Arheološko nalazište nedaleko od hidroelektrane Đerdap ubraja se među najbolje očuvane spomenike duge epohe tokom koje su Rimljani gospodarili ovim prostorima

Na samoj obali Dunava, na uzvišenju kod sela Sip i Karataša, kilometar nizvodno od hidroelektrane Đerdap i osam kilometara od Kladova, nalazi se jedan od najbolje očuvanih spomenika duge epohe tokom koje su Rimljani gospodarili ovim prostorima. Iako je Diana arheološko nalazište od izuzetnog značaja i pod zaštitom je države, iz nekog razloga nikada nije dosegla popularnost Romulijane ili Viminacijuma. Mnogi nisu ni čuli za utvrđenje koje je tokom protekla dva milenijuma za razne osvajače predstavljalo pravi kamen spoticanja.

images_putovanja_diana_01

Uništavali su ga do temelja, ali i obnavljali čim bi shvatili koliko vredni na ovom pograničnom području. Kameni ostaci govore nam da je Diana bila vrlo žilava i uređena, i da se nije lako predavala zavojevačima. Nažalost, za celih četvrt veka istraženo je jedva 40 odsto tog važnog mesta iz kojeg je čuveni rimski imperator kidisao na istočni deo Evrope, nadajući se da ga tamo čekaju ne samo nove teritorije, već i rudnici zlata o kojima su kružile legende u celom carstvu.

Nastanak najranijeg zemljano-drvenog utvrđenja vezan je za dolazak prvih vojnih formacija početkom II veka, a naselje većih dimenzija počelo je da niče u sklopu rimskog limesa, u vreme velikog graditelja i imperatora Trajana, kojem je balkanska dolina Dunava po svemu sudeći bila posebno privlačna. U ovom delu reka je burna, puna virova i stena. Odlike po kojima je i danas poznata očigledno su imperatoru bile dovoljne da susedne Dačane drži na sigurnoj udaljenosti, ali i da se iz kastruma priprema za nove sukobe s njima. Ovde u Diani, u svojoj letnjoj rezidenciji, Trajan je zajedno sa vojskovođama kovao ratne planove u sklopu kojih je odobrio i projekat izgradnje impozantnog mosta preko Dunava. Da bi stigao do Dačana. I do njihovih rudnika.

U stanici na dunavskim kataraktama bilo je stacionirano oko hiljadu vojnika svih rodova, a njen primarni zadatak, pored odbrambenog, bio je da kontroliše plovidbu, ulaz, izlaz i prolaz brodova kroz Đerdapsku klisuru, kojoj su još u antičko doba dali prigodan filmski naziv – Gvozdena vrata. Oko utvrđenja je kasnije nastalo i civilno naselje Zanes.

images_putovanja_diana_010

Tokom šest vekova na Diani je postojao značajan ekonomski centar sa lukom i pristaništem. Od početka sedamdesetih, kada su u sklopu istraživačkog projekta Đerdap pokrenuta iskopavanja, u unutrašnjosti lokaliteta otkriveni su objekti koji potvrđuju da prostor nije bio predviđen samo za vojnički život, već i da je tu dugo opstajala urbana kultura koja je imala svoja pravila. Iskopani su građevina sa apsidom koja je imala podno grejanje, barake, principijum, kanalizacioni odvodi…

images_putovanja_diana_012

Izvan bedema su pronađeni ostaci svetilišita, deo nekropole i naselja koje se prostiralo zapadno od logora, objašnjava Jelena Kondić, direktorka Arheološkog muzeja Đerdapa. Pod budnim okom ovog vrsnog arheologa, studenti i srednjoškolci iz Kladova su pre sedam godina iskopali i temelje velelepne palate sa mermernim bazenima, dimenzija 30 puta 20 metara. Pred očima oduševljene omladine nicala je daleka prošlost, ukazivali su se obrisi monumentalnih zdanja, delovi fresaka, mozaika, masivnih stubova, kapitel sa uklesanim likovima vojskovođa… Iako nisam imala sreće s vremenom dok sam obilazila Dianu, čak i na kiši sam mogla da osetim dah tipične rimske raskoši, koju je upotpunila maštovitost antičkih graditelja i umetnika.

images_putovanja_diana_05

U osnovi kastruma je zaobljeni pravougaonik sa širokim kulama postavljenim u uglovima. Kule na južnoj strani bile su nešto veće i tvrđe od onih na severnoj, jer je sa kopna Diani pretila najveća opasnost. Tvrđava je obezbeđivala i kanale koji su omogućavali plovidbu Dunavom,jer su obilazili katarakte. Dugo je naselje odolevalo napadima varvara, dok ga Goti, tokom prvih napada na Zapadno rimsko carstvo, nisu delimično spalili u IV veku. Obnovljena je početkom VI stoleća, u sklopu velikih osvajanja i obezbeđivanja prostora Vizantije preduzetih za vreme cara Justinijana.

CAM03235

Konačni slom Diana je doživela nakon provale Slovena i Avara na Balkansko poluostrvo. Gazili su je i Turci. Ipak, ovaj sjajno očuvani kasnoantički lokalitet spada među najznačajnije na obalama Dunava, i jedno je od dva nalazišta koja nisu završila pod vodom zbog izgradnje hidroelektrane.

images_putovanja_diana_04

No, tokom boravka u ovom kraju čula sam i priče o takozvanim noćnim kopačima. Navodno, dok pre 20 godina nije uspostavljena čuvarska služba, ovi fantomi upadali bi tokom noći na lokalitet, brzo i grubo kopali, i potom zemlju u džakovima prevozili na lokaciju na kojoj su bezbedno mogli da izdvoje vredne artefakte. To su uglavnom bila kućna božanstva i nešto zlata i novca kojim su plaćani oficiri.

images_putovanja_diana_08

Nezvanično, najvredniji predmet koji je tamo pronađen je kameja, broš-orden prečnika oko 3,5 centimetara, sa glavom meduze uklesanom u opalu. Pretpostavlja se da je njome Trajan odlikovao generala Maksimusa koji mu je doneo Decebalovu glavu i desnu šaku kao dokaz da su Dačani poslati u istoriju. Okačio mu je kameju iznad srca nakon što je Maksimus šutnuo glavu niz stepenište i trijumfalno uzviknuo: Ovako prolaze neprijatelji Rima! Kruže i priče koje kažu da su svojevremeno čobani, dok su čuvali ovce, mogli štapom da otkopaju razne figurice. Kuće su im bile pune takvih predmeta koje su gastarbajteri kupovali za pedesetak evra, a potom prodavali na crnom tržištu u inostranstvu za daleko veće iznose. Originalni Maksimusov orden čuva se u trezoru Narodne banke u Beogradu, dok se u Arheološkom muzeju u Kladovu nalazi njena replika.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR