Veliki rimski imperator i graditelj Trajan spojio je obale Dunava mostom koji mu nije služio samo za pohode i hvalisanje. Preko ove monumentalne građevine prelazili su i putnici, i trgovci, i potlačena plemena koja su caru nadenula kozje uši

Magnum est stare in Danubii ripa – veličanstveno je stajati na obali Dunava, govorio je rimski senator i istoričar Plinije Stariji dok je posmatrao moćnu reku sa nekog od utvrđenja koja će dva milenijuma kasnije postati arheološki lokaliteti sa karakteristikom od izuzetnog značaja. Mnogo je vode od tada proteklo od Švarcvalda do Crnog mora. I mnogo je gospodara Dunav u međuvremenu promenio, ali nijedan nije uspeo da ga ukroti. No, nema sumnje da su se svi svojski trudili da iskoriste njegovu snagu. I da ga premoste. Dok sam i sama gledala u obale preko puta, bilo mi je kristalno jasno zbog čega su najveći evropski osvajači bili opčinjeni ovom dugom rekom, koja često menja raspoloženje, ali i društvo oko nje.

Prodor Rimljana na Balkansko poluostrvo počeo je krajem III veka pre nove ere, mada su se na Dunavu nastanili nešto kasnije. Imperatori i generali ostavljali su neizbrisive tragove na Đerdapu krčenjem i građenjem puteva i plovidbenih kanala kroz klisuru, kao i postavljanjem tabli u čast završetka svojih grandioznih dela. Trajanu su ovi krajevi izgleda najviše zapali za oko, jer je rano shvatio kakav strateški i ekonomski značaj mogu imati za čitavo carstvo. Među veličanstvena zdanja iz antičkog doba svrstava se i njegov most kod današnjeg sela Kostol, nekoliko kilometara nizvodno od Kladova, koji je čak hiljadu godina važio za najduži do tada napravljen, i to u rekordnom roku s obzirom na tehnologiju gradnje.

O nastanku imperatorovog vojnog puta, koji je išao ivicama planina na desnoj obali Dunava mestimično uklesan u stene, svedoči reljef koji poznajemo kao Trajanovu tablu. Nastavljao se dalje niz Dunav, uz kastrum Diana i ovaj impozantni most, koji je spajao dve obale – Gornju Meziju i Dakiju, današnju Srbiju i Rumuniju. Most je otvoren 105. godine, tokom Trajanovog drugog pohoda na Dačane. Vodio je, između ostalog, i do njihovih legendarnih rudnika zlata, kojima je Trajan bio opčinjen. Naposletku ih se i dočepao.

20

– Biću poštovan kada Dakiju učinim rimskom provincijom i kada Dunav i Eufrat pređem preko mosta – izogovrio je Trajan prilikom krunisanja. Građevinu je najverovatnije osmislio sam car, s ciljem da trupe prebaci na levu obalu reke i stigne dačkog kralja Decebala, jedinog koji je do tada porazom uspeo da osramoti njegovu moćnu vojsku. Projektovanje je poverio svom ratnom drugu, najvećem arhitekti tog doba, inženjeru i matematičaru grčkog porekla Apolodoru iz Damaska.

images_putovanja_trajanov_most_06

Izbor mesta za izgradnju bio je uslovljen prirodnim karakteristikama Dunava. Korito reke je dosta peskovito, a u tom delu ona je prilično mirna i nije previše duboka. Neposredna blizina ostrva Šimijan pružala je mogućnost da se pregrađivanjem tok usmeri najpre u jedan rukavac, pa da se na isušenom dnu podignu stubovi, a zatim da se to isto učini i sa drugim rukavcem. Analizom Prokopijevog teksta i topografskim merenjem terena ustanovljeno je da je Apolodor skrenuo tok reke u rukavac koji počinje kod Fetislama u današnjem Kladovu. Tako je većina stubova građena na suvom. Arhitekta je redovno izveštavao kako su tekli radovi, a podatke o mostu i njegovom izgledu zapisivali su i poznati istoričari i pesnici. Trajan je nadgledao projekat iz svoje dunavske rezidencije, kastruma Dijana.

Most je bio dugačak 1.097,5 metara i širok skoro 15 metara, sa lukovima koji su se pružali visoko iznad vode. Imao je 20 stubova visokih 45 metara, kao i portale na pristupu na obalama. Objekat kakav svet do tada nije video. Temelji su pravljeni od šljunka utisnutog u malter, a iznad cementa su postavljeni redovi crvene opeke. Vrhove portala krasili su kipovi rimskih božanstava. Primenom poprečno i uzdužno postavljenih drvenih greda koje su prolazile kroz jezgro postignuta je veća čvrstina monumentalne građevine.

muzej

Podignuta je za neverovatno kratko vreme, u periodu od dve godine. To je bio prvi most na donjem Dunavu. Izgled mu je uklesan i na Trajanovom stubu u Rimu, podignutom nakon Trajanove pobede nad Decebalom. Senat je u čast gradnje naložio i da se iskuje novac. Na svečanom otvaranju Apolodor je pozdravio imperatora, koji je potom osveštao grandiozno zdanje tako što je izlio žrtvu iz plitke činije, a onda trijumfalno prešao na levu obalu reke.

ilust
Da je, kojim slučajem, nastao u vremenu pre Hrista, sigurno bi ušao u trku za neko od čuda starog sveta. Koristili su ga svi – i putnici, i trgovci, i vojnici, i potlačena plemena koja su cara Trajana smestila u bajke i nadenula mu čuvene kozje uši. Istoričari tvrde da je prvi pokušao da ga uništi već njegov naslednik Hadrijan tokom povlačenja, dok ima i onih koji smatraju da je srušen u vreme cara Aurelijana, koji je na taj način u drugoj polovini 3. stoleća pokušao da spreči najezdu Gota.

images_putovanja_trajanov_most_01

Grof Marsilji, konstruktor Velikog ratnog bunara na Petrovaradinu, u svojim putopisima iz 1726. godine pominje Trajanov most, a obišli su ga i Feliks Kanic i druge ugledne ličnosti tog vremena. Dvadeset stubova se još moglo videti 1856. godine, kada je vodostaj bio rekordno nizak. Početkom prošlog veka Međunarodna komisija je odlučila da uništi dva stuba bliža rumunskoj strani jer su ometali navigaciju. Nekoliko decenija kasnije arheolozi su uspeli da lociraju njih dvanaest, a četiri je verovatno u međuvremenu odnela voda. Ostaci portala i prvih stubova još stoje na obe obale, kao i temelji utvrđenja namenjenih za odbranu – Pontes (kod Kostola, koji vidite na fotografijama), i Drobeta (Turnu Severin).

Tokom svoje duge istorije most je nekoliko puta istraživan, ali arheološki radovi nikada nisu do kraja sprovedeni. Pripremna snimanja korita Dunava u zoni građevine obavljena su 2003. godine, na čelu sa Gordanom Karović. Zahvaljujući iskusnim roniocima, sonarima i podvodnim kamerama, dobijeni su odgovori na mnoga važna pitanja i odlični kadrovi podvodnih ostataka Trajanovog mosta na kojima se, pored klesanih kamenih blokova, uočavaju dobro očuvane drvene talpe i šipovi. Na drvetu se i posle 1900 godina provedenih pod vodom jasno vide godovi.

54a

Ne tako davno, ministarstvo kulture najavilo je izazovan projekat – da se na mestu monumentalnog zdanja postave laseri koji bi snopovima svetlosti iscrtavali nekadašnji izgled antičkog zdanja. Laser bi svetleo noću, a kada bi ga dotakao brod, iluzija bi nestala. Naravno, takva bajka bi prilično koštala i srpsku i rumunsku stranu, koje bi, simbolično, ponovo bile spojene na ovoj za Rimljane veoma važnoj strateškoj tački, između današnje hidroelektrane i Kladova. Zbog nedostatka sredstava stari Trajan još nije isplovio iz dubine vremena.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR