Hvar je jedno od deset najlepših ostrva sveta. Nepregledna polja lavande, drevna stabla maslina, modro more, duga istorija, bogata kulturna riznica, harmonija čoveka i prirode – idealno mesto pod suncem koje u ovom delu srednjeg Jadrana sija čak 2764 sata u godini

Vreme – to su godine, to su bršljan i šaš koji su opleli negdašnji antički Faros što se još iskri u kockicama mozaika uz tvrđavu i u uskim ulicama koje vode do renesansnih crkava i letnjikovaca na čijim se zidinama još mogu nazreti okrnjeni kipovi od mermera. Vreme – ono se ovde zaustavilo u mirisima lavande i soli…

Opojni mirisi mora i bugenvilija, ljubičasti odsjaj lavandinih polja, slatko grožđe pretočeno u odlično vino, istorija duga više od dva i po milenijuma, luksuzni brodovi u luci, turisti iz celog sveta, zvezde šou-biznisa – sve to, i još mnogo više, stalo je u četiri slova imena jednog od najlepših ostrva planete. Ali, kako ja da pišem o Hvaru, a da ne budem subjektivna? To je moj drugi dom još otkako sam prohodala. Čak i tokom onih nesrećnih godina kada smo silom prilika bili razdvojeni. Koliko je samo fotografija nastalo za ove protekle četiri decenije, jer u Hvar sam se zaljubila još dok sam bila u maminom stomaku. I koliko se slika urezalo u sećanje, onih koje kamera nije zabeležila, ali srce jeste… Na moju veliku radost, ovu priču koju čitate pišem na licu mesta. Biće subjektivno, odmah da vas upozorim, ali verujem da mi nećete zameriti. Ipak ovde poznajem svaki kamen i ipak je ovo nekako… moje.

Hrvatska broji preko hiljadu ostrva, a taj impresivni podatak čini susednu državu najlepšim akvatorijumom Sredozemlja. Osim Grčke, nigde više u mediteranskom regionu nema toliko zaliva, uvala, grebena, slikovitih plaža i suncem pozlaćenih hridi. Još su drevni moreplovci Dalmaciju opisivali kao doživljaj za sva čula, naslućujući da šum njenih čempresa na maestralu i miris bora pomešan sa slanom vodom ne može da se čuje, niti oseti, više nigde na kugli zemaljskoj. Ti atraktivni predeli su raj za sve zaljubljenike u more i nautičare, ali i za one koji su, možda, do juče bili ravnodušni prema izuzetnoj, neobjašnjivoj posebnosti i ukrasu velikih voda – ostrvima. Nakon problematičnih godina koje su, hvala bogu, otišle u prošlost, na jednu od najlepših obala sveta vraćaju se i turisti iz Srbije, željni neodoljivog mirisa šarmantnog Jadrana, koji obuzima misli i pre nego što plavi morski svod bljesne pred očima.

Razigrana niska Paklenih otoka

Hvar je jedinstveni spoj raskošne mediteranske prirode, bogate kulturne zaostavštine i mondenskog turizma. Smešteno u slikovitoj prirodi srednje Dalmacije, okrenuto južnoj, sunčanoj strani sveta koja mu je podarila svu sredozemnu privlačnost i vedrinu, usred mora nad kojim sunce sija skoro tri hiljade sati u godini, ovo ostrvo je neiscrpna riznica nezaboravnih prizora, hedonizma i avantura. Poslednjih sezona obavezno završava na vrhu turističkih top lista kao jedna od najpopularnijih destinacija planete i omiljeno letnje stecište svetskih zvezda. Pored veselih Amerikanaca, Nemaca, Italijana, Mađara, domaćih i fureštih, na rivi možete sresti i Bijonse, Toma Kruza, Donalda Trampa, Džona Malkoviča i mnoge druge slavne ličnosti koje su rešile da predahnu na Hvaru tokom krstarenja Jadranom. Tako sam jedne godine, između ostalih, u istom danu naletela na Gabrijelu Sabatini, Teri Hačer i Fibi iz Prijatelja. Samo kažem.

Geografski položaj ostrva je zaista idealan – na važnoj tački uzdužne i poprečne plovidbe Jadranom. Duboke i pitome uvale osiguravale su uplovljavanje i dobru komunikaciju još u praistoriji, a umerena klima s blagim zimama, i toplim i sunčanim letima pogodovala je bujnoj vegetaciji koja sa modrim morem čini jedan savršeni živi sistem. Poput neopisive prirode, i istorija se stolećima poigravala sa Hvarom, ostavljajući mu u baštinu raznovrsna umetnička dela i najtananije iskaze stvaralaštva na fasadama, u muzejima, crkvama i na kamenim rivama.

DSC_0571aa

U ljubičastom odsjaju nepreglednih lavandinih polja, u maslinama, smokvama i vinogradima, ostrvo je simbol negovane tradicije i organizovanog turizma koji je u ovim krajevima ustoličen još pre 150 godina. I, kao u nekom filmu iz prohujalih vremena ili na staromodnim razglednicama s motivima malog mista, na obali se smenjuju beli zidovi sastavljeni od uglačanih kamenih blokova i visoke palme, dok nad lukom štrče katarke luksuznih jahti koje plove uglavnom pod stranim zastavama. Do Palmižane, poznate marine preko puta grada na najvećem od Paklenih otoka, ove skupe morske krstarice stižu i iz najudaljenijih krajeva sveta.

Pre nego što zađemo dublje u priču o Hvaru, naglasiću da se i turisti iz Beograda u svojoj nekad omiljenoj i nezaobilaznoj letnjoj destinaciji mogu osećati potpuno opušteno i spokojno – ali zaista kao nekad, bez ikakvih tenzija ili krivih pogleda na ulicima i prodavnicama, čak i ako se razgovor odvija na ekavici. Vratila sam se pre skoro petnaest godina i po ko zna koji put ponavljam da za sve ovo vreme nisam doživela ni najmanju neprijatnost. Naprotiv… Na svakom koraku su me pratile iste reči: Uvik ste dobrodošli. Sad je već sve savršeno nomalno. Ljudi svih generacija su, jednostavno, željni razgovora s nekadašnjom jugoslovenskom braćom i sestrama, a i zajedničkih podsećanja na neka bolja vremena. Hvarske kale su, i ove sezone na izmaku, bile pune stranih gostiju, među kojima prednjače Nemci, Englezi, Česi, Italijani, Britanci, ali i brojni Srbi, koji se u ovim krajevima ponovo osećaju kao kod kuće. U prilog tome ide i podatak da iz Beograda svake večeri nekoliko autobusa kreće put jadranskih odredišta, dok je tokom leta broj mnogo veći. Za one kojima ne prija dugo putovanje postoji rešenje – avion. Od Beograda do Splita i natrag saobraća više puta nedeljno, ali samo u sezoni, do kraja septembra. No, treba iskoristiti priliku, jer povratna karta nije skupa, a na moru ste za pedesetak minuta. Prevoz do najpopularnijeg jadranskog ostrva odlično je organizovan, tako da u jeku sezone trajekti Jadrolinije svakog sata plove do hvarskih odredišta.

Antički Faros – svetionik jadranske istorije

Faros – tako se zvala grčka kolonija koja se nekad nalazila na mestu današnjeg Starog Grada, na drugoj strani ostrva prema Braču. No, to je posebno poglavlje mog života o kojem ćete čitati u drugoj velikoj hvarskoj priči. Četvrte godine 99. Olimpijade (385. godine pre naše ere), Parani, jonski Grci, na poziv sicilijanskog tiranina Dionisija osnovali su naselje Pharos. Prvih decenija ostrvo je bilo agrarna kolonija, a krajem 3. veka pre nove ere Faros je postao prestonica Demetrija Hvaranina, koji je vladao oblašću od reke Krke do Drača nakon što su Rimljani porazili ilirsku kraljicu Teutu. Sredinom 2. stoleća pre nove ere oni su poduzeli niz ekspedicija protiv Delmata i Ilira, za šta su savršeno poslužile hvarske luke, posebno ona na Paklenim otocima. Pred malim ostrvom Šćedrom odigrala se presudna bitka za Jadransko more, kada je Cezarova flota prisilila Marka Oktavija na povlačenje.

DSC_0627bs

Rimljani su od Farosa izveli reč Faria, a kada su mnogo kasnije stigli i Južni Sloveni, koji su suglasnik f rastvorili u hv, ostrvo je dobilo sadašnje ime. U kanalima i dubokim uvalama stolećima su se gnezdili smeoni gusari i osvajačke flote. Važnost položaja koji je Hvar imao u samom središtu morskih puteva, na vetrometini različitih interesa velikih sila, ogleda se upravo u slojevitosti istorijskih tragova, bogatijih nego igde na Jadranu. Arheolozi su utvrdili da hvarska kultura datira još iz neolitskog perioda, iz četrvtog milenijuma pre Hrista, a u špiljama poput Grapčeve i Markove koje se kriju u obližnjim planinama pronađeni su crteži i keramika sa različitim motivima iz tog doba. Na nekim delovima ostrva mogu se videti i ostaci antičkih kamenoloma.

U dnu duboke uvale zaštićene nizom Paklinskih otoka, u podnožju dva brežuljka, Svetog Nikole Višeg i Svetog Nikole Nižeg, u 13. stoleću počela je da niče citadela – tvrđava Fortica. Unutar zidina podno utvrđenja formirano je najstarije gradsko jezgro, Groda. Slavu i moć Hvar je stekao tokom srednjeg veka, kao važna luka u okviru mletačke pomorske imperije. Najznačajnija je verovatno bila 1278. godina, kada je narodna skupština odlučila da svojevoljno pristupi Veneciji. Mediteranska velesila uočila je geostrateški i pomorski značaj ovog mesta i naložila da se sagradi grad koji je nekad postojao – onaj kasnoantički. Pod upravom Venecije, Hvar je postao centralna luka u Sredozemlju i zimovalište mletačke flote. Stoga je posebna pažnja bila posvećena izgradnji lučke strukture, poput obale, arsenala i mandrača. Pored takvog pristaništa u kojem je, kažu hroničari, umelo da prenoći i do dvadeset velikih lađa, cvetala je i trgovina. Renesansa je bila zlatno doba hvarske komune u kojem je najmlađa od venecijanskih uprava postala jedna od najrazvijenijih na jugu Evrope.

Zaštićen prstenom zelenila podno svojih brežuljka, Hvar je brzo izašao iz gabarita srednjovekovnog gradskog jezgra i prešao na južne padine na suprotnoj strani, na kojima je nastao renesansno-barokni burgus, predgrađe. Ove dve aglomeracije povezuje prostrana Pjaca, okružena perivojima i šetalištima, koja se s pravom smatra najlepšim trgom na hrvatskoj obali zahvaljujući, pre svega, direktnom kontaktu s morem, uokvirenim lukom sa mandračem i vinogradima koji su se nekada spuštali tik do apsida trobrode katedrale Svetog Stjepana. Važno mesto na toj raskošnoj renesansnoj slici zauzimaju i Knežev dvor s gradskom Lođom, kao i mandrač (luka za manje brodove) i Arsenal u podnožju Pjace na samoj obali. Kao pomorsko i trgovačko stecište, Hvar je živeo urbanim životom u kojem su se i plemići i građani oblačili po ondašnjoj venecijanskoj modi i govorili nekoliko jezika. S obzirom na vreme gradnje, arhitektura je imala karakteristike romaničko-gotičkog stila. Vremenom su zdanja dograđivana s primesama renesansne i baroka. Unutar zaštićenog jezgra, u uskim kalama u kojima su nanizane skalinade i kamene kuće sa zelenim škurama, izdvajaju se gotičke palate Hektorović, Gargurić-Kasandrić, Paladinić. Očima turista najprivlačniji je letnjikovac slavnog pesnika Hanibala Lucića. Obavezno se popnite i do tvrđave Fortice, svojevrsnog muzeja pod vedrim nebom i vidikovca sa reprezentativnom zbirkom amfora i neverovatnim pogledom na ceo grad, Paklene otoke, i Vis i Korčulu u daljini.

Hvarska komuna kroz vekove

Srednjovekovni život hvarske komune bio je vezan za plodnu starogradsku ravnicu, za masline, vinograde, smokve, rogač. Još tada je ostrvo postalo poznato po izlovu plave ribe. Središte komunalne javne i crkvene uprave sve do 1678. godine bio je današnji Stari Grad. Knežev dvor, kao središte upravljanja komunom, nastao je u 14. veku. Sastojao se od nekoliko objekata: stare kancelarije, kneževog stana, lođe – gradske skupštine i sudnice, i sat-kule. Konačni izgled s prostranim lukovima na pročelju i nizom stubića na balustradi s piramidama Lođa je dobila početkom 17. stoleća. Ovo elegantno pročelje rad je majstora Tripuna Bokanića koji je osmislio i pročelje Fontika na drugoj strani Pjace i time centru grada dao prefinjeni kasnorenesansni šmek. Ostala tri objekta Kneževog dvora srušena su oko 1900. godine, a kasnije je na njihovom mestu sagrađen hotel Elizabet, današnji Palas.

Hvarski Arsenal je jedan od najbolje sačuvanih na Mediteranu. Podignut je sredinom 16. stoleća na mestu starog, koji ruiniran i tesan više nije zadovoljavao potrebe luke. Monumentalna kamena zgrada velikim lukom otvorena prema zapadu, sagrađena je na samoj obali mora. Služila je kao brodogradilište i spremište za opremanje i čuvanje galija i drugih brodova. Nakon što je oštećen, prvo u napadu Turaka, a potom i eksplozijom baruta na citadeli, popravljen je i stavljen pod krov. Zasluge za ove radove ima knez Petar Semitekolo, koji je početkom 17. veka obnovio najznačajnije javne objekte. U prizemlju Arsenala postavio je sedam lukova, u zapadnom delu smestio je oružarnicu, a u istočnom – pozorište. Niz prizemnih skladišta i radnji uz severnu fasadu povezao je u skladnu građevinu – Fontik, spremište za komunalne zalihe žita i soli. Pročelje Fontika ukrasio je sa četiri kasnorenesansna portala. Terasa iznad dobila je finu kamenu balustradu i tako postala predvorje Kazališta – Belveder. Na ovaj način je Arsenal postao značajna arhitektonska i urbanistička odrednica Hvara. Grad je dobio pozorište samo nekoliko godina posle Vićence, u kojoj je osnovan prvi evropski teatar. Ali, ono što razlikuje hvarsko Kazalište od ostalih jeste istorijska činjenica da je ono bilo namenjeno svim građanima Komune bez obzira na socijalni status. Današnjim izgledom interijera spada u deset najbolje sačuvanih baroknih pozorišta na kontinentu.

Pomenimo još neke važne spomenike. Uz pomorsku istoriju ostrva vezuje se figura Zvir, koja je krasila pramac galije Sveti Jerolim. Sa njom je Hvar 1571. godine na strani Venecije učestvovao u pobedonosnoj bici kod Lepanta protiv Turaka. Na Pjaci stoluje katedrala Svetog Stjepana, koja je počela da se gradi u 14. veku. Monumentalni zvonik i crkva dela su domaćih majstora klesara. U njoj se mogu videti prelepi reljefi i radovi venecijanskih umetnika, ali i ikona iz 13. stoleća, najstarija slika iz bogatog likovnog fonda grada. Dominikanski manastir i crkva Svetog Marka takođe su važan prostor kulturnog i društvenog života. U panorami Hvara ističe se njen elegantni zvonik iz kasne renesanse, koji se uzdiže nad mandračem. U ostacima crkve nalaze se grobovi plemića i uglednih građana. U muzeju franjevačkog manastira čuvaju se vredne slike, zbirka novca, kao i primerak Ptolomejevog atlasa iz 1524. godine. U vrtu stoji čuveni čempres, koji je osim po starosti poznat i po svom amorfnom obliku. Ovo drevno drvo ne raste u visinu kao ostali čempresi te vrste, već se pljosnatim granama pruža u širinu. Postoji i benediktinski manastir, izgrađen u središtu Grode na ostacima kuće Hanibala Lucića.

Arkadija nadohvat ruke

Današnji Hvar čuva mnoge materijalne ostatke bogate prošlosti nastale u kontinuiranom životu koji traje još od praistorije. Kada se pejzaž, prošaran arhitekturom kamenih gomila sa slikovitim seoskim naseljima i mediteranskim rastinjem, uklopi sa idealnom klimom, svežim vazduhom i čistim morem koje zapljuskuje brojne pitome uvale i plaže, onda ne čudi da ovde već više od 150 godina živi organizovani turizam. A to se zvanično dogodilo kada je u gradu 1858. godine osnovano Higijeničarsko društvo, jedna od prvih deoničkih kompanija u Evropi koje su radile na promociji turizma. Iste godine je u kuli manastira Venerande otvorena i prva meteorološka stanica na Jadranu.

Iako se lepim plažama, istorijom i živopisnom arhitekturom ističu i Stari Grad, Jelsa, Vrboska i Sućuraj, grad Hvar je danas turistički i adminitrativni centar ostrva. Tokom toplih letnjih meseci uskim ulicama ne može da se prođe od posetilaca koji mirišu na egzotične kreme za sunce. Hvar nudi razne zanimljivosti prilagođene svim generacijama, mada možda ne i svačijem novčaniku, jer se po cenama u jeku sezone može meriti sa onima na Azurnoj obali. Pored uređenih plaža, renoviranih hotela i lepih privatnih apartmana, grad je poznat i po dnevnim žurkama na otvorenom i noćnim klubovima na rivi. Carpe diem je jedan od njih. Meni se, pak, više dopadaju stare konobe sa nenadmašnim domaćim specijalitetima, a neki od tih restorana, na primer Kod kapetana i Gariful, često gostuju u Zemunu kada se organizuju Dani Hvara. Gastronomija je jedan od integralnih delova hvarske tradicije. Pašticada i rožada, pa gregada – tipično hvarsko jelo od raznih vrsta ribe sa krompirom, pa kozji sir iz ulja ili pržen u šećeru, pa paradižet – desert od mleka i jaja…

Pakleni otoci su jedna razigrana niska šumovitih ostrvaca uronjenih u bistro, azurno more, sa kupalištima, izletištima, skrovitim plažama, kamenim terasama okrenutim suncu i prelepim pustim uvalama. Arkadija nadohvat ruke. Ime minijaturnog, romantičnog zelenog arhipelaga koji se talasasto pruža na jugozapadu potiče od reči paklina, topljena borova smola. Uživanje, drugo ime Hvara, dostiže zenit kada u ovaj nautički raj zađe miris te smole pomešan sa onim slankastim iz mora. Upravo zahvaljujući ovoj kombinaciji celo ostrvo je poznato i kao prava vazdušna banja, kao stvoreno za sve koji pate od oboljenja disajnih organa. Njima se preporučuje savršeni lek za dušu i telo – duge šetnje uz more. Pet kilometara istočno od grada nalazi se mirna mala uvala Milna, a obližnje ostrvce Šćedro ističe se raskošnom i specifičnom florom. Posebni doživljaj je plovidba oko brojnih uvalica raznih konfiguracija, posebno onih oko rta Pelegrin. Vino, lavanda, ruzmarin i masline ono su čime se odvajkada ponose Hvarani, a vode oko njihovog ostrva već vekovima su poznate i po bogatoj koncentraciji plave ribe, sardele. Od karakterističnih prozvoda izdvajaju se med od lavande i kraljičina voda – čisti destilat ruzmarinovog ulja, koji su putopisci iz 19. veka preporučivali za ispiranje očiju i grla.

Tokom celog leta na Hvaru i oko njega organizuju se međunarodne regate, dani pozorišta, dani vina, plivački maraton Faros, kulturna leta, ribarske večeri u konobama, fešte na trgovima… Ostrvo, dugo 68 kilometara, a široko 10, okruženo je morem čija prosečna temperatura, čak i u dubokom septembru, iznosi 24 stepena. Neko je izračunao da upravo grad Hvar ima najviše sunčanih sati godišnje – čak 2764. Dakle, možete doći bilo kad, a ne samo usred sezone. I možda je bolje otkrivati Hvar u nekom mesecu kada nema previše turista. Na svoju veliku sreću, ostrvo sam dobro  upoznala mnogo pre nego što je postalo ultramondensko. Zato mi je savršeno jasno da ne postoje reči kojima se dovoljno dobro mogu opisati boje opojnih cvetova bugenvilije, lavande ili oleandera, trzaji jedra na udaru bure, svežina modrog mora i titraj mesečine nad jadranskom bonacom… Jednostavno, morate doživeti te sutone, osetiti miris ribe sa gradela, posmatrati kako ferali po zalasku sunca obasjavaju kamene promenade, čuti prvi jutarnji krik galeba i setne pesme klapa pod prozorima najsunčanijeg jadranskog ostrva i stecišta svetskog džet-seta, ali i svih zaljubljenika u Dalmaciju.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR