i proizvodili sve veće količine grožđa, te su postavili čvrste temelje na kojima danas počiva vinarija, koja se bavi i vinskim turizmom.

Jedna od čuvenih karlovačkih vinarskih porodica je i Dulka, koja se ovim poslom bavi od 1920. godine. Danas poseduje osam hektara vinograda, podrum kapaciteta 80.000 litara vina, 10.000 litara rakije, prirodnog vinjaka i čuvenog bermeta. Dulkina vinska kuća osmišljena je kao tipična vojvođanska kuća muzejskog tipa. Pored starih predmeta koji su nekada korišćeni u ovom gazdinstvu, može se videti i kompletan nameštaj, izuzetno očuvan, a neki komadi datiraju iz 18. veka.

Kao po recepturi svojih predaka, porodica Živanović i danas se bavi proizvodnjom dobro poznatih, specijalnih vina, ausbruha i bermeta, koja su osvojila brojna priznanja. U sklopu imanja žive dva vinska podruma – laguma. Stari je nastao još u 18. stoleću. Iskopan je duboko u bregu i u njemu se vrši proizvodnja i čuvanje vina. Drugi podrum prostire se na 140 metara, kapaciteta je 80 ljudi i u njemu se organizuju degustacija vina, rakije i meda, uz sremački fruštuk sa domaćim seoskim specijalitetima. Živanovići su na svom posedu osnovali i Muzej meda i pčelarstva, o kojem sam već pisala.

Tu su i podrumi Bajilo, Benišek-Veselinović, Došen, Đurđić, Mrđanin, Kurjak, Došen, Veritas, Aleks, Kosović, Petrović, Lumber, Probus, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Patrijaršijski podrum… I u koju god vinariju da svratite, verujte mi da nećete pogrešiti. In vino veritas.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR