Nakon duge pauze, junaci sa natprirodnim moćima vraćaju se u bioskope i kolektivnu svest publike, dokazujući da nisu ni posustali, ni odustali. Iako je Holivud promenio pristup svom nekad najpopularnijem žanru, izgleda da je još rano da superheroje pošalje u penziju

U POTRAZI ZA NOVOM NADOM

Mole se Supermen, Betmen, Spajdermen, Ajronmen, Vulverin, Lara Kroft, Hari Poter, Superbaka i svi ostali sa natprirodnim sposobnostima, da se jave u najbliži krizni centar radi rešavanja civilizacijskih zapetljancija i eventualne pomoći posrnulom svetu. Obavezno poneti leteće plaštove, čarobne štapiće, neprobojne mreže, rendgenski vid, ukratko – ko šta ima i koliko može.

Iako je ova molba nadasve simpatična, zapravo je reč o komentaru na jednom sajtu, da ne kažemo baš vapaju kakvi se u poslednje vreme sve češće čuju sa svih meridijana. Slušaju ih, izgleda, i u fabrici snova, u kojoj su bili ubeđeni da su kostimirani momci odavno zaboravljeni negde u prašnjavim hodnicima filmske istorije. No, Holivud dobro zna da je naš svet pun negativaca. A i da ne postoje, tamo će ih izmisliti. Neke heroje smo zaboravili, ali neke jako dobro pamtimo, posebno one o kojima smo maštali u detinjstvu dok smo još verovali u pravdu. Sada ih treba oživeti, vratiti iz bolje prošlosti, jer se čini da jedino oni mogu čovečanstvu uliti nadu u ovim odsudnim trenucima kada više ne razmišljamo o tome hoće li budućnost biti lepša, već da li će je uopšte biti. Ima jedan koji je večan. Za sve ovo vreme koliko postoji (i leti) po našoj mašti (i pokretnim slikama), samo jednom je promenio odelo, i to pošto je, kaže vic, konačno shvatio da se donji veš ne nosi preko pantalona, već ispod njih. Upravo je udružio snage sa još jednim popularnim kolegom, poznatim i kao čovek – slepi miš. No, neposredan povod za nastanak ovog teksta koji se najviše bavi mojim omiljenim superherojem jeste 29. februar, dan kada smo oboje rođeni. I ima još jedna sitnica… Često me pitaju šta mi je u životu trebalo da budem novinar. Obično odgovaram da sam, u stvari, kao dete planirala da postanem Supermen, ali morala sam da prođem izvesnu inicijaciju jer je i on, kada nije spašavao svet, bio novinar, zvao se Klark Kent i pisao je za Dejli planet.

Sve oči uperene prema nebu

Svakoga jutra planeta menja lice, budeći se s novim ožiljcima koje joj ne ostavljaju samo prirodne katastrofe, već i pošasti izazvane besom civilizacije. I sve više se pitamo gde nestadoše oni frajeri u čije su se moći, svojevremeno, zaklinjale i generacije gledalaca i filmska umetnost? Dok su teroristi rušili bliznakinje usred Njujorka, učinivši da 11. septembar postane jedan od najcrnjih dana u američkoj povesti, a džinovski talas u deliću sekunde odnosio dvesta hiljada života, mister Švarceneger je razmišljao kako da postane guverner Kalifornije, ne trošeći više snagu čak ni u teretani. Vode se bespoštedni ratovi u gotovo svakom kutku planete, a od Ramba, koji je mecima iz samo jednog šaržera mogao da rasturi celu armiju loših momaka – ni traga, ni glasa. Asteroidi iz dubine svemira prete da na Zemlji ostave nepopravljive greške, ali vremešni Brus Vilis pojma nema kako da ih zaustavi pre nego što vatreni trag oboji atmosferu. Sve što je ostalo od nekad neustrašivih tipova bio je njihov zajednički poduhvat, lanac restorana Planeta Holivud. Završena je vladavina mišićavih mrguda sa pištoljem u svakoj ruci, prošli su dani neumoljivih boraca za pravdu, a negativci su iskoristili priliku da promene maske i danas ih je više nego ikad, okupljenih u želji da čovečanstvo oteraju dođavola. I hladnoratovske podele, koje su bile savršen materijal za filmove nabijene adrenalinom, ponovo su u modi. Avioni padaju, životi nestaju, a nikog da ih spase. Nikog ni na vidiku. Novi vek počeo je bez svog heroja.

Dinosaurusi Švarceneger, Stalone i Vilis nisu uspeli da pređu tranzicioni put od tradicionalnih akcionih zvezda do večnih heroja. U jednom trenutku publika je zavolela alternativne likove, obične ljude u neobičnim okolnostima, poput Depovog luckastog gusara Džeka Sparoua, a svet je počeo da traži nesavršene junake koji imaju mane, probleme, možda čak i sumnjiv moral. U međuvremenu se dogodila i smena generacija, koje su na novi način pristupile blokabsterima. Met Dejmon kao Džejson Born, Rajan Rejnolds kao Zeleni Fenjer i Kris Evans u ulozi Kapetana Amerike kao da nisu dovoljno ispunili adolescentske fantazije, premda su se odlično uklopili u holivudski establišment. Bioskopske sale punili su i Mračni vitez, Transformersi, serijal Iks men. Ne predaje se ni 007. Međutim, sve oči i ostala čula pre dve godine su ponovo bila uperena prema nebu, kada se na horizontu, nakon dužeg vremena, konačno ukazala plavičasta silueta jedne od najvećih ikona kinematografije, besmrtna zvezda koja ovih dana ponovo uleće u naše domove unoseći novo uzbuđenje u staru priču.

Mesija sa Kriptona

Supermen, pogodili ste. Ko bi drugi? Studija o tome šta je ovog zgodnog momka toliko vezalo za srca publike i zbog čega je baš on ključni kamen spasavanja sveta mogla bi da oduzme mnogo vremena, pa čak i da se pretvori u ozbiljan predmet socioloških rasprava. Lik Supermena, ko god da se našao u njegovom kostimu, doživeo je fantastično putovanje kroz stvarnost, maštu i snove generacija. Legenda je rođena 1933. godine koja nije bila prestupna, ali je kasnije, iz nekog razloga, odlučeno da njegov rođendan ipak bude 29. februar. Međutim, zvanično je predstavljen u junu 1938, kada je na naslovnoj strani najsvežijeg stripa iz revije Action Comics osvanuo čovek od čelika, u plavom odelu, s crvenim plaštom, čizmama i velikim slovom S na grudima. Primerak je koštao 10 centi, a sačuvane kopije danas dostižu vrednost i od neverovatnih 150.000 dolara. Već narednog leta postao je toliko popularan da je dobio sopstvenu radio emisiju. Nesrećne godine gospodnje 1939, kada su fašističke bombe počele da padaju po Evropi, napravljen je crtani film. Vezu sa istorijskim događajima nije teško uočiti. A prvi dugometražni film, tačnije mini serijal, snimljen je 1948, kada se u glavnoj ulozi pojavio Kirk Ejlin. Posle pet godina počele su da se emituju Supermenove avanture, koje su trajale 104 epizode. Ideja o prvoj pravoj filmskoj verziji Supermena, namenjenoj bioskopima i upadu duboko u kolektivnu svest svih generacija gledalaca, počela je da se ostvaruje 1974, kada su autori, posle dužeg razmišljanja, za ekranizaciju konačno izabrali priču koja je bila najvernija njihovoj zamisli.

Sluteći da planeti Kripton, kristalnoj zvezdi na drugom kraju svemira i bar deset vekova naprednijoj od Zemlje, preti uništenje, naučnik i član Vrhovnog saveta Džor-El poslao je svog jedinog sina Kal-Ela na sigurno mesto. Čim je, posle nekoliko godina, njegova kapsula aterirala na Zemlju, dečak u pelenama pokazao je kakvom snagom raspolaže (sećate li se scene kada je podigao kola na poljani?). Nadmoćni čovek odrastao je na farmi, među običnim narodom, pohađao školu u kojoj su ga ismevali zbog neobičnih sposobnosti (poznata crtica iz biografije većine holivudskih zvezda), bio je plemenit, dobar i neiskvaren, a kada se tome doda i priča o nesrećnoj ljubavi – nije teško razumeti zašto su ga gledaoci prihvatili preko noći. Ne računajući poreklo sa Kriptona, Supermen je, na prvi pogled, imao normalnu prošlost i tipični ljudski bekgraund. Stručnjaci sa Instituta za proučavanje hrišćanstva tvrde da je priča o njemu zapravo alegorija na Bibliju. No, to nije nikakvo epohalno otkriće. Za zaplete nekih od najuspešnijih proizvoda filmske industrije i pre i posle Supermena koristili su se motivi iz priča o Mesiji (Ratovi zvezda, Gospodar prstenova…). Ali, Supermen je, kažu, očigledna paralela sa Isusom Hristom. Odrastao je na selu, otkrio da su mu pravi roditelji posebni, da i sam poseduje čudne, nadljudske moći, a uz to ima i snažan poriv da spase planetu od nadolazećih kataklizmi. Svaka sličnost (ni)je slučajna.

Da ne bude baš sve tako jednostavno, račune Supermenu pomrsio je – supernegativac. Večni nemezis Leks Lutor, mada ih je kasnije bilo mnogo više. Ali, Klark Kent čita misli, vidi bolje od rendgena, trči brže od voza, pogledom može da zavari branu, da uhvati zahuktalu nuklearnu raketu pred kraj odbrojavanja, jednim dahom zaledi jezero… I spase mačku s drveta. Šta je to toliko privlačno u Supermenu, čiju slavu, tokom svih proteklih decenija, nikada ozbiljno nisu ugrozili ni Betmen, ni Spajdermen, ni čitav garnizon strip junaka koji su oživeli na velikom ekranu? Brži od metka i moćniji od lokomotive, imao je samo jednu ahilovu petu – kriptonit, zeleni kamen, poslednji ostatak svog zavičaja koji izaziva agoniju i može ga ubiti u roku od nekoliko sati.

Verovaćete da čovek može da leti – bio je logo kampanje koja je pratila najveći dotadašnji uspeh studija Warner Bross. Gledaoci su poverovali u fantaziju, ali, pre njih su to morali da učine producenti. Međutim, nisu imali baš mnogo poverenja u mladog, mršavog i anonimnog Kristofera Riva. Jer, ta uloga trebalo je da pripadne zvezdi, a ne da stvori zvezdu. Lepuškasti Riv možda filmmejkerima nije ulivao veru u uspeh kakav su očekivali, ali ga je ostatak sveta već nakon prvog kadra zapamtio za sva vremena. I nikada ga nije prežalio… Apsolutni početnik postao je jedan od najpoznatijih ljudi današnjice, a njegov Supermen – klasik kinematografije i jedna od njenih najvećih ikona, svojevrsni fenomen pop kulture.

Ni na audiciji Riv nije odavao naročit utisak. Bio je mršavko u plavom kostimu, znojav od topline reflektora i sav umrljan od imalina kojim mu je bila namazana kosa. Ipak, dok je posmatrao budućeg Supermena kako stoji na balkonu Luis Lejn, reditelj Ričard Doner (autor Predskazanja, velikog horor-hita sedamdesetih) znao je da nije pogrešio. Marlon Brando igrao je starog Džor-Ela, Džin Hekman je stavio periku Leksa Lutora, zvezda vesterna Glen Ford bio je Supermenov zemaljski otac, Mario Puzo je napisao scenario, a prste je umešao i Dejvid Njuman. Kada su rešeni problemi s letenjem i tada prvi put korištenim specijalnim efektima, snimanje nečega što je nadživelo prvobitnu svrhu klasične američke bajke moglo je da počne.

Supermen je u bioskope uleteo na Božić 1978, što se pokazalo odličnim potezom. Oborivši sve rekorde sa zaradom od gotovo pola milijarde dolara, upamćen je i kao jedan od najuspešnijih blokbastera svih vremena, ali i najunosnijih elemenata šou-biznisa. Lik zgodnog dase u plavom kostimu bio je na svemu što je moglo da se proda – od šoljica, privezaka za ključeve i kutija za sendviče, do majica, školskih torbi i gigantskih postera na zgradama. Odmah je pala i odluka o nastavku filma. Kristofer Riv proleteo je kroz četiri sage o Supermenu (mada su mnogi skloni mišljenju da su dva bila potpuno bespotrebna – franšiza je prerasla u farsu, koju je kritika iskasapila jer je glupim pokušajima i jeftinim štosevima uništeno gotovo sve što je bilo dobro u Supermenu). Nit koja je povezivala storije o čoveku od čelika tokom decenija bila je konflikt između njegovog javnog identiteta – stidljivog reportera Klarka Kenta i tajnog superbića koje je letelo s kraja na kraj galaksije u potrazi za pravdom i istinom. Kristofera Riva nikad nisam prebolela. Kao ni svi oni koji su u njemu videli otelotvorenje iskonskog borca za pravdu, u koju smo verovali dečje naivno, i još uvek verujemo. Mada, moram priznati da mi se od ovih novijih Supermena dopada i Henri Kavil. Markantan, zgodan, u nešto modernijem odelu. I najviše me podseća na pokojnog Riva, za mene i dalje prvog i poslednjeg.

Svi smo mi Supermeni

Oni koji se bolje razumeju u ljudsku psihu reći će da svako od nas u sebi nosi jednog malog superheroja. Da u važnim trenucima, bilo da je reč o našoj glavi ili ugroženosti nekog bliskog, svi možemo osetiti kakvim moćima raspolažemo. Za to nije potreban kriptonit. Često je dovoljna samo snaga volje. Da se uspravimo kada nas bacaju na kolena, da stanemo pred probleme svesni da svaki tunel mora imati i izlaz, da se suprotstavimo bolesti i pokažemo joj zube, pomognemo baki ili detetu da pređu ulicu, ustupimo mesto trudnici u autobusu, alarmiramo socijalne službe kad čujemo da komšija pored nas maltretira porodicu, učinimo bilo kakvo dobro delo. U očima drugih, ali i u sopstvenim, bićemo stvarni heroji. Supermeni u svom mikrokosmosu, koji možda ne mogu da spreče ratove na drugom kraju planete, saobraćajne nesreće i cunamije, ali umeju da pruže ruku i pokažu da nisu izgubili dušu.

Možda Holivud i pokušava da nam na to ukaže, jer uskoro ponovo doleće Supermen, koji će ovog puta udružiti snage sa Betmenom. Zrno po zrno pogača, heroj po heroj – supersvet? Možda, iako se čini da je ovaj kakav poznajemo na rubu kataklizme. Heroji su mu potrebni više nego ikad. Oni koji će krenuti u potragu za novom nadom, ispraviti stvari i vratiti civilizaciju na zaboravljeni kolosek.

Tekst: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR