Harizmatični britanski umetnik, jedan od najuticajnijih muzičara svih vremena koji je svakom fazom svog stvaralaštva dugog više od pola veka menjao lice pop kulture, svet je napustio samo fizički. Njegov duh, talenat i remek-dela nisu se oprostili od nas. Naprotiv, ostaju da žive večno, kao svojevrsni nosioci svetla i slobode na putu kroz prilično neizvesnu budućnost

Odjavio se na vreme. Znao je da neće dugo izdržati, poslednjim atomima snage priveo je kraju album, izdao ga za svoj rođendan i dva dana kasnije – otišao. Kolika je snaga potrebna da umetničkom delu udahnemo život dok naš visi o koncu, zapitao se svet kada ga je prošlog januara iznenada napustio Dejvid Bouvi. A on je uspeo da i sopstvenu smrt pretvori u umetnost.

01

Harizmatični kantautor raskošnog talenta, avangardni heroj sa bezbroj lica koji je tokom više od pola veka formirao i menjao muzičku scenu, osamnaest meseci se borio sa rakom jetre. Na njegove dosadašnje albume, i danas jednako aktuelne kao pre više decenija, na najbolji način se nadovezao poslednji, Blackstar. Tek što su kritičari počeli da hvale ovo ostvarenje, čovek koji je pao na Zemlju vratio se među zvezde. Budući da je uvek išao ispred svog vremena i prostora, pošlo mu je za rukom da i poslednjom transformacijom – u spotu za pesmu Lazarus – predvidi ono što će se ubrzo dogoditi. U završoj sceni ulazi u starinski drveni ormar i zatvara vrata za sobom, simbolično se opraštajući od nas. Ali, kakav je to svet bez Dejvida Bouvija?

Ne znam gde idem odavde, ali obećavam da mi neće biti dosadno, citirala ga je njegova supruga Iman tog jutra koje je označilo kraj jedne ere. Kraj vremena u kome je neko sa beskompromisnim stavom i integritetom mogao da izgradi ogromnu karijeru i da inspiriše na stotine drugih muzičara, da dostigne status globalne zvezde stvarajući autentična dela i umetničke pesme, kroz neprekidno eksperimentisanje i inventivnost. Zigi sa Marsa, Starmen, Apsolutni početnik, besmrtnik… Samo se okrenuo i otišao. Jednostavno i spektakularno, baš kao što je svih ovih decenija i živeo.

02

Malo je reći da je Dejvid Bouvi bio vizionar, jer je oplemenio masovnu kulturu druge polovine prošlog stoleća. Njegova energija, moć transformacije i prefinjen ukus nadahnjivali su umetnike iz različitih sfera. Rokenrol nije imao većeg kreativca od njega. Jer, Bouvi je bio rokenrol. Nesputan, divlji, maštovit. Otmen, nedodirljiv, a nimalo arogantan. Bez sumnje najveći modni kameleon i preteča onoga što su kasnije radile, na primer, Madona i Lejdi Gaga, koje su prepoznale važnost vizuelnog prezentovanja u muzičkoj umetnosti.
Rušio je granice i rizikovao. Sedamdesetih je šokirao svet transrodnim imidžom, ambivalentnošću i poigravanjem sa seksualnošću. Bio je pionir i kada je reč o stvaranju scenskog alter ega, koji je menjao sa svakim novim albumom. Sebe je zbog toga nazivao instant zvezdom.

03

Dejvid Robert Džons rođen je 8. januara 1947. u Londonu. Pod budnim okom majstora džeza počeo je da svira saksofon kao trinaestogodišnjak, ne bi li što pre ostvario san i pridružio se pratećem bendu Litl Ričarda. Budući da su momci čija je glava lebdela u oblacima muzike tih godina bili veoma zanimljivi devojkama, ali ne i konkurenciji, obračuni u školskom dvorištu bili su efikasan način za rešavanje ljubavnih problema. Naime, posle jedne tuče s drugom Dejvid je zaradio i neizostavni deo svog imidža – snažan udarac trajno je oštetio zenicu levog oka, koje bi trebalo da bude plavo, ali menja boju između zelenih i smeđih nijansi, u zavisnosti od svetlosti. Pre mature već je dobro ispekao zanat svirajući u džez i rok grupama, dok 1966. godine nije odlučio da postane Dejvid Bouvi i objavi tri solo singla. Šezdesete su se bližile kraju, ali baš ništa nije nagoveštavalo da bi on ikad mogao da postane muzički idol. Bio je poznat tek kao zabavljač sa šarolikom lepezom talenata, koji je izdao mnogo snimaka bez imalo uspeha i nastupao kao mimičar u kabareima i na koncertima benda T Rex. A onda je počela nova odiseja u muzičkom svemiru…

04

Reizdanje albuma The World of David Bowie u jesen 1969. doživelo je neočekivani uspeh, pre svega zahvaljujući hitu Space Oddity. Neobičnog, za medije i publiku više nego interesantnog izgleda, bio je u određenom smislu neophodan tadašnjoj sceni. Izdanje The Man Who Sold the World, uz pomoć vokala evrovizijske pobednice Lulu, potvrdilo je Bouvija kao velikog umetnika čiji su nastupi bili kombinacija teatarskih tehnika i klasičnih rok obrazaca, začinjenih izvesnom dozom psihodelije. Albumi The Rise and Fall of Ziggy Stardust, Hunky Dory, Diamond Dogs i Pin ups, izdati u naredne tri godine, smatraju se celinom tokom koje je izgradio i doveo do savršenstva svoj mistično-buntovni imidž, ujedno napravivši nekoliko remek-dela diskografije sedamdesetih i roka uopšte. Njegova ekspresivnost dolazila je do izražaja i u originalnoj, ekstravagantnoj garderobi, scenskim nastupima, ali i u omotima ploča, čime je pružio odličan primer koliko su zaista povezani rokenrol i likovno-grafička umetnost. Sa karakterom apokaliptičnog rok stara, 1972. je, kao već internacionalno priznati izvođač, krenuo na prvu svetsku turneju.

06

Zigi je, svakako, bio i ostao Bouvijeva najpoznatija inkarnacija – androgina zvezda sa druge planete, čiji su prateći bend činili Pauci s Marsa. Engleska senzacija ubrzo je osvojila i Ameriku. Iako se 1970. oženio Anđelom Barnet, s kojom ima sina Dankana, mnogi su i danas skloni tvrdnjama da je čuvenu Rolling Stones baladu Angie Mik Džeger, u stvari, posvetio Bouviju, a ne njegovoj supruzi.

Zigi se, iznenada, penzionisao 1973. godine, pauci su se razbežali po ostalim planetama, dok je popularni pevač pokušavao da se skine sa droge, reši brojne emotivne padove i pobegne od opsednutosti filadelfijskim soulom, koju je stekao tokom boravka s druge strane Atlantika. A tamo je sarađivao sa Džonom Lenonom (Fame) i dobio prvu fimsku ulogu u fantaziji Čovek koji je pao na Zemlju. Zavisnost od raznih hemijskih preparata bila je, međutim, kobna za njegov burni brak. Upadajući iz jedne muzičke avanture u drugu, albumom Station to Station iz 1976. počinje Bouvijeva avangardnija faza, koju s preseljenjem u Berlin obeležavaju i izuzetna ostvarenja Low i Heroes. U međuvremenu, radio je kao producent albuma svojih prijatelja Lua Rida i Igija Popa, ujedno ih spašavajući iz egzistencijalnih kriza.

07

Posle hitova Golden Years, Young Americans, Rebel Rebel, Ashes to Ashes, Blue Jean, albumom Scary Monsters iz 1980. označio je nešto što bi se, uslovno, moglo nazvati uvodom u njegovu dens i elektro-pop fazu. Potom je usledilo zatišje, praćeno čak i glasinama o prestanku rada (i sam je takvu mogućnost često najavljivao tokom karijere, mada nikad nije sišao sa scene). China Girl, prvi singl sa nešto komercijalnijeg albuma Let’s Dance, preko noći je Bouvijevo ime vratio na vrhove top-lista i napravio mesta za sledeće hitove (Cat People, na primer). Kao nikada pre, mudro je koristio prednosti elektronskih medija. Njegovo ime i lice bili su na naslovnim stranama sve svetske štampe, a odlični spotovi nisu se skidali sa muzičkih i televizijskih stanica. Pomenimo i film Apsolutni početnici, praćen istoimenim hitom, zatim horor Glad (u kojem se vampirisao sa Suzan Sarandon i Katrin Denev), temu This is Not America za dramu Soko i Sneško, duete s grupom Queen (Under pressure) i Bingom Krozbijem, nastupe na Brodveju…

08

Već 1984. izdaje album Tonight, obeležen duetom sa još jednom rokenrol ikonom, Tinom Tarner. Naredne godine sledi još veći uspeh zahvaljujući saradnji s Mikom Džegerom i Dancing in the street za live aid, kao i muzici za SF bajku Lavirint, u kojoj je maestralno igrao kralja goblina, pored Dženifer Koneli. Album, kojim je stavio tačku na stvaralaštvo tokom osamdesetih, zvao se Never Let Me Down, izdanje čiji su neuspeh zlobnici pravdali objašnjenjem da je pevač već istrošio sve svoje ideje i ličnosti. U međuvremenu, 1992. godine, oženio se somalijskim top-modelom Iman, s kojom je dobio kćerku Aleksandriju.

09

U igru i muzičke tokove vratio se nakon gotovo šest godina, albumom Black Tie White Noise, nagoveštavajući socijalni angažman i poručivši da pesme oslikavaju dve strane razmišljanja, crnu i belu – kao što postoje i dve strane društva u kojem živimo. Pokušaj da izdanjem Outside i saradnjom sa Brajanom Enoom vaskrsne karijeru superstara u eri novopridošlih muzičkih heroja neslavno se završio. Stoga je odlučio da se baci u koketiranje s modernim tehno zvukom. Album Earthling, baziran na industrijskom roku i densu, 1997. je doživeo pozitivne kritike. Međutim, mlađa publika ga je i dalje ignorisala, dok su ga tehno puritanci optužili za navodnu eksploataciju njihove kulture. Dve godine kasnije, demantovao ih je izdanjem Hours.

10

S obzirom na to da je širom otvorenih očiju uvek gledao daleko u budućnost, Dejvid je 1998. postao prva muzička zvezda koja je lansirala sopstveni internet servis – bowienet. Nakon objave albuma Reality, krenuo je na turnju po Evropi. No, jedan energični nastup u Nemačkoj prekinuo je oštar bol u grudima, a Bouvi je, zbog iznenadne blokade arterija, podvrgnut operaciji srca. Popularni pevač se oporavio i ubrzo vratio koncertima. Potom je, u filmu Prestiž, zaigrao čuvenog naučnika Nikolu Teslu, čijem se liku i delu oduvek divio.

11

Kada je 2003. godine kraljica Elizabeta izrazila želju da ga proglasi vitezom, Bouvi je odbio da se pred njegovim imenom nađe ono ser, objasnivši da nije potrošio čitav život radeći za neku titulu. Prezirao je kič, glupost, novinare, puritanstvo, čak i diskoteke, i bilo mu je neprijatno što njegove ploče u njima tako dobro prolaze. Nikada nije bio spreman da udovolji onima koji su hteli da zadru u njegov život, da osude njegove izbore ili da uprljaju njegovu umetničku personu. On je sam po sebi bio umetničko delo. Dejvidovi talenti obuhvatali su sve poznate oblasti, od muzike, kostimografije, glume, režije i poezije, do čarobne uloge večitog buntovnika koji upire srednji prst u lice svega što je licemerno, malograđansko i nisko. Ko nije osetio strujanje tog dubokog i rezonantnog glasa kako titra ispod kože i podiže one najsitnije dlačice po njenoj površini promašio je nekoliko dekada čistog, nepatvorenog uživanja… I stvarao je do samog kraja, pretvarajući u zlato sve čega bi se dotakao.

13

Kreator glam roka večno će živeti kroz svoje pesme, kroz čitav taj umetnički opus veličine Amazona, prepunog kreativnih pritoka i brutalnog u svojoj grandioznosti. Koliko će svetu nedostajati možda najbolje ilustruje peticija koju su italijanski obožavaoci uputili Bogu tražeći da Dejvida Bouvija vrati na Zemlju.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: arhiva, printscreen, You Tube

14

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR