Bondomanija traje već više od pola veka, tačnije od trenutka kada je Šon Koneri izgovorio legendarne reči Moje ime je Bond, Džejms Bond, i tako označio početak najdugovečnije filmske sage svih vremena sa glavnim junakom koji će nadživeti sve glumce koji su ga do sada igrali

Bilo je, tokom ovih proteklih pola veka, i boljih akcionih heroja, i boljih glumaca, i boljih filmova. Ali, eto, on jedini ima voštanu figuru u čak šest verzija, i sve stoje na počasnom mestu londonskog muzeja Madam Tiso. Ne, nije Supermen… The name is Bond, James Bond. Markantni gospodin koji već više od pet decenija intrigira svet, a filmskim studijima sa svakim novim ostvarenjem ove kultne franšize donosi gomilu novca. Kako je baš njemu pošlo za rukom da preživi i nadživi sve zlikovce s kojima se suočavao, sve one silne lepotice koje su htele da mu dođu i srca i glave, sve turbulentne epohe i bezbroj kritičara? Pa, tako što se uspešno prilagođavao istorijskim, kulturnim i tehnološkim dešavanjima, ali i potrebama publike. A sve je počelo u Londonu, davnog 5. oktobra 1962. godine projekcijom Doktora Noa, u kojem Šon Koneri pali cigaretu, predstavlja se onom mitskom, jedva prostoproširenom rečenicom, i za sva vremena menja istoriju kinematografije. Koliko je svetu važan, govori i podatak da je čuveni tajni agent jedini izmišljeni lik pop kulture po kojem je nazvan jedan asteroid.

Kako je Bond postao planetarni fenomen

Dakle, Džejms Bond je špijun britanske kontraobaveštajne službe MI6, koji se prvi put pojavio 1953. godine u romanu pisca Ijana Fleminga. Komandir Bond nosi kodni broj 007, a taj prefiks označava neograničeno korišćenje dozvole za ubijanje prilikom obavljanja dužnosti. Fleming je svog junaka nazvao po autoru jednog priručnika o pticama. I sam strastveni ornitolog, Fleming se nalazio na Jamajci u trenutku kada je odlučio da štampa prvi roman, Kazino Rojal. Kasnije, kada je dotični lik postao svetska zvezda, njegov tvorac je objasnio kako mu je to ime najviše odgovaralo jer je zvučalo kratko, ne previše romantično, anglosaksonski i vrlo muževno.

Inspiraciju za Bonda Fleming je u početku crpeo iz sopstvenog iskustva. Naime, bio je poznat po raskalašnom i razuzdanom životu, a mnoge pustolovine prepričavali su mu i prijatelji, pravi agenti koji su bili aktivni tokom Drugog svetskog rata. Osim po strasti prema lepim ženama, skupocenim automobilima, modernim spravicama i vodki-martini koja je obavezno promućkana, a ne promešana, Bond je poznat i po svestranosti i nepobedivosti. Dodajmo – i po besmrtnosti. Bez problema može da izračuna koliko je kamiona potrebno da bi se prevezlo svo zlato iz Fort Noksa i koliko dugo će ono biti radiaktivno nakon eksplozije Goldfingerove bombe. Ipak, ta njegova genijalnost u mnogim filmovima je bila na ivici parodije. A do sada je snimljeno 24 ostvarenja . Prvo je bilo Dr. No, a poslednje – Spektra, upravo počinje svoj bioskopski život. Od Šona Konerija i Rodžera Mura, preko Timotija Daltona i Pirsa Brosnana, pa sve do Danijela Krejga koji propisno nervira većinu poštovalaca Bondovog lika i dela, 007 predstavlja elegantnu mešavinu markantnog cinizma i lakrdijaške samoironije.

Postoje flemingovski Bond i postflemingovski Bond. Prvi podrazumeva novele koje je napisao njegov tvorac, drugi – one koje su nastale nakon Flemingove smrti. Krenimo redom: Doktor No, Iz Rusije s ljubavlju, Goldfinger, Operacija Grom, Samo dvaput se živi, U tajnoj službi njenog veličanstva, Dijamanti su večni, Živi i pusti druge da umru, Čovek sa zlatnim pištoljem, Špijun koji me je voleo, Operacija Mesec, Samo za tvoje oči, Oktopusi, Pogled na plen, Dah smrti, Dozvola za ubijanje, Zlatno oko, Sutra ne umire nikad, Svet nije dovoljan, Umri drugog dana, Kazino Rojal, Zrno utehe, Nebeska udica, Spektra.

Čuveno predstavljanje Moje ime je Bond, Džejms Bond, postalo je popularna fraza nakon što ju je prvi put promrljao Koneri sa neizbežnom cigaretom u zubima, dok je sedeo za stolom u kockarnici. Rečenica je uvrštena u leksikon pop kulture kao simbol uglađenog i ležernog mačizma. Fenomen Bond je slučaj kojim se decenijama bave ne samo filmska kritika i umetnici, već i psiholozi, sociolozi, kulturolozi. Neću sad otvarati teme koje su zilion puta obrađivane, poput silnih lepotica koje se večito vrzmaju oko slavnog špijuna, niti glumcima koji su tokom poslednjih 50 i kusur godina imali čast da se nađu u koži gospodina koji u stvarnosti ne postoji. Interesuje me, pre svega, čime je to Bond zaslužio toliku pažnju sveta. Priznajem da nikad nisam bila veliki poštovalac njegovog lika i dela, nekako su mi uvek bili draži Pobesneli Maks, Supermen ili pak antiheroji poput Brusa Vilisa u serijalu Umri muški. I nikako ne mogu da zamislim Danijela Krejga kao Bonda, iako se čovek baš uživeo poslednjih godina. Za mene, 007 mogu da budu samo Rodžer Mur i Pirs Brosnan. Ili je to još jedan dokaz da sam stara škola… No, ukusi su različiti, pa ću se potruditi da budem objektivna.

Nobody does it better, zar ne?

Bond je simbol čoveka od stila. Pored njega, svi drugi špijuni mogu samo da se pokupe i odmah pokucaju na vrata nekog dobrog krojača. Od kršne pojave ser Šona Konerija do bonvivanskog šarma Rodžera Mura, svaki od tih glumaca je ovom liku prepoznatljivu notu. Pirs Brosnan je odela nosio više nego savršeno, kao kakva zalutala šnajderska lutka, dok Danijel Krejg, Bondova poslednja inkarnacija, odiše nekom šik nonšalancijom i dendijevskom bezbrižnošću.

Kada se, pak, radi o aktuelnim čudima tehnike, već odavno znamo da je čuveni Gospodin Kju najveći filmski tehno ekscentrik. Zaboravite na ajfone, tablete, satove sa GPS opremom i sve druge pomodne igračke i novotarije kojima se moderni svet ponosi. Kad dođe vreme da se upotrebe visokotehnološke koještarije, niko to ne radi bolje od Bonda, čak ni svemoćni Betmen. Zvezda britanske tajne službe bila je zaluđena tehnologijom davno pre nego što je pojam zaluđenik uopšte ušao u modu. On tim svojim igračkicama rukuje znalački, samouvereno i elegantno, bilo da uz pomoć nalivpera ispaljuje projektil koji je oduvao Fatimu Blaš u ostvarenju Nikad ne reci nikad, bilo da baca strelice iz narukvice u Operaciji Mesec, bilo da koristi odelo na mlazni pogon kako bi se na vreme izbavio iz Operacije Grom. Ne treba zaboraviti da je Bondovo glavno obeležje njegov verni ručni sat, koji mu je u različitim prilikama pomagao da se izvuče iz čupavih situacija, na primer presecajući konopce skrivenom oštricom ili otkopčavajući patent zatvarač na haljini tadašnje pratilje.

Glumci koji su tumačili lik najslavnijeg tajnog agenta menjali su se iz decenije u deceniju, ali svi su morali da ispunjavaju prvi uslov – da budu Englezi. I kroz svaki film se provlačila ista slika o ženama. Jer one su, možda i prečesto, bile tek sredstvo za postizanje cilja i privremena razbibriga. On ih ljubi, ostavlja i odbacuje bez trunke savesti. Kao i svaki mangup sa tužnom pričom koja prosto mami suze, i Bond je jednom u životu voleo. U Kazinu Rojal imao je smelosti da napusti službu zarad ljubavi, da bi potom otkrio kako je njegova draga dvostruki agent koji ga je nadigrao. U jednom trenutku čak je bio spreman i da stavi tačku na momački život, našavši se samo na korak od bračne sreće. Ali, avaj, kontesu Di Vićenco ubija Bondov neprijatelj, na dan njihovog venčanja. Uz takvu (ne)sreću, ko ima srca da krivi momka što se opredelio da švrlja po okolini umesto da vaspitava decu?

Naravno, mister Bonda nikad nećemo videti kako leti ekonomskom klasom, vozi oronuli kamion ili se mota po jeftinim hotelima. Njegova odredišta su isključivo mondenske plaže okupane suncem, apartmani sa pet zvezdica i kockarnice vrhunske klase. Uostalom, bacite pogled na onaj aston martin… Neumorni svetski putnik odlazi na čudesno lepa mesta u svim mogućim zemljama sveta, čak i tamo gde pod tim nazivom nikad nisu postojala, i svugde ga dočekuju kao moćnog pripadnika džet-seta. Puket, Kuba, Azurna obala, Komo, Bahami, Venecija, Rusija – nema gde nije bio. A zajedno sa Bondom, u istoriju su ulazili i loši momci (i devojke) kojima se suprotstavljao. Njihovi dosijei su prilično teški i opaki: Dr. No, Ernest Stavro, Largo, Goldfinger, Čeljust… Velika imena sedme umetnosti otimala su se da igraju Bondove negativce koliko i samog Bonda, a prestiž je snimiti i glavnu muzičku temu. Za razliku od većine filmova o 007, pesme koje su ih obeležile bi gotovo redovno ulazile u trku za Oskara.

Markantnog miljenika britanske tajne službe, otpornog na metke, ali ne i na lepe žene, i u novom filmu igra glumac čiji je izbor pre nekoliko godina, u najmanju ruku, predstavljao šok za filmski i ostali svet. Misteriozni M slao je na zadatke oca svih Bondova – Šona Konerija, Gospođicu Manipeni zavodili su maniri Rodžera Mura, Gospodin Kju izmišljao je razne skalamerije za Timotija Daltona, ženska populacija nije odolela ni zavodničkom pogledu Pirsa Brosnana, dok je Danijelu Krejgu dugo trebalo da pokupi simpatije publike. No, i ostvarenja u kojima on igra obaraju sve rekorde, svideo se plavušan meni ili ne. A reklo bi se da se nijedan film iz serijala nije toliko jedva čekao kao Spektra ovih poslednjih meseci. Možda zbog Monike Beluči, a možda i zbog franšize koja postoji više od pola veka. To i nije toliko bitno. Činjenica je da će Džejms Bond definitivno nadživeti sve koji su ga do sada tumačili.

Tekst: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR