Toni Parsons, jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, dokazao je da za njegovo pero prepreke ne postoje kada je iz emotivnih literarnih voda uplovio u one uzburkanije, predstavljajući svetu novog junaka kriminalističkog žanra

Roman Jedan po jedan vrhunski je triler koji bez problema može da stane rame uz rame sa najboljim ostvarenjima ovog žanra nastalim tokom poslednje decenije. Sadržajna priča, upečatljivi likovi, ciničan humor i žestok zaplet garantuju uzbuđenje do poslednje stranice, naročito uz radnju smeštenu u snegom pokriveni London i serijskog ubicu koji po celom gradu postavlja kulise za svoja zlodela. Ali, na tragu mu se neće naći Šerlok Holms, niti Herkul Poaro, već detektiv Maks Vulf, novi junak jednog od najpopularnijih pisaca današnjice, Tonija Parsonsa. Autor neponovljivih porodičnih priča, ispunjenih melanholijom i svim gorkim i slatkim ukusima života, iznenadio je čitalačku publiku kada je rešio da okrene novi list i zađe u sferu eksplozivnih krimića. No, svestrani Istender vrlo brzo je pokazao da za njegovo pero prepreke ne postoje.

Sa bardom savremene britanske književnosti ponovo sam se srela na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu, kada je promovisao novi roman. Našli smo se na savršenom mestu za ovakve razgovore – u Delfi kafeu u Studentskom kulturnom centru, okruženi hiljadama knjiga. Spontan, ljubazan i opušten na način koji valjda samo Englezima tako dobro pristaje, Parsons me je, po ko zna koji put, uverio da su one stvarne (naravno, svetske) zvezde u isto vreme i najjednostavniji ljudi. Nemaju vremena za kašnjenje, a ni talenta za foliranje i prenemaganje. Poštuju sve i svakoga. Zato je i novi susret sa čuvenim piscem bio posebno iskustvo, iako zahvaljujući njegovim delima i ponašanju imam utisak da se poznajemo celog života.

Džentlmen zauvek

A zavoleli smo ga uz emotivne bestselere u kojima stvarnost prikazuje onakvom kakva jeste, sa svim njenim usponima, padovima i začinima. To su i Čovek i dečak, i Potraga za suncem, i Novi početak, i mnogi drugi naslovi čiji su ga tiraži odveli na vrh liste planetarnih terapeuta za muško-ženske i porodične odnose. Sada je malo promenio tastaturu i brod usmerio prema detektivskim vodama, onim u kojima su se svojevremeno odlično snalazili njegovi znameniti sunarodnici Agata Kristi i Artur Konan Dojl.

– Jedne večeri pre desetak godina, nakon što je pročitao moju knjigu Čovek i dete, reditelj Sem Mendes poslao mi je mejl u kojem je napisao koliko mu je taj roman značio, jer je i sam otac. Ostali smo u kontaktu, ali ne mogu da kažem da smo se posebno družili. Videli smo se na jednoj projekciji. Kada sam pre dve, tri godine prisustvovao snimanju njegovog filma o Džejmsu Bondu, otkrio mi je da je obožavao uzbudljive romane Ijana Fleminga kada je bio mali. Nakon mnogo vremena ponovo je počeo da ih čita kako bi Bondov duh što bolje preneo na veliki ekran. I ja sam voleo te priče o agentu 007, pa sam, vođen Mendesovim primerom, rešio da ih pročitam ponovo. Kroz misli su mi prolazili i ostali poznati junaci krimi priča. Tada sam shvatio da i ja želim da stvorim ozbiljnog detektiva koji će dugo živeti u svesti čitalaca, svraćajući iz knjige u knjigu. Tako je rođen Maks Vulf – objašnjava Parsons.

Nije pogrešio, iako je propisno iznenadio svet. Roman Jedan na jedan dobio je najviše ocene kritičara, mada je bilo i onih koji su smatrali da je sve to samo hir slavnog pisca i novinara. On, pak, stvari naziva ogromnim izazovom, čak i kockanjem sa karijerom, jer je ovo delo stvarao bez ugovora, našavši se u polju u koje ranije nije zalazio. Na negativne komentare se nije obazirao i ne zna da li ih je i koliko bilo. Ipak je, kaže, pozitivac, i sve u životu posmatra iz tog ugla.

– Želeo sam da pokažem izdavačima kako i to mogu da uradim. Jednostavno sam napisao knjigu. Naravno, dugo sam razmišljao o ovoj temi, nije se baš sve dogodilo preko noći, a nadahnuo me je i prolazak kroz ulicu Bejker u kojoj se nalazi Šerlokov muzej. Morao sam sebi da dokažem da sam na pravom putu i da nakon niza dirljivih drama mogu da napravim zaokret. Doduše, nisam baš toliko talentovan i sposoban da bih se usudio na drastične zaokrete, ali sam se trudio da uradim najbolje što mogu ne spuštajući se ispod svojih standarda. Svi treba da budemo svesni gde su nam granice.

Skroman i, prostim jezikom rečeno, dodirljiv. I džentlmen zauvek. Žrtve njegovog serijskog ubice su pripadnici najbogatijih društvenih slojeva, oni na koje je ceo svet ljut. Vreme je sadašnje, sa svim svojim dobrim i lošim stranama, tehnološkim dostignućima i sve izraženijim međuljudskim podelama. Ovo poslednje je dobro upoznao tokom odrastanja u londonskom Ist Endu. Uzbudljivi preokreti čekaju čitaoca posle svake nove stranice. Ali, bez klišea.

– To su članovi moćnih i povlašćenih porodica, bankari i advokati, koji nisu zaslužili da ih neko ubije, ali su krivi za ekonomsku krizu i lošu situaciju u kojoj se nalazimo. Upravo zbog toga se javnost iz knjige u jednom trenutku našla na strani zločinca, doživljavajući ga kao nekog savremenog Robina Huda, osvetnika koji ubija zle kapitaliste u pokušaju da sanira posledice njihove pohlepe. Pokušao sam da što autentičnije i bez ulepšavanja prikažem vreme u kojem živimo, u eri društvenih mreža preko kojih se ubica hvali svojim zlodelima. Da je u doba Džeka Trboseka postojao internet, siguran sam da bi i on tvitovao o svirepim ubistvima koja je počinio.

Parsons će o detektivu Vulfu napisati još knjiga, a između njih bi trebalo da bude i nekoliko novela koje će ih povezivati. Junak jedne od priča biće Srbin, Gvozden, koji će se truditi da dokaže nevinost nakon nepravedne optužbe za zločin. Najavljujući ovu temu, pisac je naglasio da mu je iskreno žao zbog negativnog imidža koji je Srbija dugo imala u svetu, jer Zapad voli da sve deli na crno i belo. Toliko puta je ovde boravio, da se oseća kao kod svoje kuće. A ni Beograd već odavno ne doživljava slavnog književnika kao stranca. Veza je uspostavljena još u njegovim mladim godinama kada je tek počeo da skuplja avanture za buduće priče i kada je pronašao prenoćište kod ljubaznih domaćina, zbog čega će se zauvek kleti u gostoprimljivost srpske prestonice, ne odbijajući nijedan poziv za učešće na ovdašnjim sajmovima knjiga.

Imao sam možda dvadeset godina kada sam se prvi put sreo sa Beogradom. Od tada su prošle decenije i jasno je da se mnogo stvari promenilo. Država se drugačije zove, na licu grada još su vidljivi ožiljci bombardovanja, ali ona esencijalna dobrota ostala je ista. I dalje ovde žive divni, pristojni, velikodušni i posebni ljudi. Postoje delovi Beograda koji veoma liče na centar Londona i kojima volim da prošetam kad god svratim. Tokom ove mini turneje boravio sam i u Novom Sadu, Nišu, Požarevcu, družio se sa čitaocima i potpisivao knjige. Prolaznici su me prepoznavali na ulici, osmehivali se, tražili autogram. To je nešto što, priznaćete, ne može da se doživi baš u svakom kutku planete. Ovde me vole, obasipaju me ljubavlju i poštovanjem. I uvek rado dolazim. A ja ne idem u sve zemlje u kojima se moji romani objavljuju.

Samoća je inspirativna

Parsons je dokazao da je majstor pisane reči još pre nekoliko decenija, kao autor sjajnih intervjua sa apostolima britanskog panka i roka. Družeći se s njima svašta je naučio o stvarima, malim i velikim, koje čine život, ali i o onim lošim koje mogu za tren oka da unište sve što smo mukotrpno stvarali. Duga je potraga za prosvetljenjem, kaže. Trebalo je naći odgovore na pitanja koja je često postavljao u svojim knjigama: u kojim godinama muškarac počinje da izgleda glupo u farmerkama, da li svojoj deci treba da budemo drugovi ili roditelji, zbog čega bi porodica trebalo da bude najvažnija i večna tema za svakog pisca i čoveka… Mnogi su sazrevali uz romane Tonija Parsonsa dok su zajedno s njim tražili odgovore. To je najmanje milijardu napisanih reči, a svaka je u nekom trenutku za nekog bila svojevrsni lek. Na kraju krajeva, i za njega samog. Jer, nema bolje i zdravije terapije od pisanja. Nastanak svojih dela poredi sa usponom na planinu. Put do vrha je prepun prepreka, ali ne sme se stati i nema gledanja unazad.

– Ponekad mi nedostaje česta tema mojih knjiga – samoća. Pisci s vremena na vreme vole da ostanu sami kako bi mogli na miru da stvaraju. A ja sam uvek okružen ljudima, tu su drage osobe, porodica, supruga, kćerka… U vreme kada sam pisao roman Čovek i dečak, razbolela mi se majka. Preminula je šest nedelja pre nego što je objavljen. Bilo je teško, ali rad mi je pomogao da se tokom njene bolesti izborim sa emocijama. Takođe, kada se bavite nekim ozbiljnim temama i ljudskom dušom, pre ili kasnije shvatite da imate rupe u znanju koje se ne mogu popuniti maštom i istraživanjem. Onda morate izaći i razgovarati s ljudima. Često ističem da pisci u svojoj kutiji imaju samo tri alatke – maštu, istraživanje i iskustvo. Život kakav ste živeli, ili kakvim su drugi živeli. Život kakav zamišljate. Svakog dana koristite ta tri alata u različitim kombinacijama. Naravno, morate biti i radoznali. Novi početak treba da bude stvoren od čiste mašte. Ali, roman se piše dugo, i pisac usput shvata kako može da ga poboljša i produbi koristeći svoje ili iskustvo drugih. Na kraju se, ako je rad uspešan, neće ni videti šavovi između onoga što je izmišljeno i onoga što se zaista dogodilo.

Izdavačka kuća Laguna za jun sprema novu poslasticu sa potpisom Tonija Parsonsa. Reč je o nastavku avantura detektiva Vulfa, skupljenih u romanu koj nosi pomalo jeziv, ali drastično drugačiji naslov od onih na koje nas je slavni Britanac navikao – Stari grobovi. Najava počinje u stilu koji predstavlja kombinaciju, na primer, Stivena Kinga i Agate Kristi: Čak i najsrećnije porodice imaju mračne tajne zbog kojih bi neko bio u stanju da ubije… Parsonosov kolega Li Čajld, takođe jedan od majstora ovog žanra, već je imao prilike da pročita knjigu. Oduševljen, nije štedeo na komplimentima: Spektakularno! Napeto i živopisno, brzo i autentično. Ako vam se svidelo delo Jedan na jedan, nemojte propustiti Stare grobove. Vulf i ovoga puta ima posla sa nemilosrdnim ubicom kojeg lovi po ulicama Londona, a Parsons ponovo dokazuje zbog čega se sve što svojim perom dotakne pretvara u zlato.

Intervju: Snežana Ilić

Fotografije: Laguna

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR