Vreme prolazi, a on i dalje stoji, i broji. Vekovi se menjaju, s njima i ljudi i događaji, a on i dalje uporno igra svoju predstavu. Jer, ako slučajno stane, Prag bi, prema predanju, mogla da zadesi velika nesreća…

Svakog dana ispred nekadašnje gradske većnice na centralnom praškom trgu Staromestske namjesti okuplja se na stotine turista kako bi prisustvovali fascinantnoj predstavi. Tokom cele burne istorije na tom prostoru koji se prostire na devet hiljada kvadratnih metara odvijali su se važni događaji, menjale vlade, potpisivali sporazumi, krunisali češki kraljevi, podizane najlepše građevine koje se pominju i u bajkama, ali, atrakcija stara više od šest stotina godina i danas čini da vreva najprometnije tačke u Pragu utihne kad god se zvona na prelepim okolnim crkvama spremaju da oglase pun sat. Tada Pražani i njihovi gosti, načičkani pred skupštinom Starog grada, odbrojavaju sekunde dok se na minijaturnim prozorima iznad njihovih glava ne ukažu figure, koje nakon svega nekoliko trenutaka ponovo nestaju iza zvezdama ukrašenih plavičastih šalona.

01

Iako na prvi pogled sve izgleda kao neka šarena lutkarska igrarija na vekovima starom zdanju, ova neobična mehanička naprava, koja se u srednjem veku smatrala pravim čudom, jedno je od najvećih blaga u bogatoj kulturno-istorijskoj riznici češke prestonice. Zovu ga Praški Orloj. Nepogrešivo radi. Besprekorno. A počeo je da meri vreme mnogo pre nego što je Kolumbo stigao do obala Amerike.

Treći najstariji astronomski sat poznat istoriji ima specijalan mehanizam i brojčanik koji pokazuje relativne položaje Sunca, Meseca, zodijačku konstelaciju i pojedine planete. Stara gradska skupština izgrađena je 1338. godine kao jedna od najimpresivnijih građevina u Pragu, a to je i sada. Najstariji deo Orloja, mehanički sat i astronomski brojčanik, datiraju iz 1410. godine, kada su ih izradili časovničar Mikulaš i Jan Sindel, profesor matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu.

Četiri figure pokreću se svakog sata, a Smrt, predstavljena kosturom, meri vreme. Povlači konce pogrebnog zvona jednom rukom, dok drugom primiče uveličavajuće staklo. Za svaki sat postoji po jedan kip apostola na postolju iznad. Kalendar su 1490. godine ispod sata dodali majstori Jan Hanuš i Jakub Čeh, a fasada je tada ukrašena gotičkim skulpturama i raznim maskama. U 17. stoleću stigli su pokretni kipovi, dok su apostoli postavljeni nakon velike popravke 1866. godine.

05

Orloj je preživeo svašta i nagledao se svega za ovih šesto i kusur godina. Pred kraj Drugog svetskog rata malo je nedostajalo da otkuca svoje poslednje minute jer su nacisti nameravali da ga unište. I oštetili su ga, kada su prilikom povlačenja iz Praga zapalili starogradski većnicu. Zahvaljujući herojskim naporima Pražana, najvažniji delovi mehanizma ipak su sačuvani. Nakon rata je postupno obnavljan, a 1979. godine još jednom očišćen i renoviran. U želji da sačuvaju ovo značajno nacionalno blago, gradske vlasti su odlučile da skulpture na satu zamene kopijama. Originali se mogu videti u muzeju.

06

Naravno, uz svako blago vezani su i razni mitovi i legende, koje se prenose iz generacije u generaciju. Tako jedna od priča kaže kako su gradski oci, kada su videli kakvo je remek delo majstor Hanuš napravio, odlučili da ga oslepe kako više nikad ništa slično ne bi mogao da izradi. Prema drugom predanju, kojem Pražani izgleda mnogo više veruju, grad će pogoditi velika nesreća ako se sat zapusti. Zato ga pažljivo čuvaju i održavaju u dobrom stanju.

Praški Orloj je najstariji astronomski sat koji još uvek radi i jedini na svetu koji pokazuje i vavilonsko vreme u kome dani traju od zore do sumraka. I još uvek oduševljava ljude na glavnom gradskom trgu. A izmerio je, da ponovimo, više od šest vekova. Svakog sata počinje svoju predstavu kada se dvoja vrata otvore i iz njih izađu kipovi dvanaestorice apostola. Na bočnim stranama je Smrt, potom Turčin koji odmahuje glavom, Škrtica sa torbicom punom novca, i Narcis sa ogledalom. Igra se završava sa zlatnim petlom i odjekom velikog zvona na vrhu tornja.

Fascinanta procesija Hristovih apostola odvija se svakog punog sata. Predvodi je Sveti Petar, držeći u ruci veliki ključ. Na prozorima se istovremeno pojavljuju po dve figure, dok ih sa strane posmatraju četiri pomenuta kipa prozivajući savest posmatrača. Škrtica procenjuje težinu kese s novcem i ukazuje na pohlepu, Narcis se oholo divi svom liku u ogledalu, Smrt okreće peščani sat, otvara i zatvara vilicu, i gleda prema Turčinu koji simboliše invaziju i odmahuje glavom pokazujući da ne želi da pođe s njim. Ispod njih su nepomične figure astronoma, filozofa, hroničara i anđela s mačem. Nakon što se ukažu poslednji apostoli, zlatni petao zakukuriče najavljujući pun sat. Potom se zavese spuštaju.

17

Na prstenu astronomskog brojčanika ispisani su zlatni gotički brojevi, s podelom dana na 24 sata. Rimski dele dan na dva dvanaestosatna perioda. Pošto nije zastupljeno letnje računanje vremena, od poslednje nedelje marta do poslednje nedelje oktobra Orloj pokazuje jedan sat manje.

Veliki zlatni disk prati putanju Sunca, ekliptiku, dok mala kugla pokazuje Mesečeve faze. Na manjem prstenu su ucrtani znakovi sazvežđa. Mehanizam koji pokreće kazaljku zodijaka, Meseca i Sunca ima tri velika zupčanika, pri čemu se svaki od njih kreće nezavisno, ali prema istoj osovini. Prvi točak s 365 zubaca okreće zodijačku ruku, drugi okreće ruku Sunca, dok treći pokreće ruku Meseca.

U centru sata je prikaz Zemljine kugle sa ucrtanim meridijanima, paralelama i polovima. Prag je prikazan kao centar planete. To je i danas za svoje stanovnike. Na disku s kalendarom svaki mesec u godini slikovito je predstavljen po jednim prizorom iz seoskog života. Pokazuje datum tako što se u ponoć pomakne napred za jedno od 365 mesta, izuzev jedne noći u prestupnoj godini.

30

U Češkoj postoji još čudesnih mehanizama ove vrste. Na trgu u gradu Olomucu u Moravskoj jedan takođe ostavlja izuzetan utisak. Astronomski satovi postoje i u Muzeju nauke u Londonu, na gradskoj kući u Kopehnagenu, katedrali Lund u Švedskoj, potom na katedrali u Lionu, zdanjima u Ruanu i Bernu, kao i u dvorskom kompleksu u Versaju.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

2 KOMENTARI

  1. Prelepe fotografije i interesantna prica.. Planiram da posetim Prag za novu godinu i sad znam gde bi smo na primer mogli da budemo u ponoc..

OSTAVI KOMENTAR