Greven, pariski muzej voštanih figura, možda nije toliko popularan kao londonski Madam Tiso, ali sa svojim Holom ogledala, originalnim svetlosnim efektima s kraja 19. veka i gomilom slavnih ličnosti predstavlja pravu vremensku mašinu u koju definitivno morate ući ako se nađete u ovom gradu

U Gradu svetlosti, kroz koji godišnje prođe preko 45 miliona turista, postoji bezbroj znamenitosti koje se možda neće naći na vašoj must see listi, iako nisu ništa manje atraktivne od onih opšte poznatih. Na pomen muzeja svakako ćete prvo pomisliti na Luvr i Orsej, koje ne treba posebno predstavljati. I koji jesu must see, uostalom. Ali, postoji još jedno izuzetno zanimljivo i čudesno mesto koje mnogi propuštaju tokom posete Parizu – Greven, francuska verzija londonskog muzeja voštanih figura Madam Tiso.

Otvoren je 1882. godine u Bulevaru Monmartr, jednoj od dugih avenija poznatih i pod zajedničkim nazivom Grands Boulevards. Sve je počelo kada je pariskom novinaru i uredniku lista Le Goloa Arturu Mejeru na pamet pala genijalna ideja – da svoje savremenike i poznate ličnosti prikazuje na naslovnim stranama, ali koristeći nešto što bi danas verovatno spadalo u domen 3D tehnologije. Budući da u to vreme u štampanim medijima nisu korišćene fotografije, rešio je da pronađe posebno mesto na kojem bi građani mogli da se sretnu licem u lice sa viđenijim osobama tadašnjeg društva, kako bih ih sagledali sopstvenim očima, a ne onako kako ih predstavljaju novine. Ili bar da se vide sa njihovim vernim voštanim kopijama. Kako bi planove sproveo u delo, Mejer je u pomoć pozvao Alfreda Grevena, skulptora, karikaturistu i dizajnera pozorišnih kostima. Po njemu je prostor odmah dobio ime. I bukvalno iste večeri kada je otvoren, postao je jedno od najpopularnijih mesta u Parizu. Pomenimo da je najveća atrakcija francuske prestonice, Ajfelova kula, izgrađena sedam godina kasnije. Ubrzo je muzej dobio i investitore, među kojima se istakao Gabrijel Tomas. On je Grevenu podario teatar, čiji originalni enterijer s kraja 19. stoleća i danas može da se vidi. Raskošna dekoracija i nameštaj nalaze se na listi zaštićenih dobara grada.

Kad smo već kod voštanih figura, red je da se malo pozabavimo njihovim istorijatom. Čuveni Madam Tiso u Londonu je nekoliko decenija stariji od Grevena. Osnovala ga je Francuskinja, Mari Tiso. Zanat je učila od lekara kod kojeg je radila njena majka i koji je sredinom 18. veka uradio portret jedne kraljeve miljenice, a potom osvojio Parižane serijom poznatih likova. Mari je debitovala sa voštanom figurom Voltera kad joj je bilo jedva šesnaest godina. Tokom revolucije napravila je sve slavne glave (od kojih mnoge nisu dugo ostale na ramenima onih kojima su pripadale), a u svojim memoarima je zapisala da ih je pronalazila među leševima giljotiniranih kako bi mogla da izradi posmrtne maske. Budući da se našla u periodu koji su obeležili ratovi, Mari nije mogla da se vrati u Francusku nakon turneje po Velikoj Britaniji gde je prikazivala svoje kolekcije. Tako je London dobio čuveni muzej nazvan po njoj, a Pariz nešto kasnije svoj Greven zahvaljujući Arturu Mejeru i njegovim kompanjonima.

A sada da vam konačno otvorim i vrata ovog neobičnog mesta, koje se inače nalazi u jednom pasažu negde na početku dugog Bulevara Monmartr. Ako pre posete Parizu niste ni znali da postoji, Greven vam se verovatno neće naći na putu obilaska silnih znamenitosti. Nemojte ga propustiti. Organizatori su se zaista potrudili da već sam ulazak u muzej bude spektakularan. Glavni hodnik, optočen belim mermerom i ukrašen visokim stubovima i prelepim stepeništem, vodi do kružne prostorije koja u mraku počinje da se trese, diže i spušta čim se za vama zatvore masivna vrata. Učiniće vam se da ste u liftu, ali nećete imati pojma da li vas nosi gore ili dole. Uz zvuke muzike dostojne neke kuće strave, na svodu se smenjuju specijalni efekti, koji na kraju kratke predstave polako otkrivaju neverovatne kristalne i staklene oblike prve dvorane – Hola ogledala. Ova igra svetlosti toliko je energična i brza, da je gotovo nemoguće slikati sve te prizore. A teško je i doći do daha dok za svega nekoliko minuta prolazite kroz indijski hram, džunglu i dvorac iz Hiljadu i jedne noći. Prostorija je napravljena za Svetsku izložbu 1900. godine, ali je Gabrijel Tomas bio toliko oduševljen onim što je video, da je njene tvorce nagovorio da je posle izložbe premeste sa Trokadera u Greven. Unapređen čudima savremene tehnologije, uz originalni dekor s početka prošlog veka, svetlosni šou u Holu ogledala je nešto što je teško opisati. Možda bi iluzija bila najprikladnija reč.

Nastavljamo kroz jedan staromodni prostor koji se zove Duh Pariza. Počinje bistroom gde čašicom razgovora za šankom možete nazdraviti sa Ernestom Hemingvejem i Seržom Gensburom, dok za stolom pored njih ćaskaju voštani Marija Kalas i Žan Pol Gotje. Nema veze što u stvarnosti nikad ne bi mogli da se sretnu jer ne pripadaju istom vremenu. Namršteni Orson Vels sedi sam. Tu negde ćete sresti i Kristijana Diora, Hičkoka, Pavarotija, i videti Naomi Kempbel i Leticiju Kastu kako šetaju po modnoj pisti. Iz atmosfere starih francuskih lokala selimo se u baroknu Dvoranu stubova, ukrašenu bronzanim i zlatnim ornamentima, sa pet visokih skupltura zgodnih žena koje predstavljaju pet kontinenata. Odatle se stiže do Kupole, najlepše prostorije u muzeju, koja se diči božanstvenim venecijanskim mozaikom i visokim balkonima. Nekoliko metara iznad vaših glava videćete likove iz poznatih komedija i drama, žonglere, akrobate, klovnove. A svuda oko vas – plejada zvezda. U centru je Elvis Prisli, iz vremena kada je nastupao u Vegasu. U prirodnoj veličini, naravno. Pored njega – Madona. U neposrednoj blizini još jedan kralj, Majkl Džekson.

Selin Dion, najveća frankofona zvezda svih vremena, zauzima poseban prostor. Obučena je u originalni kostim koji je nosila tokom prvih nastupa u vegaskom Koloseumu. Ali, nije sama. U vosku je ovekovečen i njen suprug Rene Anželil. Iza njih se na ekranima smenjuju najvažniji momenti iz karijere čuvene kanadske pevačice. Selin je pre nekoliko godina prisustvovala otkrivanju svoje figure, a isto je učinila i zanosna Monika Beluči, koja takođe ima počasno mesto među tom gomilom slavnih. Tu su i Merilin Monro, Brus Vilis, Anđelina Džoli, Bred Pit, Penelope Kruz, Žan Reno, Džordž Kluni, Nikolas Kejdž, Čarli Čaplin, Džeki Čen, Harison Ford kao Indijana Džons, Vivijen Li i Klark Gejbl u čuvenoj sceni iz klasika Prohujalo sa vihorom… Ni ovde se ne može bez političara, jer su neki očigledno popularniji od filmskih diva i nenadmašnih muzičara. Dakle – Obama i Putin jedan pored drugog, kraljica Elizabeta, general Šarl de Gol, Gandi… A svima njima sa strane sviraju i pevaju Lejdi Gaga, Džimi Hendriks, Luis Armstrong, Lajza Mineli, Elton Džon za klavirom, Fil Kolins za bubnjevima… Tu su i najveće dive francuske šansone – Edit Pjaf i Mirej Matje, kao i Luj de Fin u kostimu svog žandarma iz Sen Tropea. Sportski šampioni su takođe dobili poseban kutak, kao i Mali Princ i simpatična veverica iz Ledenog doba kojoj večito beži žir. U februaru je ispred katedrale Notr Dam inaugurisana i figura pape Franje.

Naredna prostorija je prava riznica važnih istorijskih događaja i ličnosti koje su obeležile književnost, umetnost, nauku, čitave epohe. Greven je stvarno jedna velika vremenska mašina. Sela sam pored mog omiljenog pisca Viktora Igoa koji za stolom piše neko poglavlje Jadnika, dok posmatra jednog od glavnih junaka romana, malog Gavroša. Nedaleko od njih Kvazimodo se ljulja okačen za uže zvona, dok Esmeralda tik do njega zanosno pleše. Tu su Dimini musketari, Jovanka Orleanka koja gori na lomači, Molijer, Roden, Leonardo da Vinči, ceo Versaj na čelu sa Lujom XIV i Marijom Antoanetom, Napoleon i Žozefina, Ajnštajn, Pikaso, Mocart, Rostropovič. Možete prisustvovati čak i rušenju Berlinskog zida i prvom koraku čoveka na Mesecu. Iako je voštana figura stvar prestiža, veliki deo raskošnog muzeja koji je posvećen istoriji vrvi od prilično krvavih scena. Vrlo živopisno je predstavljeno doba terora, dvorskih spletki, otimanja oko vlasti, masovnih ubistava i revolucije. Uz autentičan enterijer i rasvetu zaista imate utisak da ste se vratili nekoliko vekova unazad i da sve te prizore uživo posmatrate.

U čast trojice osnivača muzeja, od početka novog milenijuma postoji i Akademija Greven. Svake godine njeni članovi biraju četiri ili pet poznatih ličnosti za koje smatraju da im je mesto u ovom svojevrsnom kabinetu čudesa. Iako nije dostigao popularnost muzeja Madam Tiso, Greven godišnje poseti više od osamsto hiljada ljudi. U nešto drugačijoj varijanti postoji u još nekim svetskim metropolama. Pre dve godine otvoren je muzej u Montrealu, a prošlog leta u Pragu i Seulu.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR