Prošla je već godina bez velikana naše umetnosti, bez urbane legende Beograda i najvećeg šmekera među glumcima. Bez Prleta, Flojda, Popaja, Džimija Barke. Bez ikone svih generacija. Dragan Nikolić zauvek će biti portret jednog vremena. Vremena koje je bilo bolje…

Gospodin glumac. Kralj grada i čist rokenrol. Nacionalna klasa i nacionalni heroj. Dobri duh jednog vremena. Svegeneracijski idol. Posedovao je apsolutno sve elemente koju su potrebni da bi neko postao mitska ličnost popularne kulture. Nije se predavao ni u trenucima kada je život izvirao iz njega, dok je bespomoćan ležao u bolničkoj postelji jedva dišući uz pomoć aparata. Jer, nije smrt za besmrtnike. Nije za Prleta, Popaja, Flojda, Urketa, Džimija Barku… Prkosi joj Dragan Nikolić i tamo u nekoj drugoj dimenziji, u carstvu nebeskom koje je zaslužio još davne 1960. godine kada je upisao Akademiju. A ovde, među nama, nastavlja da živi kroz svoju bogatu zaostavštinu, uz anegdote o neverovatnim avanturama ispred i iza kamere, uz večno divljenje toj umetničkoj i ljudskoj gromadi.

03

Jedinstvenom glumačkom igrom, bez mnogo napora, ali sa ubitačnom sugestivnošću i neponovljivim šarmom, udahnuo je život kultnim herojima i antiherojima koje će pamtiti i buduće generacije. U više od stotinu brilijantno odigranih uloga pokazao je da u njegovom izražajnom repertoaru ima mesta i za neznane junake, romantične zavodnike sa (polu)građanskim pedigreom, ljude sa sumnjivog vrha i nesumnjivog društvenog dna, sitne prevarante i secikese, palanačke sanjare, duhovite srcekradice…

33

Ti čuveni likovi našeg prošlog veka bili su uzor i Gaginim mlađim kolegama, koji su svojevremeno kao klinci ostavljali igru i trčali u kuću da gledaju njegove serije i filmove, a potom upisivali glumu kako bi mu postali bliži. Kao što je i on nekad u zasedi čekao svog idola Batu Živojinovića, koga je u stopu pratio od stana do pozorišta i natrag.
– Počivaj u miru, moj mlađi brate, moj mali prinče… Beograd bez tebe više neće biti isti – rekao je skrhani Bata kada je čuo da Gage više nema. Prošlo je jedva dva meseca kada mu se legendarni Valter pridružio u večnom nebeskom pozorištu.

01

– Detinjstvo sam proveo na Krstu. Bilo je to doba bez televizije, a na Krstu beše pozorište, bioskop i sportsko društvo. Kada sam se, krišom, prvi put okešao na prozor današnjeg Beogradskog dramskog, ostao sam bez daha ugledavši našminkane i kostimirane glumce, spazivši neki drugi svet… Tokom cele karijere nastojao sam da na neki način u sebe utkam ono što je pisalo na špici prvog filma u kome sam igrao: Kad budem mrtav i beo, ja bih ipak hteo da kakva-takva svetiljka budem – rekao je jednom prilikom veliki šarmer sa Crvenog krsta, doživotni navijač Crvene zvezde i zaljubljenik u Adu, gde je često umeo da za prijatelje spremi pastrmku na kiselom mleku.

05

Svet je ugledao u Požarevačkoj ulici u Beogradu, 20. avgusta ratne 1943. godine, kao Dragoslav Nikolić. Prvi lik koji ga je 1967. uveo u večnost i istoriju naše kinematografije zvao se Džimi Barka, sezonski radnik labilnog morala iz kultnog ostvarenja Kad budem mrtav i beo Živojina Pavlovića. Zahvaljujući ulozi stradalnika koji nije pronašao ono što je želeo, nenadano je postao najsjajnija zvezda jugoslovenskog crnog talasa. Barka je najavio tip junaka kakve će Nikolić savršeno ovekovečiti u narednim decenijama – sanjara koji uglavnom neuspešno tragaju za mestom pod suncem u svetu večnih gubitnika s društvenog dna, tip šmekera s karakterom gospodina. Bila je to stvarna gluma, životna. Ni crna, ni bela. Ali toliko pitka i istinita da su gledaoci i njegove negativce razumeli i posmatrali ih sa simpatijama.

04a

Karijera Dragana Nikolića trajala je desetlećima. Ove godine navršava se ravno pola veka od filma Kad budem mrtav i beo, posle kojeg je dokazao da u svemu s lakoćom ume da se snađe, od pomenutog crnog talasa, preko partizanskih spektakala i narodskih komedija, do Šijanovih subverzija. Zgodan, šarmantan i filmičan, bio je možda i najbliži pojmu svetske glumačke zvezde u nekadašnjoj Jugoslaviji. Njegov širok emotivni registar i psihološki domašaj učinili su da igra zavodnika, nasilnika, buntovnika, autsajdera, muljatora, šlager pevača, nacionalnog junaka, karakterno gadne tipove… Bio je izvrstan i na daskama koje život znače. Uveliko je nastupao u Ateljeu 212 kada je u njegov život ušla diva Milena Dravić. Venčali su se na šašav način, u skladu s njihovom divnom prirodom. Usred snimanja jednog filma zamolili su reditelja za pauzu i otišli u opštinu da sklope brak. Kuma im je bila Seka Sablić.

26

Jednom se našalio i rekao kako za njihov četrdesetpetogodišnji bračni staž brojka od četiri zajednička filma i tri predstave ne zvuči baš impresivno. Početkom sedamdesetih, balkanski Pol Njumen i Džoan Vudvord postali su voditelji emisije Obraz uz obraz, koja je vrlo brzo osvojila publiku od Vardara do Triglava i postala kultni, svejugoslovenski šou. Milena i Dragan ostali su zajedno do kraja, do 11. marta kada je njegovo srce prestalo da kuca posle duge i mučne borbe sa teškom bolešću. Do tog kišnog jutra, kada nas je tužna vest da nas je napustio pogodila poput groma… Borio se kao lav. Ne, mnogo jače od lava. Borio se kao neustrašivi Prle.

– Sebi nikad nisam dozvolio da pomislim da sam najbolji ili na bilo koji način veliki. Mislim da je to svojstvo budala – verovati da si neko drugi. Ako postoji neki boljitak u mom glumačkom biću, onda je to činjenica da sad možda bolje izgledam nego na početku karijere, mada je to više pitanje duha i unutrašnjeg mira. Spadam, što je malo i opasno, u ljude čiji su se snovi ostvarili. Ali opet, mislim da treba da uradim još nešto. I to nešto kapitalno. Verovatno nikad neću ni uraditi, ali ta misao me drži da opstanem. I da sačuvam u sebi to nešto iz detinjstva – govorio je Gaga.

Odlazak doajena srpskog glumišta uneo je tugu u svaki dom na prostorima nekadašnje države. Svi čije je živote oplemenio tog tmurnog martovskog jutra imali su utisak da su izgubili nekog svog. A on jeste bio naš. I ostaće. Voja Brajović, Prletov kolega Tihi iz čuvenih Otpisanih, rekao je da je Dragan Nikolić bio deo naše avangarde, da su i ostali glumci, zahvaljujući njegovom šarmu, talentu, neposrednosti i radu, postali deo Evrope i sveta, pokretači nove stvarnosti.

09

Čudno je o takvoj veličini govoriti u prošlom vremenu. I nekako je teško pronaći prave reči u ovom vremenu bez duše, u eri kada se osećanja izražavaju kroz emotikone, smajliće, tužiće i RIP-ove. Njegov odlazak doživeli smo kao lični gubitak, a minut ćutanja trajao je – danima. Kako je rekao Rade Šerbedžija, mnogo će vode proteći Savom i Dunavom dok se ponovo ne rodi takav božanstveni mangup. I on i njegova Milena bili su, i biće, zaštitni znak sreće, mladosti i lepog vremena.

dragan nikolić
Tog dana kada je Beograd ispratio Dragana Nikolića na put do nebeskog pozorišta i kada je ceo region bio sjedinjen u bolu, setila sam se scene počeo rat sa Borom Todorovićem iz Balkan ekspresa, i nasmejala se. Tako i treba da ih se sećamo, sa osmehom, jer su uspevali da nas zabave i kada je bilo najteže. I dalje to čine s neopisivom lakoćom, i dalje žive među nama… Tu su i Bata, i Rada, i Olivera, i Zoran, i Gidra, i Bubuleja, i Nikola, i ostali besmrtnici. Sigurna sam da se svi oni gore, na nebu iznad Srbije, sada jako dobro zabavljaju. Što reče Tihi na komemoraciji, igraćemo mi još, na nekom drugom mestu

Bilo bi potrebno mnogo prostora čak i za najsažetiji pregled svih njegovih filmova, predstava, serija, nagrada. Na tako dugoj i raskošnoj karijeri pozavidele bi mu i zvezde iz zlatnog doba Holivuda. Pored brojnih titula koje je nosio, Draganu Nikoliću možda bi najbolje pristajala Gospodin mangup. Upravo tako glasi naslov monografije posvećene jugoslovenskoj kulturnoj ikoni, legendarnom glumcu čiji ceo život predstavlja portret jednog vremena. Vremena koje je bilo bolje.
– A ipak upamtite, pa ćete se posle nekad složiti sa mojim rečima… Znajte da nema ničeg višeg, i jačeg, i zdravijeg, i korisnijeg za budući život nego kakva lepa uspomena, a naročito koja je ponesena još iz detinjstva. Neki F. M. Dostojevski. To je kraj. Idemo dalje.

25

Ne postoje u sistemu vrednosti jedinice kojima bi se mogla izmeriti legendarnost imena Dragana Nikolića i njegove Milene Dravić. Toliko su u nama i sa nama, da bi verovatno bilo kakav opis i reči bili suvišni. Neka o tome, ako može, priča sva ta radost koju su u naše živote decenijama unosili zajedno sa svojim nezaboravnim ulogama. Međutim, koliko god da su veliki, nikada nisu živeli kao zvezde. Donedavno nismo ni znali koliko su dobrih dela učinili. Ali, ko god od srca pomaže drugome u nevolji, time se ne hvali. 06Svojevremeno su Gaga i Milena, usred najgore krize, nekako uspeli da skupe novac za novi automobil i odlučili da zamene vremešni golf kojeg su stalno morali da guraju kako bi upalio. Kao na filmu, krenuli su da kupe nova kola, ali golf nije hteo da se makne, pa su se vratili u stan da pozovu nekog da ih odveze. I baš u tom trenutku na televiziji je emitovan prilog o dečaku kojem je hitno bila potrebna operacija očiju. Dragan je pogledao u Milenu i rekao: Njima treba para koliko i mi imamo trenutno u kući. Ma, šta će nam novi automobil. Ubrzo su saznali gde se nalazi porodica dečaka. Kada je došao prijatelj koji je trebalo da ih vozi da kupe auto, rekli su mu da ih odveze do tog sela, kako bi im dali novac za operaciju. Godine su prošle, a ova divna ljudska priča nije dospela u javnost sve dok voditeljka Tanja Peternek nekako nije saznala za nju. Milena je priču samo potvrdila i nije želela da govori o detaljima. Skromni i humani ljudi, učinili su bezbroj divnih dela u životu, ali od toga nikada nisu hteli da prave medijsku pompu.

24

Takvi velikani, takvi divovi humanosti i umetnosti zaslužuju da budu zvezde nad zvezdama. Ikone. Svetionici u ovom društvu koje je gotovo u svemu dotaklo dno i gde se sistem vrednosti odavno urušio. Zvezdanost su ustupili nekim drugim, nebitnim, nametnutim, koji se danas smatraju slavnima. Dragan i Milena odlučili su da budu poput nas. A mi smo odlučili da zauvek budu naši. Simpatični Prle nas je možda na trenutak otpisao, beogradski šmekeri Brana Flojd i Urke provozali su svoje poslednje krugove, Popaj je otplovio u večnost, učitelj Miloš poručio nam je da i bez njega moramo da idemo dalje, a Dragan Nikolić bio je i ostao – nacionalna klasa.

tekst: Snežana Ilić
fotografije: arhiva, Laguna, Atelje 212, Hello, You Tube

02

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR