Glavni grad nemačke provincije Saksonije, smešten u živopisnoj dolini reke Elbe, riznica je kulture koja se ogleda u dugoj istoriji, slovenskom poreklu i veličanstvenim baroknim zdanjima, srušenim pred kraj Drugog svetskog rata, a potom, poput feniksa, ponovo rođenim iz praha i pepela

Prestonicu Saksonije posetila sam dok sam boravila u Pragu. Bila je to jedinstvena prilika da obiđem grad koji mi, priznajem, nije bio na listi mesta koja moram da vidim pre nego što umrem. Ali, tih 150 kilometara udaljenosti i dva sata vožnje zvučali su više nego izazovno, tako da sam iskoristila šansu da zavirim iza gvozdene zavese i malo zađem i u bivši DDR kad sam već toliko blizu. Na ruku mi je išlo i lepo vreme – prijatnih 25 stepeni usred septembra i početak jeseni bez kiše i magle.

dresden01

Čim smo prešli nevidljivu šengensku granicu, moj premijerni utisak bio je da je ova oblast nekako ostala nedonošče moćne Nemačke. Magistralni putevi nisu baš impresivni, čak bi se moglo reči da podsećaju na naše. Kao da južni deo zemlje vlastima u Berlinu nije preterano važan. Činjenica je da Drezden mahom posećuju turisti koji su u stvari doputovali u Prag, pa su rešili da jedan dan izdvoje za izlet do kraljevske saksonske prestonice. Često je, kako nam je priznao lokalni vodič Jirži, pohode i Česi kad odluče da krenu u potragu za jeftinijom garderobom i ostalim stvarima.

dresden03

Na prvi pogled Drezden je, kako je to slikovito opisala moja prijateljica, grad koji pokušava da glumi grad. Jedna pauzirana scena iz starog filma snimljenog neposredno po završetku najvećeg svetskog sukoba, sa na brzinu sklepanim dekorom i čudnom, pomalo plastičnom atmosferom. Sudar tradicije, srušene pa ponovo izdignute, i modernog načina života; kombinacija i dalje vrlo žive istočnonemačke mitomanije i zapadnonemačkog prosperiteta.

dresden04a

Ali, tokom šetnje terasom Brul, meni je sve delovalo kad da su do juče padale bombe koje su pred sam kraj Drugog svetskog rata sravnile Drezden sa zemljom i potpuno uništile staro gradsko jezgro i njegove monumentalne građevine, remek dela barokne arhitekture i svedoke zlatne epohe kojoj su istoričari posvetili posebno poglavlje.

dresden05

Drezden je grad slovenskog porekla. U odnosu na druga evropska urbana naselja, relativno je mlad. Arheolozi su utvrdili da su prve zajednice na ovom prostoru osnovali zemljoradnici i ribolovci još u vreme neolita, nekih sedam do osam hiljada godina pre naše ere. Stolećima kasnije, tokom velike seobe naroda, stigli su Sloveni.

dresden06

U 12. veku Lužički Srbi podigli su grad na južnoj obali Elbe (nemački naziv za reku Labu) i nazvali ga Dreždani. U istorijskim spisima današnje ime prvi put se pominje 1206. godine. Na starolužičkosrpskom jeziku dreždani su bili stanovnici močvara, odnosno šuma na rečnim obalama. Ubrzo je postao najveći grad u regionu, pre svega zahvaljujući razvoju rudarstva na Rudnoj Gori. Tada počinje da se doseljava nemačko stanovništvo, a niče i velelepni Rezidencijalni dvorac.

dresden07

U drugoj polovini 13. stoleća Drezden postaje prestonica maksgrofovije Majzen. Od 1423. godine u gradu je stolovao vojvoda Saksonije, izborni knez Svetog Rimskog Carstva, a istorija beleži i važnu 1517. godinu kada je u kapeli Dvorske katoličke crkve propoved održao reformator Martin Luter. Grad, i cela oblast, doživljavaju procvat u vreme vladavine kneza Fridrika Avgusta, poznatijeg kao Avgust Snažni, koji je 1694. godine uz Sasku postao i kralj Poljskolitvanske unije.

Zaljubljen u umetnost, ovaj veliki esteta dovodio je u Drezden čuvene ljude iz cele Evrope. Arhitekte, pisce, naučnike… U Drezdenu je Fridrih Šiler napisao tekst Ode radosti. Za svoje naslednike Avgust Snažni podizao je raskošne palate, među njima i veličanstveni barokni Cvinger u srcu grada. Unutrašnjost rezidencije krasi prostrani vrt sa prelepim statuama i fontanama, a poznata je po centralnom, zlatom optočenom tornju u obliku kolosalne kraljevske krune.

dresden09

Impresivna palata je prava poslastica za ljubitelje umetnosti, jer se u njoj nalazi i nekoliko muzeja. Među tim draguljima su Muzej oružja sa kolekcijom od preko deset hiljada pušaka, pištolja, sablji, vojničkih kostima i ostale opreme, zatim Galerija starih majstora sa bogatom riznicom od 750 slika, delima Rafaela, Ticijana, Rubensa, Rembranta i drugih umetnika 15. i 16. veka. U ovom sklopu su i Galerija novih majstora, Muzej porcelana, kao i Zeleni trezor.

dresden10

Grad je pretrpeo znatna oštećenja tokom Sedmogodišnjeg rata u drugoj polovini 18. veka. Za vreme Napoleonovog pohoda 1813. godine bio je baza francuske armije, a u blizini je vođena i velika bitka. Tada je već bio prestonica Kraljevine Saske, koja je od 1871. deo ujedinjene Nemačke. Centar Drezdena devastiran je i za vreme Majskog ustanka tokom Nemačke revolucije 1848/1849. U doba industrijalizacije brzo se razvijao, zbog čega se naglo povećao broj stanovnika. S njima cvetaju umetnost, arhitektura i nauka, pa početkom 20. stoleća dobija laskavu titulu – Firenca na Elbi.

Najteže razdoblje u svojoj istoriji Drezden je doživeo svega tri meseca pred kraj Drugog svetskog rata. Britanska i američka avijacija su između 13. i 14. februara 1945. godine sravnile grad sa zemljom, a u velikom bombardovanju život je izgubilo više od 25.000 ljudi. Tačan broj nikada nije utvrđen. Tada je uništeno celo staro gradsko jezgro sa prelepim zdanjima od kojih su mnoga podignuta pre nego što je Kolumbo stigao do obala Amerike. Manje je poznato da je Drezden pre rata bio centar evropske filmske industrije UFA i da je u napadu uništeno više filmova nego što ih je Holivud imao te 1945. godine.

Bombardovanje je do današnjih dana ostalo kontroverzna tema za istoričare, jer sa vojnog stanovišta nije imalo mnogo smisla. Neki smatraju da je Čerčil odlučio da uništi Drezden u znak odmazde, a drugi da je to učinjeno jer su se nacisti, osetivši da je slom njihove ideologije sve bliži, sakrili u centru grada misleći da su tu bezbedni. No, umesto njih, najveći ceh platili su civili. Stanovnici Drezdena kažu da je to istina koja se dugo krila od sveta.

Postoji i druga verzija priče. I pored toga što u gradu tokom četrdesetih godina nije bilo industrije, ovde su se nalazile značajne naučne ustanove, jak univerzitet i razvojne laboratorije. Takođe, pošto se približavao kraj rata, procenjeno je da će taj deo pasti pod rusku interesnu sferu, što se naposletku i dogodilo. Neki kažu da su trećinu stanovnika pre bombardovanja činili – Lužički Srbi.

Većina kulturno-istorijskih spomenika u međuvremenu je obnovljena. No, ako se malo bolje zagledate, primetićete da pojedine zgrade izgledaju kao da su do juče gorele u požaru. To je namerno urađeno, kao podsetnik na dva mučna februarska dana kada je stradalo na hiljade građana. Najveći broj zdanja je rekonstruisan, dok su na širem području nikle građevine u sivom i strogom soc-realističkom stilu. Drezden je, ipak, bio deo Nemačke Demokratske Republike i jedan od njenih najvažnijih industrijskih i političkih centara.

dresden27

Kada je reč o obnovi, mora se priznati da su Nemci svima očitali lekciju. Savezničke trupe razorile su lepotu Drezdena do temelja, a zbog vreline izazvane zapaljivim bombama od onih monumentalnih baroknih i još starijih zdanja ostala je samo gomila zdrobljenih kamenih blokova. I Šrajtmulerova skultpura Dobrota, na terasi tornja Gradske skupštine. Beznadežno stanje, prah i pepeo… Međutim, na scenu je stupila snaga kolektiva, a grad koji je bio proglašen mrtvim uspeo je da oživi. Ponovo se rodio, poput feniksa. Dovoljno je bilo nekoliko otkucaja srca. Vraćen mu je stari sjaj, kao da život nikad nije ni bio prekinut.

Jedan od simbola grada svakako je i protestantska crkva Frauenkirche, posvećena Bogorodici. Davne 1726. godine svečano ju je otvorio slavni kompozitor Johan Sebastijan Bah. Posle bombardovanja od nje je ostao samo delić zida. Restauracija je završena tek šest decenija kasnije, kada je jedna od najlepših evangelističkih građevina postala simbol pomirenja i ujedinjenja. Unutrašnjost je toliko prostrana da u crkvu može da stane više od tri hiljade vernika.

Ono što nekim čudom nije uništeno u bombardovanju je čuveni mural u Avgustovoj ulici na kojem su prikazani svi vladari Saksonije, na čelu sa Avgustom. U delo dugo 102 metra utkano je 25 hiljada porcelanskih pločica. Ostavlja bez daha, pogotovo kad ga posmatrate sa početka ulice, dok se negde na sredini iznad krovova uzdiže raskošna bela kupola Bogorodičine crkve. Porcelan potiče iz obližnjeg Majzena, iz poznate fabrike u kojoj su vešti majstori izrađivali ovaj materijal još pre više od tri veka. I zvona poređana oko prozorskih okvira na fasadi jedne od visokih kapija palate Cvinger napravljena su od majzenskog porcelana.

Bogata prošlost toliko je utkana u svaki kamen ovih veličanstvenih građevina, da one poput živih duša pričaju svoje priče. A to su čitave zbirke… Grandiozna Semper opera ime je dobila po svom tvorcu Gotfridu Semperu. Otvorena je 1841. godine na trgu koji je kasnije, zahvaljujući njoj, nazvan Teaterplac. Velika koncertna dvorana je i dom drezdenskog baleta. Semperopera je, između ostalog, čuvena po tome što su upravo u njoj premijerno izvedena neka od najvećih dela Vagnera i Štrausa. Ističe se renesansnom i baroknom arhitekturom u italijanskom stilu, kao i kolonadom korintskih stubova i vrhunskom akustikom. I ona je bila srušena tokom bombardovanja 1945. godine, da bi posle četiri decenije ponovo otvorila svoja vrata. No, ulaznice nisu nimalo jeftine, pogotovo kada se na repertoaru nađu popularne predstave i premijere.

Sa kompleksa parkova, smeštenom na Brulskoj terasi, takozvanom balkonu Evrope, pruža se veličanstven pogled na Novi grad (Nojštat) sa druge strane Elbe, okružen reprezentativnim građevinama kao što su Umetnička akademija i Albertinum sa zbirkom skulptura. Kad prođete pored zgrade univerziteta koja podseća na veličanstvene antičke hramove stići ćete do Dvorske katoličke crkve Hofkirche, čiji krov i fasade krase skulpture svetaca i važnih ličnosti saksonske istorije. Treba naglasiti i da je Drezden jedan od najzelenijih gradova Evrope, jer šume i parkovi pokrivaju čak 63 odsto podučja. Na severu ga čuva gusta šuma površine 50 kvadratnih kilometara.

Drezden je poznat i po interesantnim rešenjima za fasade nekad sivih socrealističkih zdanja. Mnoge kultne zgrade urbane kulture bile su zanemarene i urušene, dok se mladi umetnici nisu dosetili da im ne samo odenu novo ruho, već da ih pretvore u moderne atrakcije. Jedan pasaž u četvrti Kunsthof u širem centru krasi takozvana Zlatna zgrada, čija je žuta fasada prekrivena aluminijumskim panelima raznih veličina, isečenim tako da predstavljaju listove papira. Kada sunce  jače zasija, cela ulica preliva se u zlatnim nijansama i dobija više svetla. Pažnju posetilaca privlači i Kuća koja peva, takođe u Kunsthofu. Dok budete šetali ovim lavirintom ispunjenim grajom, živopisnim dvorištima i pivnicama, pažnju će vam sigurno skrenuti zdanje sa neobičnim instalacijama na fasadi. To su, u stvari, cevi u obliku trube i levci postavljeni umesto klasičnih oluka, koji pevaju kad pada kiša. Nešto poput gargojla na Notr Damu. Raspevana i Zlatna kuća deo su projekta Dvorište elemenata. Za muzikalnu zgradu zaslužni su vajarka Anet Paul i dva dizajnera koji tu i žive.

76

Drezden je već sedam vekova čuven i po dobroj muzici. Nije to samo opera, već i Državna kapela, Filharmonija i Krojchor, potom razni festivali i uzbudljive pozorišne i plesne produkcije. U januaru svi pričaju o tradicionalnom balu u Semperu, a važan deo bogate drezdenske kulturne ponude je i Međunarodni diksilend festival, najveća evropska oldtajm džez manifestacija. Tu su i veoma posećeni događaji na otvorenom, kao što su filmske noći na obali reke i koncerti u romantičnim parkovima dvoraca na Elbi. Decembar je rezervisan za Štricelmarkt, najstariji božićni vašar u Nemačkoj, koji se prvi put pominje 1434. godine i do danas predstavlja veliki praznik svetla, boja i mirisa. Atmosferu ispunjavaju i kuvano vino, vrući bademi i drezdenski specijalitet štricel.

Drezden jeste grad kulture, ali i važan industrijski i ekonomski centar. Četvrta je po veličini urbana regija posle Berlina, Hamburga i Kelna. Većina stanovnika, a danas ih ima nešto više od pola miliona, radi u automobilskoj industriji i fabrikama satova, optičkih instrumenata i poluprovodnika. Rudarstvo je temelj razvoja Saske oblasti. Istorijski centar Drezdena sa baroknim zamkom, crkvom, operom, muzejom i dolinom reke od 18 kilometara stavljen je na listu svetske baštine UNESKO, ali je sa nje skinut 2009. godine. Bio je prvi evropski grad s kojim je tako postupljeno. Naime, saksonske vlasti odlučile su da, uprkos protivljenju ove organizacije, preko Elbe izgrade moderan most sa četiri trake.

Dok šetate Praškom avenijom, obavezno predahnite uz čuvene kobasice vurst, koje se prodaju na ulicama. Probajte i istočnonemački specijalitet soljanku u tradicionalnim restoranima. Naravno, sve to treba zaliti dobrim pivom koje je u ovom kraju naprosto životna navika. Moderni žuti tramvaji, koji još više ističu kontraste pored Elbe, osnovno su prevozno sredstvo, kao i bicikli koji garantuju najlepši doživljaj Drezdena. Ako imate vremena, uživajte na krstarenju do obližnjih baroknih dvoraca kao što su Pilnic i raskošna zdanja na padini na Lošvicu. Provozajte se u kočijama ili u čudu istočnonemačke autoindustrije, čuvenom trabantu. Popularni trabi je, pored makete obnovljene Bogorodičine crkve, najtraženiji suvenir u ovoj oblasti poznatoj kao Saksonski trougao.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR