U najvećem evropskom muzeju pod vedrim nebom priroda se savršeno ukrstila sa bogatom kulturnom baštinom, stvorivši od Đerdapa svojevrsni vremeplov i simbol milenijumskog trajanja različitih civilizacija

SKLAD SUPROTNOSTI NA RASKRSNICI ISTORIJSKIH PUTEVA

Dunavom do Crnog mora, sve je dalje prosta stvar… Ovi Balaševićevi stihovi bili bi savršen naslov teksta, da sam se samo uputila toliko daleko. Ali, i Đerdap je bio sasvim dovoljan. U stvari, bilo mi je žao što se nisam duže zadržala, mada ni cela godina ne bi bila dovoljna da se otkrije sve što naš najveći nacionalni park nosi u svojim bujnim nedrima. Tvorac zaista nije štedeo na lepotama dok je pravio ovu klisuru i njenu okolinu, kojoj su još stari narodi dali prigodno filmsko ime – Gvozdena kapija. Opravdano, jer su i oni dobro znali da nije nimalo lako odškrinuti ta vrata, a kamoli proći kroz sve što čeka iza njih. Od izazova koji u ovom delu Dunava vrebaju zaziru i najiskusniji rečni vukovi. Ali, kada jednom uđete, nećete ni poželeti da se vratite odakle ste došli.

Do Đerdapa je najizazovnije krenuti vodenim putem, da se uverite zbog čega ovaj park i Dunav čine jedinstvenu celinu koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Oduševljenje prirodnim bogatstvom, ali i strahopoštovanje pred silama Majke Prirode krajnje su tačke na skali po kojoj se meri sve što u posetiocima izaziva taj sklad suprotnosti na raskrsnici između dva sveta, istoka i zapada, istorije i modernog doba. Površina koja se prostire na preko 63 hiljade hektara ukrašena je fascinantnim spomenicima prirode koji su stolećima pesnicima, putopiscima i umetnicima izmamljivali najlepše reči, stihove, slike, godine.

Visoke planine i brda još pre mnogo milenijuma je presekao Dunav, stvarajući najdužu i najstariju evropsku klisuru probojnicu, najveći prirodnjački i arheološki muzej starog kontinenta. Treba ga doživeti, svim čulima, upozorili su me vodiči. Treba omirisati đerdapski jorgovan u proleće, dodirnuti vekove sakrivene u dunavskim talasima, pustiti pogled sa vidikovaca, slušati riku jelena i obradovati nepca ribljim specijalitetima po kojima je ovaj kraj oduvek bio poznat. Zato nije lako odlučiti od čega krenuti, kako bi se makar i približno sastavili delići tog ogromnog mozaika istorije i prirode.

Kada se nakon višesatne vožnje Dunavom iskrcate u Kladovu, potrudite se da se sutradan do tačke polaska vratite kopnenim putem, čuvenim đerdapskim stazama zdravlja. Nećete zažaliti. Bajkoviti predeli, začarane šume, slapovi i virovi, svež vazduh, bistri potoci i zvukovi bića koja ovde žive omogućiće vam da se u laganoj šetnji stopite sa krajolikom i postanete deo prirode velikog nacionalnog parka. Vodiči preporučuju laku tridesetominutnu stazu krozu kanjon Boljetinske reke u kojem ćete videti neverovatne tragove preplitanja i savijanja stena različitih boja. Pogled na Veliki i Mali Kazan gde je Dunav najuži, sa 150 metara, i gde je dubok 90 metara, tek je deo nagrade koja se nalazi na kraju staze Štrbac. Možete zaviriti i u neku od brojnih pećina, u kojima su se krili hajduci dok su spremali napade na Turke. Ne morate posedovati planinarsku opremu, jer se nagibi na ovim stazama lako savlađuju. Dovoljna je samo želja da gradsku svakodnevnicu makar na nekoliko sati zamenite onom zdravijom, prirodnijom. Za sve ostalo će se pobrinuti Đerdap i njegovi čuvari.

Dah prošlosti možete osetiti i sa broda i tokom šetnje, dok pred zidinama antičkih i srednjovekovnih tvrđava budete spoznavali kako su ljudi hiljadama godina opstajali na ovoj granici istorijskih vetrova. Đerdap je svojevrsna vremenska mašina, koja vas za tili čas može vratiti osam milenijuma unazad, u praistorijski Lepenski Vir, pa odatle u sam osvit nove ere kod imperatora Trajana, a zatim u srednjovekovno srpsko carstvo ili u nešto bliže doba kada su ovim prostorima vladali Turci.

Lepenski vir je arheološki lokalitet od izuzetnog značaja, naselje neolitskih ribara čija kultura i danas predstavlja veliku enigmu. Od nje su nam ostali temelji kuća i čuvene ribolike skulpture koje se čuvaju u modernom istraživačkom centru nad rekom, u neposrednoj blizini Donjeg Milanovca. Kao nemi kameni svedoci snage i raskoši nekadašnjeg rimskog carstva ostali su Trajanova tabla, kastrum Diana pored hidroelektrane Đerdap i portal Trajanovog mosta. Nedaleko od centra Kladova nalaze se kule i zidovi Fetislama. Tu je i Decebal, dački kralj čije je lice uklesano u jednoj od visokih stena Velikog Kazana na rumunskoj strani. On ne spada u istorijsko nasleđe, ali je jednako važna turistička atrakcija jer je najveća klesana skulptura u Evropi. Ispod njega je manastir Mrakonija, a preko puta na srpskoj strani mogu se videti balon-stanice, vodenice, vinarije, špilje.

Bioregion koji delimo sa Rumunijom dom je raznih biljnih i životinjskih vrsta. Ako rešite da krenete peške kroz šumu, ili možda biciklom, idealnim prevoznim sredstvom za svakog ko želi da ovaj prostor doživi na iskonski ljudski način, možda ćete usput ugledati srne među drvećem ili čuti risa koji doziva svoje mladunce. Labudovi često zaplivaju ispod Golubačkog grada, a visoko iznad reke neprestano kruže jata galebova, čaplje i usamljeni orlovi koji spadaju u zaštićene vrste. Vukovi su ovde domaćini, zajedno sa šakalima, divokozama i medvedima. A u Dunavu, izvoru života za mnoge generacije koje su se smenjivale na njegovim obalama, pliva najbolja riba, i zato pre povratka za Beograd obavezno probajte autentične specijalitete iz reke koji se nude u lokalnim gostionicama, posebno onim u alaskom raju Tekiji.

Mnogi tvrde da je Đerdap najizazovniji u proleće, kada se priroda i njegovi stanovnici bude iz zimskog sna, i kada iz oblaka magle počnu da izviru strme stene koje ulivaju strahopoštovanje jer niko ne zna šta se krije iza njih. Iako je Dunav danas prilično ukroćen i zaudan, kapetanima brodova nije svejedno, budući da se tokom plovidbe smenjuju proširenja i suženja, kotline i klisure, opasni virovi i rukavci. Na ovim slikama možete da vidite kako je izgledalo jedno takvo krstarenje kroz klisuru obavijenu maglom i rekom koja voli da menja ne samo boje, već i raspoloženje. Zavidan je broj posetilaca iz celog sveta koji stižu do Đerdapa samo da bi ovekovečili te holivudske kadrove.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR