Prvi deo priče o najvećem zabavnom parku u Evropi zapravo je specijal o prazniku za koji se Diznilend spremao nedeljama unazad i koji je samo na tom čudesnom mestu toliko veseo. Miki, Šilja, Snežana, bundeve, duhovi i – Noć veštica!

U Diznilendu sam se, sasvim slučajno, zatekla uoči proslave Noći veštica. Budući da sam imala dovoljno slobodnih dana prilikom te posete Parizu, odlučila sam da bar jedan izdvojim za čudesni svet koji je osmislio čuveni američki vizionar. Carstvo njegovih večno mladih junaka uz koje smo imali sreće da odrastamo našlo mi se nadohvat ruke, i bila bi zaista velika šteta da ga ne poseti neko ko je dobio ime zahvaljujući najpopularnijoj Diznijevoj princezi. Bajku Snežana i sedam patuljaka stvorila su Braća Grim, i to je prvi dugometražni crtani film u istoriji kinematografije, koji je, inače, premijerno prikazan u decembru davne 1937. godine.

01

Dakle, za sve je kriva Snežana, ali i euforija pred Noć veštica koju sam oduvek želela da doživim baš na najveselijem mestu na planeti. U Francuskoj taj praznik svakako nije popularan kao u Americi. Štaviše, Francuzi ga uglavnom smatraju dobrom zabavom na kojoj do izražaja dolazi kreativnost pri izboru originalnih kostima. No, Diznilend je svet za sebe. Jednostavno, mora se videti, živeti u njemu makar jedan dan. Za ovaj prvi deo priče mogla bih da kažem da je specijalno Halloween izdanje, začinjeno gomilom bundeva, duhova i ostalih šarenih čudesa iz mašte nenadmašnog Volta Diznija.

02

03

Najveći zabavni park u Evropi nalazi se u predgrađu Pariza, nekih 35 minuta vožnje od centra grada. Nalazi se u okrugu Marn la Val. Do njega vodi posebna linija metroa, voz na sprat koji staje u jednom od podvožnjaka blizu Ajfelove kule, kao i ispod Trijumfalne kapije, i vodi pravo do ulaza u ovaj spektakularni prostor, koji ima i sopstvenu železničku stanicu.

Diznilend je mnogo više od parka i rizorta. To je pravo naselje, koje se prostire na preko dve stotine hektara, sa luksuznim hotelima, poznatim lancima restorana, velikim tržnim centrima… Zaista impozantan kompleks, koji francuskom turizmu donosi značajne prihode, iako će vam mnogi Parižani odsečno reći da Diznilend niti je Pariz, niti je Francuska.

04

Sastoji iz dva dela – Dizni Parka i Studija. Naoružajte se strpljenjem jer ćete čekati red da kupite ulaznicu. Gužva se stvara već od ranih jutarnjih sati, svakog dana u godini. Tokom leta, kada park postaje neprikosnovena evropska atrakcija prepuna gostiju iz celog sveta, radno vreme traje i do ponoći.

10

Naročito je haotično doba praznika. U jeku novogodišnje euforije gotovo je nemoguće rezervisati mesto za avanture koje očekuju posetioce u svakoj bajci. A sada ih već ima više od trideset. Slična je atmosfera i pred proslavu Noći veštica. Bundeve smešnih izraza lica gde god pogledate. Neke će i potrčati za vama zajedno sa duhovima, strašilima i ostalim manje ili više simpatičnim zloćama.

05

U ovom prvom delu priče zadržaću se samo na Parku, koji je podeljen na nekoliko zona. Među njima su Adventureland, Frontierland, Fantasyland, Discoveryland. U glavnoj ulici, Main Street USA, smeštene su prodavnice igračaka i garderobe sa motivima iz crtanih filmova, poslastičarnice, restorani brze hrane, kafići. Tu su karuseli, vrtoglavi rolerkosteri, bajkoviti dvorac Uspavane lepotice koji dominira centralnim delom parka, začarana šuma, kuća strave, parobrod koji vozi po Misisipiju i sa kojeg se čuje diksilend, Divlji Zapad, holivudska brda sa poznatim natpisom, svemirske letelice iz Ratova zvezda, čudesni svet Žila Verna i podmornica Nautilus kapetana Nema sa džinovskom sipom, gusarske pećine i cela svita Pirata sa Kariba, Aladin i Duh iz boce, bioskopi…

15

Možete se vratiti u prošlost ili pak odlutati u budućnost, probati sladoled kakav se pravio u prvoj polovini 20. veka, ući u starinsku berbernicu… Srešćete se sa Alisom, Pepeljugom, Grdanom, a sve njih videćete i u svečanom defileu koji dva puta dnevno prolazi kroz park sa svim dobro nam poznatim Diznijevim junacima. Fotografija s njima takođe je vredan suvenir, ali i za nju će vam biti neophodno strpljenje. Ja sam jurila patuljke, i na kraju sam uspela sam stignem samo dvojicu.

Da biste obišli ceo Diznilend i uživali u svemu što nudi, potrebno je bar nedelju dana. Iskušenje je ogromno. Ako mislite da nećete imati dovoljno vremena ili da možda nećete moći da se snađete u tom ogromnom kompleksu, postoje i vodiči koji vas mogu povesti na dvosatnu turu. Mene su dočekali Miki, Šilja i Paja u opremi isterivača duhova, a tu su, naravno, bila i ona trojica što im nisu davala mira u ukletoj kući. Jednostavno, kada se nađete u Diznilendu, zaboravljate da postoji svet izvan njega. Za tili čas će vas vratiti u detinjstvo i ispuniti neke davne želje, a brojne atrakcije za sve generacije pružiće vam mnogo više nego što ste mogli da zamislite.

U jednoj od zanatskih radnji načičkanih u centralnoj aveniji sedeo je i majstor koji na licu mesta pravi Diznijeve likove od kristala i obojenog stakla. Toliko me je čudno pogledao iza naočara, da sam u trenutku zaboravila šta sam htela da pitam. Okružen minijaturnim prozirnim aždajama iz Uspavane lepotice i ostalih bajki, izgledao je kao neki od onih zlih vilenjaka. Ili sam, možda, samo previše gledala crtaće kad sam bila dete…

A onda se nasmejao. Kako mogu da vam pomognem, mlada damo?, pitao je ljubazno. Tada me je već podsetio na Mister Spoka, samo što nije imao špicaste uši. Rekla sam mu svoje ime, što mu je izmamilo novi osmeh. Nisam se iznenadila. Negde napolju, kad ljudima kažem da se zovem Snežana, obično se u neverici nasmeju i odmahnu rukom. To je njima isto kao kad bi se neko zvao Pepeljuga ili Crvenkapa. Onda sledi objašnjavanje da je u bivšoj Jugoslaviji moje ime bilo izuzetno popularno… U svakom slučaju, fini gospodin pokazao mi je kako pravi te prelepe kristalne figurice. Butik sam napustila držeći u ruci malu imenjakinju.

22

Na putu do Uklete kuće, koji je vodio kroz ceo Divlji Zapad, pored prašnjavog starog ranča u čijem su dvorištu kauboji sa bundevama umesto glava lasom hvatali mustange, i saluna iz kojeg su dopirali zvuci bendža i vesele kantri muzike, pratili su me – kosturiIzigravali su marijače, meksičke muzičare, imali su široke opasače sa pištoljima, bandane i sombrero šešire, a nisu loše ni pevali. Jedan mi je nudio tekilu i išao za mnom sve dok se nisam ukrcala na pravi pravcati parobrod. Tokom kratkog krstarenja Misisipijem od Nju Orleansa na istoku do Doline Spomenika na zapadu Amerike čula se neka druga vrsta muzike – melanholični džez.

A onda, napokon, Kuća strave. Odmah da napomenem da na posed ulazite na sopstvenu odgovornost. Jer, kada se za vama uz škripu zatvore trošna drvena vrata, nećete imati šanse da se izbavite iz horora koliko god da preklinjete da vas puste napolje. Mislite da se ničega ne plašite i da ste odgledali dovoljno filmova strave i užasa? Ne… Posle ovakvog iskustva, više ništa što klizi holivudskim pokretnim trakama neće biti u stanju da vas sablazni.

Jezivi zvuci koji prolaze kroz kosti i čine da se krv u trenu zamrzne dočekaće vas čim stanete na klimavi pod. Nećete moći da se otmete utisku kako ćete svakog časa propasti duboko u podrum pun paučine. Kada se prostorija zamrači, osetićete blagu hladnoću i učiniće vam se da vas neko dodiruje po licu. Ne želite da znate da li vam se to samo pričinilo ili je bilo stvarno. Dok iz tame do vas bude dopiralo sve više ljutitih pogleda iz crvenih očiju, verovatno nećete ni primetiti da se spuštate nekoliko spratova niže na podu koji je, u stvari, jedan ogroman lift.

Dreka slepih miševa, vrana i lešinara vrlo brzo će vam otkriti da ste stigli do mesta na kojem u gluvo doba noći nikad ne biste želeli da se nađete – na groblju punom polomljenih spomenika i rupa iz kojih tek što su pobegli mrtvaci. Ako pogledate gore, primetićete kako mesec pokušava da se izbori sa oblacima, a potom će i ta trunka svetlosti početi da nestaje. Nećete stići ni okom da trepnete, a već ćete pokušavati da pronađete izlaz iz guste magle. No, pre toga morate da prođete kroz inicijaciju.

25

Možda će vam se u zagrljaju naći skelet sa kojeg vise prašnjavi ostaci odeće i poneki komad trulog mesa, a možda ćete uleteti u sobu punu mrtvačkih sanduka. Ne možete ni da naslutite koji će da se otvori ispred vašeg nosa sa sve vampirom željnim krvi. U grupi od dvadesetak posetilaca s kojima sam prolazila kroz uklete prostorije malo ko je uspeo da ostane ravnodušan i zadrži krik. Posle borbe sa stvorenjima iz najgorih košmara, spas smo pronašli u polju punom bundeva. I rupa. Da li sam pomenula da je bio mrkli mrak?

36

Htela sam da obiđem i Toranj terora ispred brda sa natpisom Holivud, ali već je bilo kasno i glomazna vrata Studija su se polako zatvarala. Ne bi bila na odmet još jedna horor pustolovina… Umesto Tornja, rešila sam da se sa duhovima prošetam kroz gradski deo parka, okićen narandžastim lampionima, uličnim svetiljkama koje su nosile špicaste šešire i, naravno, bundevama. Rekli su mi da su za tu priliku napravili više od pedeset hiljada plastičnih bundeva svih veličina i oblika. Neke od njih možete da vidite na ovim fotografijama.

Kapije su zatvorene nakon divne noćne parade svih Diznijevih junaka, kao i čarobnim vatrometom kojim se defile svake večeri završava. Impresije su bile neverovatne, toliko da mi je prosto žao što nisam dovoljno dobar pisac kao Andersen ili Braća Grim, pa da vam na najbolji način dočaram tu atmosferu i sve što sam doživela. Jedan dan je zaista malo. Iako sam od ranih jutarnjih sati bila na nogama, u želji da obiđem i vidim što više, da ispunim dušu prizorima iz detinjstva i nekog srećnijeg vremena, po povratku u hotel osećala sam se odmorno i ispunjeno, iako je uveliko prošla ponoć. Uskoro sledi nastavak bajke i drugi deo priče o čudesnom Diznilendu.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

dsc_0326

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR