Grožđebal u Sremskim Karlovcima, tradicionalna manifestacija u čast grožđa, vina i vinograda, i ove godine je održan nešto ranije jer se slatkom voću malo žurilo da sazri. Dobro vino tri dana je nesmetano teklo ulicama lepog gradića na obroncima Fruške gore, kojem je u goste došlo nekoliko desetina hiljada ljudi

Da nije bilo vina, ne bi, kažu, bilo ni pesama, ni Brankove boemije, a ni ovakvih Karlovaca. Marija Terezija često je boravila na Fruškoj gori kako bi u autentičnom ambijentu mogla da se prepusti dobrom bermetu čijim čarima nije mogla da odoli. Čak je i muškarce ovog regiona oslobodila služenja vojske i ratovanja kako bi imali dovoljno vremena da se bave stvaranjem kvalitetnog vina. A Sremci, prefrigani po difoltu, znali su kako da izađu na kraj sa bečkim dvorom. Kada je trebalo izdejstvovati, na primer, neku dozvolu, nije se podmićivalo novcem ili ljudstvom, već uglavnom vinom. Legenda kaže da se bermet pio i na Titaniku. Ima još sijaset priča… Tradicija proizvodnje ovog pića duga je i raskošna kao i istorija celog kraja. Sremski Karlovci, živopisna varoš pored Dunava, nisu samo centar prosvetiteljstva, duhovnosti i kulture našeg naroda, već i prava prestonica vina.

U slavu tog božanskog nektara i slatkog voća od kojeg se pravi, 1930. godine počeo je da se praznuje Grožđebal. Međutim, svetkovine povodom karlovačke berbe traju mnogo duže. Moglo bi se reći – otkako je Fruškom gorom prvi put poteklo vino, a to je bilo još u vreme Rimljana, koji su prvi otkrili idealne uslove Alme mons, kako su zvali najvišu planinu u Vojvodini, da ne kažemo baš brdo, u pradavna vremena ostrvo Panonskog mora. Prve sadnice vinove loze doneo je imperator Marko Aurelije Probus, inače rođeni Sremac, iz okoline antičkog Sirmijuma.

Manifestacija je nastala iz običajno–narodne svečanosti kojom se u Karlovcima obeležavao početak berbe grožđa, poslednjeg vikenda septembra ili prvog vikenda oktobra. Osnovni cilj Grožđebala je negovanje kulture i duha grada, unapređivanje turizma, ali i podsticaj vinogradarima da istraju u proizvodnji popularnog pića i na taj način nastave bogatu tradiciju svojih predaka, navode organizatori.

Program uglavnom traje tri dana i sastoji se od privrednog dela u okviru kojeg se organizuje prodajna izložba vina i autentičnih suvenira, i kulturno-umetničkog segmenta koji uključuje koncerte, predstave, smotre folklora. Sve je, naravno, začinjeno tamburicom i autentičnim zvucima Srema. Priredbe se odvijaju u jedinstvenom ambijentu centra grada, na Trgu Branka Radičevića, a godišnje ih poseti nekoliko desetina hiljada ljudi.

Karlovačka berba grožđa i ove godine je održana nešto ranije, od 7. do 9. septembra. Razlog su klimatski uslovi koji su uzrokovali i ranije sazrevanje voća. Mnogo sunca i žege, a manje padavina. Svetkovina je, kao i uvek, počela izložbom pod nazivom Karlovački vinogradari i vinari u Zavičajnom muzeju Karlovaca, u organizaciji Muzeja grada Novog Sada. U palati Ilion predstavljena su savremena vina koja se ovde proizvode, kao i priznanja koja su vinari i vinogradari dobijali za kvalitet, ali i razne alatke kojima su se nekada služili.

Grožđebal se i ovog septembra sudario sa još jednom značajnom karlovačkom smotrom – Brankovim kolom, pesničkom manifestacijom koja se održava u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji u čast velikog pesnika. Protekla je u znaku 135 godina od prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo. Pored nastupa velikog hora Eparhije sremske, prvog dana predstavilo se domaće kulturno-umetničko društvo Brankovo kolo, a potom je usledio defile berača i vitezova vina, uz pratnju Narodnog orkestra KUD Sonja Marinković iz Novog Sada. Veče su na pozornici postavljenoj ispred prelepog zdanja Karlovačke bogoslovije zagrejali Sergej Ćetković i veliki vatromet, čime je festival svečano otvoren.

Umetničke granice Brankovog trga u centru grada predstavljale su tri bine. Pred Glavne, bile su postavljene i Tamburaška, u ulici Mitropolita Stratimirovića, rezervisana za majstore omiljenog vojvođanskog žičanog instrumenta, dok je dvorište Zavičajnog muzeja bilo pretvoreno u veliku zelenu di-džej scenu. Organizatori su i ovog puta mislili na najmlađe. Tako se ispred česme Četiri lava odvijao zanimljiv program za decu, upotpunjen pozorišnim predstavama, mađioničarima i edukativno-kreativnim radionicama. Ljubitelji dasaka koje život znače imali su prilike da pogledaju izvrsne predstave. U svečanoj sali Gimnazije na repertoaru su se našle Slike iz života vladike Nikolaja Velimirovića i monodrama Život je loto.

U subotu, drugog dana Berbe, posle Folklorike i benda Drum’n’Zez, scene je preuzela regionalna senzacija – The Frajle. Sjajno raspoložene Novosađanke žarile su i palile skoro do ponoći, a publika koju je prema slobodnim procenama činilo oko osam hiljada duša, bila je sastavljena od svih generacija.

U svom već poznatom frajlovskom maniru, uz čardaš, dobar rokenrol i još bolje glasove, četiri dame su iz note u notu potvrđivale zbog čega su poslednjih godina zauzele zavidne pozicije među najvećim zvezdama ovih prostora. Prisetile su se i prvog nastupa u Karlovcima pre osam godina, Frajli Jeli publika je čestitala rođendan, a Frajla Nata ponosno je otkrila da je išla u školu preko puta pozornice – Karlovačku gimnaziju.

Finale Grožđebala održano je u nedelju. Organizatore, učesnike i posetioce poslužilo je vreme, toplo i sunčano, doduše još rano da bi se nazvalo miholjskim letom kojem se Karlovčani inače najviše raduju u doba berbe. Posle dečjeg programa ispred Česme, na glavnu scenu popeli su se Bajaga i njegovi Instruktori, koji su – treba li uopšte naglašavati – raspametili prisutne. Spektakularnim koncertom čuvenog muzičara zatvoren je zvezdani deo smotre, a onda su, tradicionalno, nastupili tamburaški sastavi koji su posetioce zabavljali do sitnih sati. Jednostavnije rečeno – niko nije hteo da ide kući, a bilo je i onih koji su namerno propustili poslednji voz ili autobus.

Pored dobrog vina niko nije ostao žedan. Jer, ko vino ne pije, taj nek’ se ubije… Ali, u ovom kraju se, kao što je opšte poznato, dobro i jede, te niko nije ostao ni gladan. Pored autohtonih đakonija, kuglofa, krofni, suhomesnatih proizvoda i ostalih delicija, na više tezgi formirao se čitav red dok su posetioci čekali mađarski kurtoš-kalač, nezaobilazan na vojvođanskim vašarima. Tražen je bio i langoš, posle kojeg su mnogi želeli da se zaslade šećernom vunom. Tokom sva tri dana mogli ste da krstarite Dunavom i obiđete njegove adice na katamaranu koji je svakog punog sata polazio sa pristana kod hotela Dunav.

A vinski podrumi, glavne perjanice manifestacije? Karlovci su naselje sa najviše vinarija po kvadratnom metru, kažu meštani u šali. Vinarija Kiš jedna je od najzaslužnijih za promociju bermeta i vraćanje starog sjaja ovom zaista posebnom vinu. Osnovana je davne 1830. godine, a počeci se vezuju za najstarijeg člana loze Kiš, Stevana, koji je kupio prvi vinograd. Njegovi naslednici postepeno su povećavali površine i proizvodili sve veće količine grožđa, te su postavili čvrste temelje na kojima danas počiva vinarija.

Jedna od čuvenih karlovačkih vinarskih porodica je i Dulka, koja se ovim poslom bavi od 1920. godine. Danas poseduje osam hektara vinograda, podrum kapaciteta 80.000 litara vina, 10.000 litara rakije, prirodnog vinjaka i čuvenog bermeta. Dulkina vinska kuća osmišljena je kao tipična vojvođanska kuća muzejskog tipa. Pored starih predmeta koji su nekada korišćeni u ovom gazdinstvu, može se videti i kompletan nameštaj, izuzetno očuvan, a neki komadi datiraju iz 18. veka.

Kao po recepturi svojih predaka, porodica Živanović i danas se bavi proizvodnjom dobro poznatih, specijalnih vina, ausbruha i bermeta, koja su osvojila brojna priznanja. U sklopu imanja žive dva vinska laguma. Stari je nastao još u 18. stoleću. Iskopan je duboko u bregu i u njemu se vrši proizvodnja i čuvanje vina. Drugi podrum prostire se na 140 metara, kapaciteta je 80 ljudi i u njemu se organizuju degustacija vina, rakije i meda, uz sremački fruštuk sa domaćim seoskim specijalitetima. Živanovići su na svom posedu osnovali i Muzej meda i pčelarstva.

Tu su i Bajilo, Benišek-Veselinović, Došen, Đurđić, Mrđanin, Kurjak, Veritas, Aleks, Kosović, Petrović, Lumber, Probus, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Patrijaršijski podrum… Dok ovo čitate, oni su verovatno u svojim vinogradima jer berba još traje. A u čiji god podrum da svratite, nećete pogrešiti. In vino veritas.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR