Na obroncima Tare, na krajnjem zapadu Srbije, nalazi se čarobni predeo slikan izvorima, park prirode koji poslednjih godina pohode i mnoge svetske zvezde. Čuvena Šarganska osmica, lekovite vode, Kustendorf u Drvengradu – atrakcija, čuda i nostalgije koliko god želite!

Širom Srbije krije se mnogo neverovatnih prirodnih atrakcija za koje dugo nismo ni znali da postoje, ili možda jednostavno nismo želeli i umeli da ih pokažemo drugima. Poslednjih godina na mapi najtraženijih turističkih destinacija našla se i jedna dolina neobičnog imena čije smo čari tek počeli otkrivamo, a sve češće u njena bujna nedra svraćaju i – svetske zvezde. Priznajem, da nije bilo Kustendorfa, možda ni mene put ne bi odveo u ove krajeve. U tom slučaju ne bih imala pojma šta sam sve propustila.

Mokra Gora je smeštena na idealnom mestu – na samoj granici između naša dva velika prirodna blaga, Tare i Zlatibora. Obuhvata i Kremnu, deo užičkog okruga, kao i Bajinu Baštu sve do Drine. To je miran prostor koji već vekovima složno dele retke životinjske vrste i nekoliko hiljada stanovnika, a Emir Kusturica, udruženje Šarganska osmica i stari dobri Ćira potrudili su se da ovaj biser zapadne Srbije upozna i ostatak planete.

Do njega možete stići na više načina, preko Užica ili Bajine Bašte, mada posetioci najviše vole da se provozaju čuvenom železnicom koja bi bez dileme mogla da bude proglašena i za pravi muzej budući da je jedinstvenom čini pruga uskog koloseka, široka svega 75 centimetara.

Dok se probija kroz stenovite i strme terene, gvozdeni put, kako su ga nazvali Tarabići, pravi neobičnu putanju koja gledana iz vazduha ima oblik broja osam. Sagrađena je još 1925. godine, kako bi povezala Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom. Danas je funkcionalna samo na trasi dugoj 13 kilometara, a za sat vremena vožnje prolazi kroz čak dvadeset tunela. Dok za to kratko vreme budete menjali nadmorske visine uz nostalgični pisak oživele stare lokomotive, imaćete priliku da posmatrate neverovatne predele Gore koja obuhvata površinu od preko deset hiljada hektаrа.

Područje Tare, Zlatibora i same mokrogorske kotline izgrađeno je od magmatskih i sedimentnih stena iz vremena paleozoika, dok je prostor Kremne sastavljen od neobičnog materijala za koje se od davnina tvrdi da je stiglo iz kosmosa. Zbog toga ovaj predeo ima neobična, takoreći nezemaljska svojstva, koja pozitivno utiču na zdravlje ljudi i čini da se bolje osećaju već nakon nekoliko dana boravka u dolini koja je ime dobila zahvaljujući razgranatoj vodenoj mreži – brojnim mineralnim izvorima, čistim potocima i rečicama. Zahvaljujući i geografskoj činjenici da Mokra Gora leži na jednom od najvećih nalazišta nikla, većina lekovitih izvora ima izrazito visok sadržaj rastvorenih jona.

10857152

Teško je reći da li je ova riznica prirode lepša u rano jutro, kada sviće zora, ili pak u suton, kada mesec lagano obasjava proplanke i šume, dok se iz daljine čuje huk starog dobrog Ćire i dok šušti voda sa obližnjih izvora. Lepoti predelа doprinose uzburkаn reljef sа duboko usečenim strmim klisurаmа reke Rzаv i životinje s kojima se možda nećete susresti oči u oči, ali budite uvereni da će one odnekud mirno pratiti svaki vaš pokret. Vukovi, medvedi, vidre, lisice, risovi i još neke divlje mаčke ovde su već vekovima starosedeoci zajedno sa ljudima koji mogu da dožive duboku starost zahvaljujući zdravom vazduhu i lekovitom kamenju. Mnogi od njih reći će vam da ne pamte kada su poslednji put videli maglu, osim onih oblaka čudnih boja koji ponekad sakriju Kremnu.

A vrh Mokre Gore, brdo Mećavnik, poslednjih godina često pohode ne samo turisti iz celog sveta, već i najveće filmske, pa i muzičke zvezde. Kusturičino filmsko etno selo Drvengrad, smešteno nekoliko metara iznad pruge Šarganska osmica, ima gradsku strukturu. U obliku je pravougaonika koji sa jedne strane ima ulaznu kapiju, a sa druge malu drvenu crkvu posvećenu Svetom Savi i sagrađenu po ugledu na ruske seoske pravoslavne hramove.

Trg u centru naselja popločan je drvenom kockom i delovima pragova sa stare pruge, a opkoljen je autentičnim brvnarama postavljenim na kamene temelje. Tu je sve što treba da ima jedan gradić: galerije, biblioteka, kafići, restorani sa specijalitetima tamošnje kuhinje po veoma povoljnim cenama, poslastičarnica Underground sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, suvenirnice, vinoteka, a i heliodrom, kojim obično gosti dolaze na Kustinu filmsku smotru. Brvnare je, naravno, moguće iznajmiti, a neke od njih pretvorene su u raskošne apartmane u domaćem, rustičnom stilu. Sagrađene su od stabala četinara sa obližnje Tare i Zlatibora. U podnožju brda je poznati hotel Mećavnik, smešten na samoj železničkoj stanici.

Poseta Drvengradu je ulazak u neki novi, drugačiji svet, jer nije u pitanju običan turistički kompleks. To je jedna živa umetnička bajka. Od prolaska kroz drvenu kapiju pored koje stoji veliki top, posetilac se susreće sa neuobičajenim detaljima. Svaki trg i svaka ulica, makar u njoj bila samo jedna drvena kućica, imaju svoje ime, po nekoj od poznatih ličnosti iz sveta filma, književnosti ili muzike. Bioskop je, recimo, dobio ime po slavnom reditelju Stenliju Kjubriku, a svoje ulice i sokake imaju i Ivo Andrić, Brus Li, Džarmuš, Felini, Bergman, Mihalkov, Tesla, Če Gevara…

CAM01248a

Na centralnom trgu stoje limuzine i oldtajmeri, koje podsećaju na one iz Havane ili Titovog vremena, gradski zatvor zove se Humanizam i renesansa, tu su i razne groteskne skulpture, fasade oslikane originalnim motivima, mali sportski centar Prokleta avlija, potom Kuća pisaca na čijem je zidu portret Dostojevskog… I nešto što ćete uočiti čim dođete – svaki kutak u ovom neobičnom mestu je pun knjiga.

Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad…, rekao je jednom prilikom naš proslavljeni reditelj, koji početkom svake godine na Mećavniku organizuje festival Kustendorf. Ideja da upravo na tom mestu sagradi naselje rodila se prilikom snimanja ostvarenja Život je čudo, na trasi Šarganske osmice. Sa uzvišenja na kojem je film sniman, i to sa dugim prekidima zbog velike oblačnosti, pružao se neopisiv pogled na brdo Mećavnik koje je bilo okupano suncem. Od te 2003. godine Drvengrad neprestano raste, ne narušavajući harmoniju sa okolinom.

A Kusturičini pozivi se ne odbijaju. Monika Beluči, Džoni Dep, Nikita Mihalkov, Odri Tatu i mnogi drugi gosti objasnili su da im se ova smotra sviđa jer je potpuno drugačija od onih uobičajenih, glamuroznih, i jer umesto paradiranja na crvenom tepihu dobijaju nešto mnogo zdravije – uživanje u gotovo netaknutoj prirodi, neverovatnom pogledu i svežem vazduhu. Dakle, nečemu što nam je svima dostupno i što je naše, ali, eto – retko kad se setimo da taj poklon i sami otvorimo. Sve moje dosadašnje posete Mokroj Gori vezane su upravo za Kustendorf i zimski period. Ove fotografije nastale su dok sam po šumama i gorama jurila Moniku Beluči, koja je te godine bila zvezda festivala. Nije bilo snega, iako se sve dešavalo krajem januara. Spremam se da Mećavniku u pohode krenem i tokom leta, jer je priroda, jednom rečju, nestvarna. I svima preporučujem. Nije daleko, a nije ni skupo. Odvojite neki vikend da se provozate čuvenim starim vozom i stignete do bajkovitog Drvengrada, bez obzira na to da li vas u njemu čeka Monika. A i ona se ovde već odomaćila, pa nije isključena mogućnost da je zaista negde sretnete.

Mokra Gora ima toliko čari, da ih je nemoguće doživeti za samo jedan dan. To nisu samo rađanje sunca i njegov zalazak, mesec koji obasjava celu kotlinu, šetnja prelepom dolinom i vožnja Osmicom. Ako, pak, poželite avanturu koja će više odgovarati nivou vašeg adrenalina, spustite se do obližnjeg kanjona Tare i Drine i uživajte u raftingu. Obiđite i Andrićgrad, Dom proroka u Kremni, čuvenu ćupriju na Drini u Višegradu, osetite mističnost ovog kraja, i vrlo brzo će vam biti jasno zašto meštani tvrde da je Mokra Gora lepša od mora!

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR