U antičko doba marina Zeas bila je najvažnija luka atinskog polisa. Putnički brodovi u međuvremenu su se iz ovog zaliva preselili u drugi, mnogo veći deo Pireja, ali živopisno pristanište u obliku potkovice ostalo je glavni mediteranski sabirni centar luksuznih jahti iz svih krajeva sveta

Niko u Pireju nije umeo da mi da tačan odgovor na pitanje kako je marina Zeas, ili Zea, dobila ime. Znaju samo da je to bilo mnogo pre Hrista, što je potvrdio i kustos Nautičkog muzeja u ovom zalivu, koji mi je rekao da bi naziv mogao da ima veze sa bogom Zevsom, jer je još u antička vremena bio veoma funkcionalan i jer su upravo u njemu bili usidreni brodovi koji su u Atinu stizali iz ostalih grčkih polisa. S obzirom na to da je ovo jedna od najlepših i najživopisnijih marina na Mediteranu, potpuno drugačija od glavne luke u centru Pireja u kojoj je večito buka i trka, mogu da se složim sa svakim ko smatra da je ime Zee božanskog porekla. Stvarno je božanstvena.

Većina turista koji putuju do egejskih ostrva zadržavaju se u atinskoj luci tek koliko im treba da sačekaju svoj trajekt. I tek toliko da kažu da su bili u Pireju. A verovatno nisu ni svesni da su videli samo njegov milioniti deo, onih stotinak metara od glavne metro stanice, preko nadvožnjaka u obliku velikog jedra, do ulaska na pristaniše. Pet ili dvadeset minuta, u zavisnosti od toga koliko im treba da pređu ulicu, ako su iz centra prestonice stigli autobusom ili taksijem. Iskreno, malo je i jedan dan da bi se obišao centralni deo Pireja. Ipak je to čitav grad koji se prostire po celom severu Saronskog zaliva.

U prethodnoj priči o najvećoj putničkoj luci Evrope vratila sam se zajedno s vama u davnu istoriju kada se na tlu Grčke, prve imperije Starog kontinenta i pomorske sile, rađala zapadna civilizacija. Upravo u Pireju su otkriveni brojni ostaci koji govore o usponu i padu atinskog polisa, i koji se danas čuvaju u arheološkom muzeju u centru distrikta. Pričali smo o glavnom pristaništu u koje danonoćno uplovljavaju brodovi-soliteri i brzi katamarani sa grčkih ostrva i iz ostatka sveta. Sada ćemo malo zaći u ostale delove drugog srca Atine. Iz prostrane putničke luke krenućemo na levu, lepšu stranu Pireja. Sa desne je pristanište za tankere i ostale teretne lađe, a iza njega brodogradilište, jedan ogromni organizam sastavljen od raznih skalamerija, džinovskih dizalica i ko zna koliko hiljada tona teškog čelika. Nije baš praznik za oči. Dakle, idemo prema istoku i interesantnim destinacijama od kojih počinje atinska rivijera.

Od centra Pireja do Zee može da se stigne prečicom. Počnete od Crkve Svete Trojice koja se nalazi preko puta ulaza u luku, nastavite uzbrdo uskim bučnim ulicama, prođete pored muzeja, pozorišta, pijaca, probijete se kroz neverovatnu saobraćajnu gužvu u tipično mediteranskom stilu, i posle nekih sat i po stignete do zaliva. Postoje, naravno, i autobuske linije, i taksi, ali u tom slučaju ćete ostati uskraćeni za upoznavanje sa drugom stranom medalje, koja je neraskidivi deo duha i života Pireja. Pošto sam ovde mnogo puta boravila i sve prešpartala uzduž i popreko, ipak ću vam preporučiti šetnju pored mora poluostrvom Piraiki. Neverovatan doživljaj, koji, upozoravam vas, traje kilometrima. Ali, isplati se svaki metar.

Duga je Avenija Temistokleos… Dobila je ime po Temistokleu, čuvenom generalu koji je sa pirejske Lavlje kapije poslao brodove na Salaminu da poraze persijsku flotu. Reč ulica u ovom slučaju stvarno deluje smešno i nekako sitno, iako je avenija toliko uska da se vozila jedva mimoilaze. Ne prođe sat, a da neko iznervirano ne otvori prozor svojih kola i počne da preti vozaču u drugom automobilu. Zato je ovde najidealnije prevozno sredstvo – skuter. Svi voze motore, koji samo iskaču iz poprečnih strmih uličica i krivina, pa je pravo čudo da nema više saobraćajnih nezgoda. Zato svađe i sočne psovke ne nedostaju.

dsc_0734

Zgrade sa desne strane su načičkane kao da između njih nema ni vazduha, a kamoli prolaza, i sve deluje nabacano kada se posmatra iz neposredne blizine. Kvartovi su veliki, podsećaju jedni na druge i možete lako da se izgubite. Piraiki, Kalipoli, Freatida… No, kad malo dublje uronite u njihovu dušu, shvatite da biste tu možda i mogli da živite. Još ako bacite pogled na levu stranu, na beskrajno more i brodove u daljini, poželećete da ovde zauvek ostanete. Iako Pirej nije najčistiji deo grčke prestonice, mnogi Atinjani koji žive u centru imaju stanove upravo u aveniji Temistokleos. Nekretnine su prilično skupe, ali – pogled na more nema cenu. Tome doprinosi i činjenica da su petnaestak kilometara daleko od vreve i večitih gužvi u centru grada.

Iz avenije se ulazi pravo u marinu Zea. Znaćete da joj se približavate kada stene na obali zaliva počnu da se pretvaraju u kultivisane kamene oblike na kojima su vezani mali čamci. Posle nekoliko desetina metara niz se nastavlja većim brodovima. U daljini je brdo Kastela, ispunjeno neoklasičnim zdanjima, uzvišenje koje deli zalive Zeas i Mikrolimano.

images_putovanja_Zeas_00

Zea je inače druga luka u Pireju po veličini. U antička vremena bila je prva i najvažnija, najveća u celoj Grčkoj. Upravo tu je Temistokle sagradio svoju čuvenu flotu, a brodogradilište se nalazilo u blizini antičkog odeona, podignutog između 4. i 3. veka pre nove ere, čije ostatke i sada možete videti. Za razliku od današnje glavne luke, Zea je zatvorena i zaštićena niskim brdima, pa je atinskom polisu pružala bolju zaštitu. Kada su na Balkan stigli Turci, Zea je dobila otomansko ime Pasalimani – Pašina luka, a taj naziv se i danas koristi među lokalnim stanovništvom kada žele da naglase da su u unutrašnjem delu ovog pristaništa.

Zea je i jedna od najvećih marina na Mediteranu. U njoj su tokom svih godišnjih doba ukotvljene luksuzne jahte raznih veličina, sa zastavama iz celog sveta. Impresivna je kada se posmatra iz vazduha, onako u obliku ogromne potkovice, sa zgradama vedrih boja koje se u savršenom rasporedu uzdižu iznad jarbola parkiranih brodova, sa promenadom iz dva nivoa i polukružnom avenijom punom kafića i restorana. Ako sednete na klupu na šetalištu, ispod neke ulične svetiljke ukrašene cvećem, možda nećete moći da vidite otvoreno more. Ipak, dovoljan je i pogled na vezane jahte okupane suncem, koje se lagano njišu u različitim ritmovima. Tu i tamo ovaj luksuzni niz prekidaju ribarski čamci koji u obližnje restorane donose najsvežije stanovnike mora, ili pak brodići prekriveni šarenim južnim voćem koje završava na pijaci sa druge strane zaliva.

Na ulazu u marinu nalazi se Nautički muzej Grčke. Možda ćete ga promašiti ako ne spustite pogled za sprat niže. Arhitekte ga te 1949. godine nisu zamislile kao neko impozantno zdanje u antičkom stilu, kakvo zaslužuje jedna zemlja sa tako dugom i bogatom istorijom pomorstva, veća kao nisku i nenametljivu polukružnu zgradu. Imate utisak da u nju ulazite pravo iz mora. A ono što se čuva unutra dragocenije je od gusarskog blaga. Tu su impresivne kolekcije raznih brodskih elemenata, dnevnika, dvogleda, durbina, astrolaba, kostura starih čamaca i svega što jednog istinskog morskog vuka može ceo dan da zadrži na ovakvom mestu. Ispred muzeja, u parku, postavljena su ogromna sidra sa potopljenih krstarica i razarača, kao i najatraktivniji eksponat – gornja paluba podmornice Papanikolis iz Prvog svetskog rata, sa sve pokretnim mitraljezom od tri metra.

Zaliv na istočnoj obali Pirejskog poluostrva bio je i jedan od sportskih centara prvih modernih Olimpijskih igara, 1896. godine u Atini. Tu su održana takmičenja u vodenim sportovima – plivanju, veslanju, jedrenju. Iz nje su u nadmetanja krenule i jedrilice i kajaci sa prve Olimpijade u novom milenijumu, održane 2004. godine takođe u glavnom gradu Grčke. Tada je marina kompletno renovirana. Spoljašnja luka Freatida ima čak 670 vezova za brodove dužine do 80 metara, raspoređene između fiksnog pristaništa i plutajućih pontona. Vlasnicima jahti su 24 časa na usluzi svi tehnički servisi – popravke motora, održavanje stolarije, pranje, skupljanje otpadaka, struja, voda, gorivo, internet na svakom vezu. U spoljašnjem delu Zee, iz kojeg puca pogled na Saronski zaliv i prelepu atinsku rivijeru na istoku, ukotvljen je i čuveni Evgenios Evgenidis, jedrenjak kadeta grčke ratne mornarice.

Dobri riblji restorani, taverne i kafići na obali su nešto posebno. Uvek su puni gostiju, jer u njima ne odsedaju samo članovi posada usidrenih jahti, već i turisti koji ne žale noge za šetnju Pirejom i svi koji žive u blizini. Frape na suncu sa ukusom luksuza? Nigde nije bolji nego u mondenskoj marini Zeas! Tu su i galerije i starinarnice sa odličnim kopijama nautičkih antikviteta, noćni klubovi, hoteli, predstavništva brodskih kompanija, šoping centri… Na izlasku iz zaliva stoji spomenik grčkim mornarima, nenametljiva opomena da zgrade iznad zaliva, nadomak sveg tog luksuza, uglavnom nastanjuje radnička klasa. Ako nastavite šetnju morem dalje prema istoku, iza brda Kastela i istoimenog kvarta očekuje vas još jedna tajna Pireja, koja se zove Mikrolimano. Ali, u Malu luku ušetaćemo u narednom poglavlju priče o drugom srcu Atine.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

(objavljeno i u magazinu Travel Greece)

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR