Krsto Niklanović je institucija, a njegov „Jadran“ bez sumnje je najpopularniji budvanski restoran, koji se od ostalih ugostiteljskih objekata u crnogorskoj metropoli turizma razlikuje po autentičnom enterijeru i dva potpuno različita dela. Jedan je smešten na samoj obali i pravi je nautički centar, dok na drugoj strani u rokerskoj atmosferi uživaju pasionirani bajkeri

Ako niste bar jednom svratili u Jadran kod Krsta, onda niste ni bili u Budvi! Jer, Krsto Niklanović nije samo najpoznatiji ovdašnji ugostitelj, već prava institucija. To će vam reći Budvani svih generacija. Da je njegov restoran zaštitni znak gastronomije kraljice Mediterana potvrđuje i zid sa potpisima gostiju u glavnom delu prostranog objekta smeštenog između dva šetališta, od kojih je jedna promenada na samoj obali mora, tik do Starog grada.

02a

Ono po čemu se Jadran izdvaja od ostalih budvanskih mesta namenjenim hedonizmu jesu njegova dva segmenta, autentična, originalna i prijatna, ali drastično drugačijih enterijera. Naime, deo restorana koji pokriva rivu pravi je primorski kutak ukrašen raznim nautičkim detaljima kao što su kormila, sidra, brodske pumpe i lampe, replike jedrenjaka, školjke… Segment koji izlazi na ulicu pretvoren je u veliki bajkerski klub. Čim otvorite vrata, jedan od osam dvotočkaša koji krase ovaj prostor odvešće vas možda i na onu stranu Atlantika, na čuvenu Rutu 66, a to možda nećete ni primetiti jer će vam pogled odvući retro atmosfera koja se nazire u oblacima dima – stari džuboks, Texaco pumpa, ogromne pivske bačve.

Budući da sam veliki ljubitelj motora, naročito harli dejvidsona, ali i da sam u duši mornar koji obožava sve što ima veze sa nautikom, nikako mi nije lako da se odlučim u kom delu restorana da odsednem. Između njih je i zeleni granični pojas – bašta ispresecana kanalima i ukrašena mediteranskim rastinjem, ali i nekim malo većim eksponatima kao što je, na primer, jedan crveni fića ispod palme. Zbog svega toga sam, kad god se nađem u Budvi, naprosto primorana da više puta svratim u Jadran. A kod gazda Krste uvek ima nekih noviteta ili detalja koje ranije sigurno niste zapazili.

04

05

Prošlog jula Jadran je proslavio jubilarni, četrdeseti rođendan. Restoran su otvorili moji roditelji još tokom socijalističke ere, davne 1976. godine. Verovali su da će im za početak biti dovoljni jedan konobar i roštilj majstor. Ali… Po gradu se vrlo brzo pročulo da postoji mesto sa odličnom kuhinjom, na samoj promenadi, pored mora, te su uskoro svi članovi porodice bili angažovani – otac Dušan, majka Vidosava, moje dve sestre i, naravno, ja – seća se Krsto.

06

Tri godine kasnije, Budvu i celu crnogorsku obalu pogodio je katastrofalan zemljotres. Srećom, strašna nepogoda nije mnogo oštetila kuću Niklanovića, što su oni shvatili kao znak da treba da nastave posao koji su započeli.
– Kada sam se oženio i zasnovao porodicu, više sam se posvetio restoranu jer sam shvatio da od plate za koju sam tada radio nisam mogao da nas izdržavam. Uneo sam neke novine u celu priču, trudeći se da napravim fino mesto u kojem apsolutno svako može da se oseća prijatno. Takođe, pokušavao sam da zakrpim neke rupe, nastojao sam da oživim takozvanu mrtvu sezonu koja je u turizmu potpuno normalna pojava. Zna se kada je udarno, a kada nema ni žive duše.

07

– Posle velikog zemljotresa, na obalu su se polako vraćali Nemci, Englezi i ostali turisti. Tada nije radilo mnogo hotela i restorana, pa sam počeo da razmišljam kako ih dovesti i popuniti prazan hod između tri popodne i osam uveče. Putujući Evropom, imao sam prilike da saznam šta ljudi vole u tom periodu dana, pa sam se dosetio da gostima Budve ponudim filter kafu i štrudlu. Nigde nikog nema, a kod mene svi sede i jedu, terasa krcata…

15

Bio je to pun pogodak. Savršen recept za uspeh. Za trajanje, pre svega. Četiri decenije Jadrana i na desetine hiljada zadovoljnih gostiju koji se uvek rado vraćaju odličnoj kuhinji Krstinog restorana, najbolji su svedoci kvaliteta. A kako se objekat širio, tako se povećavalo i osoblje.
– Svi su oni moji saradnici. Ne zovem ih radnicima, jer ovo je i njihova kuća. Mnogi od njih sa mnom su duže od dve decenije, a Vito mi je ovde još od osnivanja – priča legendarni ugostitelj, koji vreme uglavnom provodi na relaciji Budva–Tirol.

12

Ova lepa austrijska oblast pravi je raj za bajkere. Dok je putovao po Evropi i sticao razna iskustva, Krsto je poželeo da stvori i mesto sa domaćinskom uslugom gde će se svako osećati prijatno, neku vrstu porodičnog restorana u koji će dolaziti i domaći gosti i turisti, tokom cele godine, a ne samo u letnjoj sezoni. Zato je pre nekoliko godina proširio postojeći objekat i prostor koji izlazi na ulicu pretvorio u bajkerski klub, sličan onima u Severnoj Americi. A možda i bolji.

25

26

Odrastao sam uz motore, nosim benzin u krvi, što sam nasledio od oca koji je, između ostalog, bio i majstor za dvotočkaše. Prostor prema gradu dugo je bio neiskorišćen, služio je kao garaža za motore. Gosti su tu zalazili tek da bi se slikali sa čoperima, harlijima i ostalim modelima. Ipak je Budva turističko mesto, a mi ugostitelji znamo da svaki posetilac voli da sedne na obalu, da ruča ili večera pored mora. Zamislio sam drugi deo restorana kao mesto u kojem će se okupljati bajkeri, koji inače redovno prolaze kroz Crnu Goru. Tako da je ovaj deo u isto vreme i klub, i restoran, i informativni centar.

Sve što ovde vidite je mojih ruku delo. Sve sam sam uradio i doneo, nisam angažovao nikakve stručnjake za enterijer. Nikakva visoka filozofija. Retro detalji svemu daju poseban šarm. Mada, često nije bilo lako dopremiti ih dovde. Texaco pumpa mi je, recimo, pravila posebne probleme…

Restoran ima više od 850 mesta i jedan je od najvećih lokala na crnogorskom primorju.
– Služimo morske specijalitete, jastoge, hobotnice, ali imamo i ćevape, jagnjeće pečenje, roštilj na ugalj, kompletna italijanska kuhinja… U bajkerskom delu možete probati nekoliko vrsta kobasica uz slatki bavarski senf i mnoga druga jela. Bio sam među prvim restoraterima koji su u jelovnik uvrstili školjke.

29

Zid sa potpisima gostiju svedok je visokog kvaliteta hrane i usluga. Na njemu stoje poruke, stihovi i čitavi eseji, na svim jezicima sveta. Autograme su, između ostalih, u Jadranu ostavili čuveni italijanski kantautor Albano Karizi, Momo Kapor, Vlade Divac, Petar Kralj… Oba autentična ambijenta ispunjena su i dobrim zvukom, a žive svirke su obavezne. Mediteranski melos, džez, rokenrol. Prošle godine uspešno je organizovan festival na kom su se takmičili neafirmisani rok bendovi, sve u želji da ovim prostorima ponovo zavlada kvalitetna muzika, kaže gazda Krsto Niklanović, koji nije samo jedan od najuglednijih crnogorskih ugostitelja, već i uvaženi član Rotari kluba i veliki filantrop.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić, za Hello! Travel – Budva
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

18

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR