Iako je propisno izgrižena zubima vremena i nebrigom društva, kladovska tvrđava iz turskog doba i dalje odoleva korovu u koji je obrasla i ćudima reke koja joj je odavno progutala priobalni deo

Područje Kladova stolećima je bilo predmet posebnog interesovanja svih država koje su se smenjivale na tom tlu, pre svega zbog izuzetno značajne pozicije kontrolnog punkta za najosetljiviji deo plovnog puta. Dunav je, kao što znamo, vekovima činio prirodnu granicu i važnu saobraćajnicu oko koje se trgovalo i zbog koje se ratovalo, o čemu svedoči burno kulturno i istorijsko nasleđe. A kada malo izađete iz centra Kladova i kejom krenete prema hidroelektrani Đerdap, ostavljajući iza sebe hotele načičkane na obali i alaske brodiće, pred vašim očima ukazaće se kamena staza, prekrivena mahovinom vremena, koja vodi ravno do srednjovekovne tvrđave iz doba Turaka, uspavane stare dame u čijim se nedrima, uz zveket viteških oklopa, sablji i buzdovana, još oseća miris baruta starog koliko i njeno ime.

images_putovanja_fetislam_03

Fetislam je sagrađen na temeljima rimskog naselja i vojnog logora Zanes, na istoimenom limesu. Antičko poreklo mogu da potvrde ostaci vodovoda sa dve komore, koji je, verovali ili ne, bio u funkciji sve do kraja XIX veka, kao i masivni mermerni blokovi ugrađeni u zidine, koji su pripadali ranijem zdanju iz doba imperatora Trajana.

images_putovanja_fetislam_02

Poslednja u nizu dunavskih fortifikacija u Srbiji sastoji se od Velike tvrđave i Malog grada unutar nje, koji je bio značajna strateška tačka za kontrolu plovidbe. Podignut je u vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog, kao polazište za osmanlijsko osvajanje susednih mađarskih gradova Severina i Erdelja, današnje Rumunije. Kada je Severin razoren, sultan je zapovedio komandantu Bali-begu da preko puta, na srpskoj strani, podigne znatno jače utvrđenje kako bi nastavio ratovanje sa Ugarima. Kako bi neprijateljima stavio do znanja da ima ozbiljne namere, gradu je dao ime pobeda islama, a zvali su ga i bedemom vere i kapijom mira.

U čaršiji je, kažu hroničari, bilo svega. Hanovi, hamami, dućani, bogomolje, škole, kaldrmisana šetališta, lagumi i pijace tek su deo srednjovekovne slike ovog nekad važnog vojnog i trgovačkog centra. Ali, kraj poznat po neustrašivim hajducima nikad nije mirovao, pa su napadi na gospodare iz Male Azije bili česti, stavljajući im do znanja da u tim krajevima nisu rado viđeni čak ni kao gosti.

images_putovanja_fetislam_08

Gornji prostor grada ukupne površine od 18 hektara je pravougaonog oblika, sa visokim i širokim kružnim kulama na uglovima. Prvo je nikao Mali grad, sa svim odlikama artiljerijske baze, dok je Veliko utvrđenje počelo da se uzdiže u prvoj polovini XVIII veka. Ima šest kamenih bastiona sa palisadnim bedemima, koji su kasnije zamenjeni zidanim. Opasano je rovom koji je negde širok i 30 metara. Glavna, Varoš kapija je na južnom bedemu, a dobro su očuvane i Dunavska i Orospi kapija.

images_putovanja_fetislam_05

Današnji oblik kastel je dobio početkom XIX veka, kada se Mahmud Drugi spremao za pohode na Evropu. O sultanovom prisustvu svedoči i zapis na Dunavskoj kapiji, onoj što je povezana sa rekom. Varoš Kladovo oslobođena je 1833. godine, kada je Krajina priključena Miloševoj Srbiji. Sam Fetislam, koji su Srbi inače zvali po naški – Svetislav, oslobođen je kasnije, 1867. godine, nakon što su Turci konačno napustili ove prostore predavši knezu Mihajlu Obrenoviću ključeve Beograda, Smedereva, Golupca, Rama, Užica, Šapca i Soko Grada.

U pričama o Dunavu često navodim da je ova moćna reka progutala mnogo istorije. Tako se i priobalni deo Fetislama našao pod vodom početkom sedamdesetih, posle izgradnje hidroelektrane i veštačkog jezera. Iako obrasla u korov i propisno izgrižena zubima vremena i nebrigom, kladovska tvrđava danas je pod zaštitom države kao važan kulturno-istorijski spomenik, ali i omiljeno mesto za šetnju i rekreaciju. U njenim okvirima, u otvorenom amfiteatru, nalazi se letnja pozornica koja je, poput celog objekta, prilično zapuštena. Gradske vlasti najavile su potpunu rekonstrukciju u stilu prvobitnog zdanja, kako bi se tvrđavi vratio autentičan izgled iz srednjeg veka. Biće uređeni kanali, barutane, puškarnice, kazamati, a planira se i izgradnja galerije i još nekih objekata. Završetak radova, naravno, zavisi od novca, tako da niko sa sigurnošću ne može da kaže kada će ova površina konačno dobiti zvanje velike turističke atrakcije. Ipak, ako se zateknete u ovom delu Đerdapa, ne propustite priliku da se upoznate sa Fetislamom. Otkrivajte ga polako, kamen po kamen. Njegove zidine, koje gledane sa suprotne obale izgledaju kao da izviru iz reke, ispričaće vam uzbudljive priče iz davnine kakvima se sigurno niste nadali.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

images_putovanja_fetislam_07

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR