Sa uzvišenja nedaleko od centra Sremskih Karlovaca pruža se neverovatan pogled na Dunav i Bačku na drugoj obali, a na njegovom vrhu više od tri veka stoluje Kapela mira, zdanje u koje svaki dobar poznavalac prošlosti mora da svrati

KAPELA MIRA U SRCU SREMA

Na krovovima prošaranom bregu iznad Dunava, železničkih šina i puta koji spaja Novi Sad sa Fruškom Gorom i živopisnim sremskim naseljima, smešten je spomenik kulture koji se ne ističe samo kao jedan od simbola Sremskih Karlovaca, već predstavlja i malo, ali značajno mesto na kojem se puna 72 dana pisala istorija. To je Kapela mira, podignuta na lokaciji na kojoj je pre više od 300 godina zaključen Karlovački mir.

Iako je nedavno obnovljena, kapela nije otvorena za posetioce baš od devet do pet, što bi se možda očekivalo od mesta koja važe za lokalne atrakcije, tako da morate da se najavite bar dan ranije. Mi to nismo znali kada smo rešili da skrenemo sa puta nad kojim se zdanje izdiže i svratimo do njega. Gvozdena kapija bila je zaključana, a na ogradi je pisalo koji telefon pozvati za organizovane obilaske. Dok sam pokušavala da provučem foto-aparat kroz glomazne rešetke, da ne odem praznih ruku kad sam već tu, ugledao nas je gospodin Stjepan Maletić, koji je obavljao neke radove sa druge strane dvorišta. U stvari, oko ovog malog, ali za istoriju velikog zdanja uvek se nešto radi. Zbog toga je vrt koji ga okružuje tako uredan i čist.

Iako smo ga prekinuli u poslu, a nismo javili da ćemo doći, ni njemu ni Turističkoj organizaciji Sremskih Karlovaca, nije mu bilo teško da nam otvori vrata ove lepe male crkve iz čije se porte vidi cela varoš, Dunav koji pored njih ljubi nebo, i još mnogo više i dalje. Ulica Karlovačkog mira među mštanima je oduvek bila poznata i kao Švapski kraj. Ljubazni domaćin ovde je čuvar i zvonar, ali i kustos i, ispostavilo se, izvrstan vodič kroz prohujale vekove. Od njega smo čuli i neke zanimljive priče koje verovatno nećete pročitati u udžbenicima istorije.
– Sve je dovedeno u red, što bi se reklo – pod konac. Brine o kapeli grupa vernika, kao što bi brinula o svojoj kući i dvorištu. Možda će mnogi posetioci reći da je to tek jedna od znamenitosti Karlovaca, ali ovo nije obična crkva, budući da se na bregu na kojem stojimo pisala istorija moderne Evrope – kaže nam Stjepan.

Kapelu, koju starosedeoci nazivaju i Gospom od Mira, izgradili su franjevci početkom 18. veka na mestu nekadašnje barake u kojoj je 1699. godine zaključen Karlovački mir, na nemačkom poznat kao Sporazum Karlowitz, između sila Hrišćanske alijanse i Otomanskog carstva. Ovom važnom događaju, kako za Balkan tako i za ostatak Evrope, prethodio je petnaestogodišnji rat koji je počeo opsadom Beča.

Turci su bili rešeni da prošire svoju imperiju i da celu Evropu bace pod noge, da stignu svuda dokle je dopirao zvuk crkvenih zvona. Međutim, zaustavljeni su pred kapijama Beča, gde su doživeli nekoliko strahovitih poraza i pali na kolena. Gledajući u oči sopstvenom uništenju, Osmanlije su u poznu jesen 1698. godine bile spremne da razgovaraju o okončavanju sukoba sa nadmoćnijim protivnicima iz upravo formirane Svete lige (Habzburška monarhija, Mletačka republika, Poljska, Rusija, Britanija, Holandija). Za mesto pregovora izabrani su Karlovci jer su se nalazili na ničijoj zemlji, između habsburškog Petrovaradina i Beograda koji su malo pre toga povratili Turci. Pregovori su održavani u drvenoj kolibi sagrađenoj specijalno za tu priliku. Trajali su čak 72 dana, a četiri delegacije su se za to vreme sastajale 36 puta. U početku je baraka imala samo jedna vrata, što je dovelo do nesporazuma jer nisu mogli da odluče ko će kome ukazati čast da uđe prvi. Gotovo da su se gurali na vratima, kao u nekom crtanom filmu. Naposletku je svaka strana dobila svoj ulaz, kako bi predstavnici svih delegacija mogli da uđu u isto vreme, a da se pre toga ne sretnu. Austriju je zastupao grof Volfgang Etingen, Englesku ser Vilijem Pečet, iz Rusije je stigao Prokopije Bogdanovič Voznjicin, iz Venecije Karlo Racini, u ime Osmanlija pregovarač je bio reisefendija Rami, iz Poljske je došao Stanislav Malahovski, dok je Holandiju predstavljao Jakob Kolier.

Sledeći protokolarni problem iskrsao je oko pitanja ko će se naći na čelu stola. No, i on je rešen kada su, prvi put u zvaničnoj svetskoj diplomatiji, pregovarači seli za okrugli sto, koji je nakon ovog događaja postao redovna praksa. No, mnogi tvrde da je u pitanju samo predanje, kao o legendi o vitezovima (nepostojećeg) kralja Artura i njihovom okruglom stolu. Mir je konačno zaključen 26. januara 1699. godine, petnaest minuta pre ponoći kada su, prema proračunu turskih astrologa, zvezde imale najpovoljniji položaj. Budućnost ih je, kao što znamo, prevarila. Tokom stoleća koje je usledilo Osmanlije su gubile moć i naposletku se povukle odakle su došle, tako da im je bacanje stare dame u okove ostalo samo nedostižan san.

Pregovori u Karlovcima bili su toliko iscrpljujući, da njihov završetak jedan od venecijanskih predstavnika nije ni dočekao. Umro je tokom zasedanja i sahranjen je u dvorištu kapele. Nad njegovom humkom i danas stoji oronula ploča sa grbom. Prema odredbama mira, Beč je dobio kontrolu nad najvećim delom Panonske nizije, Mlecima je pripao dobar deo Dalmacije, a Osmanlijama područja južno od Save i Dunava. Austrijanci su kasnije zazidali vrata kroz koja su prošli Turci i na tom mestu postavili oltar, kako bi im simbolično stavili do znanja da na ovim prostorima nemaju šta da traže.

Kada su 1710. godine u Karlovce stigli prvi franjevci, vlasti su im predale tad već trošnu kolibu. Oni su je pretvorili u Crkvu Gospe od Mira. Današnje zdanje podignuto je 1817. u svedenom klasicističkom stilu. Ovalnog oblika, kako bi podsećalo na sto za kojim je mir zaključen. Puna je neobičnih detalja – donji prozori su okrugli, kao na brodu, dok su gornji u izduženi, u obliku pravougaonika sa lukom na vrhu. Sa prednje strane je ozidano pravougaono pročelje sa zvonikom i satom. Ova mala zgrada ima čak četiri sata. Jedan se nalazi unutra, uzidan u kupolu naspram oltara. Kapela je, inače, i dalje u funkciji, često se koristi za mise i obrede katoličke konfesije.

Dugo je ovaj važan istorijski objekat bio zapušten. Tokom godina, usled vremenskih (ne)prilika i nebrige, došlo je do oštećenja na nosivim konstrukcijama, a zidovi su naprsli, preteći da se uruše. Zbog prokišnjavanja propali su neki delovi kupole, pa su kasnije zamenjeni drvenim elementima i pocinkovanim limom i bakrom. Potpuno je obnovljena i fasada, kao i enterijer kojim dominiraju raskošan oltar i orgulje, nedavno obnovljene. Nekada ih zasvira karlovački orguljaš Zvonko Tadić. Projektom rekonstrukcije predviđeno je predstavljanje čuvenog istorijskog događaja preko hologramske, trodimenzionalne iluzije potpisivanja mira u centru kapele. Ali, sve stoji samo na papiru, kao dobra ideja, budući da tu predstavu još nismo videli. S obzirom na činjenicu da su u neposrednoj blizini Kapele smeštene neke od najboljih karlovačkih vinarija, na primer Dulka i podrum Živanović sa muzejem meda, svratite i do ovog lepog mesta na vrhu brega pre nego što krenete u potragu za vrhunskim fruškogorskim vinima.
Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR