Atina – kolevka evropske civilizacije, hiljadu gradova u jednom… A kako izgleda prestonica Grčke kada antički bogovi reše da siđu među ljude i zaigraju sa njima uz sirtaki? I da li se slučajno boemska Plaka našla baš ispod svetog Akropolja?

Atina je jedan od hiljadu gradova, i hiljadu gradova u jednom. Tako je još od davnina, s punim pravom, opisuju njeni stanovnici. Dostojanstvena i nenametljiva, raskošna i gostoprimljiva, prestonica nama uvek prijateljske zemlje mesto je iz kojeg se svaki posetilac vraća pune duše. Stara dama čiji mermerni sjaj večno prkosi zracima sunca važi za jednu od najlepših metropola Sredozemlja, ali prestavlja i posebnu tačku susreta starog i novog sveta, grandiozne istorije i savremenog načina života.

Već više od četiri milenijuma beli kamen na vrhu Akropolja svedoči o dostignućima prve zapadne civilizacije i o svemu što je u nasleđe ostavila narodima koji su se kasnije pojavili na mapi Evrope. Ponosne karijatide i stubovi Partenona, Propileja, Erehteona i Nikinog hrama i dalje odolevaju vremenu i stihijama, isto kao što su vekovima izdržavali sve udare zavojevača koji su pokušavali da ih uprljaju, osakate, sruše. Nikli su još u V veku pre nove ere, na krečnjačkom brdu na kojem se, ako je verovati mitologiji, odigralo takmičenje između Atine i Posejdona kada su oba božanstva poželela da postanu zaštitnici novog grada na poluostrvu Atika. Zevs je odlučio da će patron biti onaj ko stanovnicima podari lepši poklon. Posejdon je trozupcem udario u kamen iz kojeg je potekla voda, dok je Atina posadila drvo koje i danas u Grčkoj predstavlja simbol života – maslinu. Boginja mudrosti izvojevala je pobedu, a polis je poneo njeno ime u znak zahvalnosti za ovaj dar od kojeg grčka ekonomija i dalje ubire najveće plodove.

I ostala monumentalna zdanja, poput novog muzeja Akropolja, zgrada Parlamenta i Akademije, ostataka Zevsovog hrama blizu olimpijskog stadiona Panatinaikon ili Hadrijanovog slavoluka tek su neke od vremenskih kapija koje turiste u svako doba mogu odvesti u daleku prošlost. Mnogi će reći da se na Akropolju, odakle pogled puca na sva predgrađa i luku Pirej, koja se sa morem spaja nekih desetak kilometara dalje, oseća neka čudna energija, ista koju su verovatno spoznali i prvi stanovnici grada kada su odlučili da baš tu podignu svoje najveće svetinje.

Sveto brdo u mirisu bugenvilija

Ako se sa bele ruže Atine spustite sa istočne strane, ući ćete u još jedan istorijski park, čuvenu Agoru. Nekad su se u njoj nalazili sudovi, pijaca, kancelarije i trgovi gde su se sastajali viđeniji ljudi tog doba, političari, državnici, filozofi, pesnici, ali i obični građani koji su želeli da se čuje njihov glas. Govor je, kažu, ovde držao i apostol Pavle. Fascinantim prostorom, danas obraslim u četinare, bugenvilije i ostale mediteranske biljke, dominiraju Hefestov hram i Atalosova Stoa, dvospratnica iz II veka pre nove ere, filozofska institucija pretvorena u veliki muzej. Na svakom koraku naići ćete na artefakte iz svakodnevnog života starih Grka, koji su od agore stvorili preteču današnjih trgovačkih centara, budući da se u njoj nekada nalazilo više od četrdeset prodavnica.

Stari i novi svet, antičku Agoru i kvart Monastiraki, deli samo jedna uska pruga metroa, završenog pred početak Olimpijskih igara 2004. godine. A da pola Grčke živi u glavnom gradu, a pola u ostatku zemlje uverićete se čim čujete žamor najživopisnijeg i najbučnijeg dela Atine. U ovom šoping centru pod vedrim nebom možete pronaći sve od igle do lokomotive, a tu su i velika riblja pijaca i mali restorani grčke brze hrane, girosa i suvlakija, koji mirisima toliko mame prolaznike da je tokom toplih meseci napolju gotovo nemoguće naći mesto za sedenje. No, ne očajavajte. Atinjani će vam reći da ćete najslađe jesti giros ako rešite da prošetate uskim ulicama i zavirite u prodavnice pune suvenira, savršene za sve moguće pogodbe i cenkanje.

dsc_0444abad

Ima tu i bezbroj porodičnih radnji i zanatskih dućana. Nemojte se začuditi ako vas ispred njih ne dočekaju mlade prodavačice, već ljubazne starice, upoznate sa najvećim tajnama dobre trgovine. Neće im biti problem da vam izađu u susret i pokažu sve što vas zanima. Još ako im kažete da dolazite iz Srbije, s poštovanjem će vam stisnuti ruku i verovatno ćete dobiti poklon čak i ako ne budete ništa pazarili. Iako se u špicu sezone kvart pretvori u pravu košnicu, Grci starije generacije vama će pokloniti posebnu pažnju.

Monastiraki je, inače, dobio ime po malim crkvama smeštenim na početku svih ulica koje vode do njega. Ispred jedne prolaznike zabavljaju i trubači sa juga Srbije. A najveća avenija, mondenska Ermu, proteže se sve do glavnog trga Sintagme. Tamo se nalazi i Parlament sa počasnom stražom, ispred kojeg se Grci poslednjih godina sve češće okupljaju.

dsc_0493

Sirtaki na Plaki

Kada se umorite od šetnje i poželite da osetite čari čuvenog grčkog noćnog života, iz Monastirakija se možete uputiti pravo na Plaku, najstariji deo grada posle onog na Akropolju. Ova boemska četvrt, atinska Skadarlija, smeštena je tačno ispod Erehteona i njegovih karijatida. Plaka je pomalo strma i sva je u kamenu i stepenicama koje usporavaju prolaz, pogotovo kada se u nju sjati gomila turista. Među njima ćete možda prepoznati i neke velike svetske zvezde, jer svima je, kažu Atinjani, i bez objašnjenja jasno da baš ove uličice koje su pretvorene u pešačku zonu podno Akropolja čine neku vrstu raskrsnice čovečanstva. Nekadašnja trgovačka četvrt može se pohvaliti i očuvanom arhitekturom iz prošlih vekova. Posebno je živopisan deo zvani Anafiotika, sastavljen od malih kuća sa šarenim prozorima i vratima. Odavde možete videti ceo grad i najviše brdo, Likavitos. Na Plaki žive mnogi poznati Grci, ali, ako poželite da se i sami tu nastanite, imajte na umu da cene kvadratnog metra mogu da polete nebu pod oblake.

Verovali ili ne, u centru atinskog noćnog života i dobrog provoda registrovano je preko pet stotina taverni. Neke od njih bez prestanka rade još od početka XIX veka, nudeći specijalitete tamošnje kuhinje i najbolje sorte nacionalnih pića kao što su uzo, metaksa, recina ili krasaki. Iz svake se čuje muzika, i svaka živi za goste 24 časa dnevno, tokom cele godine. U koji god restoran da uđete, na zidovima ćete ugledati fotografije renomiranih grčkih muzičara, koji vole da se hvale da su karijeru počeli upravo na Plaki, dok su vesele goste iz celog sveta učili kako da nemilice razbijaju tanjire uz zvucke buzukija.

Poslednjih godina, mlađim Atinjanima je interesantniji Tizio, četvrt sa druge, zapadne strane Akropolja. Tu su načičkani noćni klubovi iz koji tutnji nešto modernija muzika. Pošto preko dana tamo nema mnogo gužve kao na Plaki, kroz obližnju šumu se nesmetano možete popeti do brda Filopapos, gde vas čeka još jedan vidikovac sa neverovatnim pogledom na grad i Partenon preko puta.

Možda Atinu ni u nekoliko navrata nećete uspeti da obiđete, upoznate i doživite onako kako bi trebalo, jer se od drevnog polisa, razvila u veliki i moderan evropski metropolis sa preko pet miliona stanovnika. Ali ćete, opčinjeni mitologijom, tradicijom i lutanjem kroz vrevu grada istorijom uramljenog, svakako oplemeniti dušu, i to ne samo obilaskom antičkih spomenika. Jer, što kažu Grci, ako niste videli i Monastiraki, probali suvlaki i slušali sirtaki na Plaki, onda kao da niste ni bili u Atini.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR