Lepi, plavi Dunav… Mnogo je vode proteklo od nastanka civilizacija koje su prve otkrile kolika je moć duge reke koja spaja čak deset evropskih zemalja. Posebno su uzbudljiva neverovatna mesta gde je ona najšira, najduža i najdublja u čitavom svom toku. A nalaze se upravo ovde kod nas, u Nacionalnom parku Đerdap

Dunav, mitska reka čudesne snage, još od praskozorja civilizacije bio je važan vodeni put, ali i prirodna granica među narodima. Mnoge nacije rođene su upravo na njegovim obalama jer je, uprkos svim svojim širinama, dubinama i ćudima, uvek uspevao da spoji nespojivo. Od izvora u Švarcvaldu do ušća u Crno more prolazi kroz čak deset evropskih zemalja u kojima se govori dvostruko više jezika, pa se i sada, kao i pre mnogo milenijuma, na tom prostoru sudaraju različite kulture, narodi, religije. Među njima je i Srbija, koja je ovu moćnu reku u svojoj prestonici venčala sa lepom Savom.

A nizvodno od Beograda postoje još dva ušća Dunava, sa Tamišom i Moravom, kao i brojne legende sačuvane u praistorijskim nalazištima i ostacima srednjovekovnih tvrđava. Gorostasna voda provukla se i kroz neprobojni kamen stvarajući veličanstvenu Đerdapsku klisuru i park prirode čije tajne tek treba da otkrijemo.

Dunav u Srbiju ulazi na svom 1433. kilometru, na tromeđi sa Mađarskom i Hrvatskom. Tok kroz našu zemlju dug je 588 kilometara, a za to vreme razvija se u brojne rukavce čineći jedinstvenu životnu oazu. Nad Dunavom je, između ostalih gradova, podignut i Petrovaradin, jedan od najvećih fortifikacijskih objekata u Evropi. Iznad njega je Fruška gora, nekad najviše ostrvo Panonskog mora, a predstavlja i široku plavu granicu između Srema, Bačke i Banata.

Lepota Dunava se možda ne može opisati, ali se zato može doživeti. U tome će vam pomoći i turističke agencije koje s dolaskom proleća otvaraju sezonu krstarenja drugom najdužom evropskom rekom. Putovanje kreće iz Apatina, Novog Sada ili Beograda. Mi smo rano ujutru krenuli iz prestonice, komfornih izletničkim brodom po imenu Akva Star Maksim. Iako turisti vole da piju kafu u kabini dok prolaze ispod Kalemegdana, pored kule Nebojša i pristaništa iza Pančevačkog mosta, nemojte propustiti priliku da vidite kako glavni grad izgleda sa reke. Ako vam je Beograd oduvek delovao kao prestonica sa lošim urbanističkim rešenjima i prljavim obalama punim zarđalih tankera i mulja, sigurno ćete promeniti mišljenje dok ga budete posmatrali sa Dunava. Jer, možda ćete, pri pogledu na kalemegdanske zidine, uspeti da se za trenutak vratite recimo u III vek pre nove ere, kada su Kelti osnovali naselje kojem su Rimljani kasnije dali naziv Singidunum.

Plavi put će vas, potom, odvesti nešto dalje, do Vinče i arheološkog lokaliteta Belo brdo, gde se nalaze ostaci najvećeg praistorijskog nalazišta na ovim prostorima, koje je egzistiralo između 6200. i 5200. godine pre nove ere. Svetla boja ove lesne terase po kojoj je dobila ime skrenuće vam pogled na obalu, i verovatno ćete i sami doći do zaključka zbog čega je baš na ovom delu Dunava nikla bogata vinčanska kultura, kojoj se izgubio svaki trag stolećima pre nego što su nomadska keltska plemena stigla do Beograda.

Mnogo je vode proteklo od tada. Prethodne civilizacije ostavile su nam u amanet ljubav i brigu prema reci. Od Dunava i njegove ćudi zavisi život više od osamdeset miliona stanovnika, nastanjenih u njegovom basenu, najplodnijem zemljištu Starog kontinenta. Međutim, industrijska revolucija ostavila je posledice, a prethodne generacije nisu previše vodile računa o zaštiti reke. Zato je kvalitet vode danas ozbiljno pogoršan, a mnoge životinjske i biljne vrste, kojih je nekada bilo u izobilju, našle su se na ivici opstanka.

Dunav je i pravi kameleon među rekama. Za čas ume da promeni svoje ruho, pa da od bistre plave vode postane zelen i mutan. Napuštene dereglije duž obala, koje nisu završile na grobljima brodova na nekom drugom kraju sveta, obrasle su grozdovima rđe i rečnom travom, ali to nimalo ne smeta jatima galebova koji su na trošnim palubama pronašli dom ili bar kratak predah. Načičkani na starom gvođžu, predstavljaju idealne modele za sve koji uživaju u fotografisanju prirode. Tu i tamo, tok brze reke prekidaju ribarski čamci sa alasima koji strpljivo čekaju da im veliki somovi, šarani ili štuke zatresu mreže. Naravno, dobro su upoznati sa opasnostima njihovog mora punog virova, koje bi, ako im slučajno popusti pažnja, u tren oka moglo zauvek da ih proguta.

Sa broda pogled puca i na nekadašnju srpsku prestonicu Smederevo, danas veliki industrijski centar koji je u XV veku osnovao despot Đurađ Branković. Kule opasane visokim zidinama ostaci su nekad najveće ravničarske tvrđave u Evropi, koja i u našem stoleću izgleda impozantno kada je posmatrate sa reke. O Smederevu sledi posebna priča.

Dok se budete približavali još jednom srednjovekovnom utvrđenju, gradu Ramu izgrađenom na vrhu stene koja se sa severoistočne strane spušta ka Dunavu, obratite pažnju na suprotnu obalu. Tamo se već nazire Rumunija sa svojim farmama vetrova. Naime, susedna zemlja je moć reke i vremenskih prilika iskoristila na još jedan vrlo praktičan način – za vetropark, pa se duž obala mogu videti visoke turbine, vetrenjače modernog dizajna, koje se neprekidno okreću proizvodeći električnu energiju.

Na dvadeset prvom kilometru uzvodno od Velikog Gradišta, na brdu iznad Dunava, nalazi se stari Ram. U XII veku bio je važna strategijska pozicija oko koje su se borile Ugarska i Vizantija. Tvrđava je podignuta na ostacima antičkih i vizantijskih temelja, a sagradio ju je ultan Bajazit II. Danas vidljivi otvori za topove na kulama pokazuju da je Ram bio artiljerijsko utvrđenje na Dunavu. Ima snažnu odbrambenu kulu i još četiri manje koje ojačavaju zidine. Postoji više legendi o nazivu, koje se uglavnom vezuju za osnivače Rima, braću Romula i Rema, ili utvrđenje Ihram. Neposredno pored tvrđave nalaze se ostaci turskog karavansaraja – karavan stanice, stari šest vekova. Za jedino sačuvano zdanje te vrste u Srbiji može se reći da je prvi turistički objekat podignut na najvažnijem putu od Balkana prema severu, Budimu i Beču. Nedaleko od starog Rama nalaze se ostaci rimskog vojnog logora Lederata.

Bajkovita tvrđava impozantne arhitekture danas je sve što je ostalo od Golubačkog grada podignutog na strmoj, nepristupačnoj steni na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Njegovi osnivači verovatno su znali da je baš na tom mestu Dunav najširi i da neprijateljima koji nameravaju da napadnu sa reke neće biti nimalo lako da osvoje grad. Ako opčinjeni lepotama krajolika slučajno zaboravite gde ste, može vam se učiniti da se zaista nalazite negde na moru. Naime, kada je vodostaj visok, širina Dunava od Golupca do Rumunije lako može da pređe standardnih 2000 metara.

Golubačka tvrđava, koja se trenutno renovira, ima devet kula. Najnižu je prekrila reka kada je pre nekoliko decenija stari grad Donji Milanovac potopljen zajedno sa Adom Kale i okolnim selima zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap. U unutrašnjosti kula nalaze se drvene stepenice i međuspratne konstrukcije. Najviša, Šešir kula, ima osmostranu osnovu sa kružnim vrhom. O nastanku tvrđave ne postoje pouzdani istorijski podaci. Ne zna se ko ju je i kada zidao, a smatra se da je u današnjem obliku nastala u XIII veku.

Zdanje već stolećima živi i zahvaljujući mnogim pričama i legendama po kojima je ovaj kraj nadaleko poznat. U tom nestvarnom svetu predanja susreću se antičke i slovenske bajke, koje pletu čudesnu mrežu sastavljenu od mitskih bića i običaja, poput priča o izgubljenom blagu i okupljanju šumskih vila. Jedna od njih govori i o vizantijskoj kraljici Jeleni, koja je bila zarobljena na najvišoj kuli. Vreme je kratila hraneći golubove, pa se smatra da je upravo po toj legendi grad dobio ime.

Slučajno ili s namerom, tek, Golubac je sagrađen tačno ispred Gvozdenih vrata, što je drugo, svetski poznatije ime za najveću i najdužu evropsku klisuru probojnicu, Đerdap. Upravo tu, na ulazu u veliki nacionalni park koji delimo sa Rumunijom, Dunav je i najširi, i najuži, i najdublji u čitavom svom toku. Ova preko 100 kilometara duga klisura, koju je reka stvorila u davna vremena kada je Zemlja dobijala svoj konačni izgled, vekovima predstavlja izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. Ali, kapija između dve strane sveta, sa svojom bogatom istorijom i prirodom, svakako zaslužuje posebnu priču, koju takođe možete pročitati na mom portalu, a tu su i ostale lepe destinacije koje sam posetila dok sam krstarila našom obalom Dunava.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR