Pored čudesnog plavog mora, koje lepotom vekovima hipnotiše putnike i posetioce iz celog sveta, Hvar ima još jedno. Ljubičasto… Nepregledno more lavande, magične biljke koja se na ostrvu uzgaja od davnina i kojoj je, u dane žetve, posvećen mirisni festival u živopisnom etno-eko selu Velo Grablje

Et in Arcadia ego… Nikolas Pusen mislio je na neku drugu Arkadiju dok je ove reči vešto sakrivao u svoju čuvenu sliku iz 17. veka, pred kojom sam zadivljeno stajala u Luvru. Za antičke Grke, raj na zemlji bila je njihova Arkadija na Peloponezu. Idilično mesto, mirno i spokojno, uspavano u prirodi, sa pastirima, nimfama i satirima. A moja rajska Arkadija oduvek je bio – Hvar. Hvar sa svojim vremenom zaustavljenim u mirisima lavande, čempresa i soli…

Pored čudesnog plavog mora, koje svojom lepotom vekovima hipnotiše putnike i posetioce iz celog sveta, Hvar ima još jedno. Ljubičasto. More lavande. Pučina koja vas prosto mami da zaronite u nju čim vam se ukaže pred očima… Verovatno se iz moje snažne emotivne veze sa ostrvom rodila i ljubav prema toj boji, koja se u ovo doba godine na Hvaru posebno ističe. S prvim danima jula počinje berba te magične biljke, a poseban doživljaj predstavlja doba cvetanja, krajem maja i početkom juna, kada sa polja do luke dopru očaravajuće, intenzivne arome. Možda će neko reći da je lavanda iz Provanse poznatija, jer je valjda izvikanija i opevanija, ali hvarska je ipak najlepša. Ne zamerite mi na subjektivnosti.

Zavodljivo ostrvo lavande

Kao što je ruža miris srca, tako je lavanda miris duše. Dovoljno je makar prošetati hvarskim rivama, pored štandova sa suvenirima i lokalnim proizvodima, pa se uveriti u lakoću kojom osvaja opojni miris. Hipnotiše i vodi pravo u Arkadiju, onu iz koje, verujte mi, nećete želeti da se vratite u stvaran svet. A kada realnost zapucketa prstima i prene vas iz sna, ostaju lepe uspomene – ljubičasti talasi u očima, zavodljive arome u nozdrvama, suveniri kao što su vrećica lavande ili tegla izvrsnog meda koji se ovde od nje pravi.

Lavanda se koristi više od dve hiljade godina. Pretpostavlja se da njen naziv potiče od latinske reči lavare, što znači prati. Još su antičkim Grcima bila dobro poznata lekovita svojstva ove biljke, posebno za negu kože. Poznati doktor i botaničar Dioskorides koristio je lavandu za ublažavanje iritacija i smetnji pri disanju. Stari Rimljani kupali su se u mirisnim kupkama u koje su dodavali lavandino ulje kako bi se opustili, a osušeni cvet upotrebljavali su tokom raznih obreda.

Kasnije, kada je hrišćanstvo osvojilo ove prostore, sveštenici koji su u manastirima uzgajali lekovito bilje lavandi su posvetili posebno mesto. Kada se London u 18. stoleću borio sa velikom epidemijom kuge, njegovi stanovnici ispod nosa su stavljali zavoje natopljene lavandinim uljem kako bi se zaštitili od infekcije. Bila je veoma korisna i tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kada se koristila kao sredstvo protiv bolova i za previjanje rana.

U svetu je poznato 48 vrsta lavande, među kojima je najstarija takozvana prava. Industrijski i ekonomski veoma je značajna i hibridna lavanda, poznatija kao lavandin. Upravo ta sorta se uzgaja na Hvaru, gde je zovu i budrovka. Lavandini imaju mnogo više ulja od prave lavande, a hvarski je i dobar analgetik. Ima zbijeniji grm, visok je između 80 i 120 centimetara, miris je intenzivniji, a ulje bogatije kamforom. Svoj zenit doseže u trećoj godini nakon sadnje.

Otporna i nenametljiva, dobro podnosi i visoke i niske temperature, zbog čega je možemo videti i u kontinentalnim krajevima. A kada početkom leta procveta i pozove leptire, pčele i ostale zujalice, svojom bojom i nadasve mirisom potvrđuje zbog čega je dobila laskavu titulu kraljice Mediterana. U Dalmaciji je intenzivnije počela da se gaji posle Prvog svetskog rata, u vreme vinske krize. Ustoličila se, naravno, na Hvaru.

Svi putevi vode u Velo Grablje

Da bi zadržali duh školja, iz meseca u mesec po celoj Dalmaciji niču lokalni događaji kojima se promovišu stari zanati, prepričava istorija i vodi debata o budućnosti života na ostrvu. Jedna od takvih manifestacija je i Festival levande u Velom Grablju, koji već slovi za tradicionalnu smotru. U ovom malom mistu lavanda je sistematski počela da se uzgaja krajem tridesetih godina prošlog veka. Nekoliko decenija kasnije Grablje je postalo najveći proizvođač lavandinog ulja u Dalmaciji, ali i šire.

Poslednjeg vikenda u junu, zahvaljujući festivalu, Hvarani i njihovi gosti imaju prilike da, osim u žetvi lavande, učestvuju u bogatom kulturnom programu, radionicama, predavanjima, sajmu. Možete da birate hoćete li sa veselim meštanima u polje, na žetvu ili obnavljanje suhozida, ili pak želite da vidite kako izgleda proces destilacije. Tu je, naravno, i uvek odlično iće i piće, začinjeno vedrom atmosferom i dobrim hvarskim ritmom na trgu ili u nekoj od konoba.

Kako bi se u cvetovima zadržala najveća količina aktivnih materija, najbolje ih je brati u ranim jutarnjim satima. Žetva se obavlja tradicionalno – srpom. A u staroj uljari u Grablju odigrava se proces destilacije na tradicionalan način. Pored rađanja čudesnog eteričnog ulja, videćete i originalnu peć na parni pogon, stare kotlove i ostale alate koji se čuvaju u etno zbirci.

Destilerija u Velom Grablju jedno je od poslednih mesta gde se može osetiti miris Hvara kakav je nekad bio. Festival već devet godina zaredom organizuje Udruženje Pjover koje se bavi zaštitom i revitalizacijom ovog pitoresknog sela. Osnovano je s ciljem da zaštiti celinu područja, njegovu prirodnu i kulturno-istorijsku baštinu, da obnovi tradiciju i sačuva identitet mesta, ali i da promoviše održivi razvoj ostrva.

Velo Grablje je pre sto godina imalo krcatu osnovnu školu. Danas, u selu službeno živi desetak stanovnika. Leži u podnožju visokih i strmih brežuljaka, zbijeno u grupicama od nekoliko kuća. U prošlosti, obrubljivala ga je mračna grabova šuma po kojoj je dobilo ime. U blizini urbanog i ribarskog grada Hvara, Grablje je oduvek bilo žuljevito, težačko mesto u kojem se živelo od loze, motike i vina. Legenda pripoveda kako je prvu sadnicu lavande sasvim slučajno u selo sa Visa doneo izvesni Bartul Tomičić.
– Ljudi su mu se rugali, govorili šta će ti to, ko još sadi cviće, međutim, taj je naš Bartul bija uporan čovik. Već nakon tri godine skupija je nikoliko vrića i odnija ih u parni kotao koji je u selu destilirao ružmarin. Tu je prvi destilirao levondu, uje odnija na pazar i za to dobija lipe novce. E, onda su Grabljani vidili šta je to, pa su i oni počeli sadit. Onda se uzgoj proširija zapadnije u Brusje, da bi kasnije i iz drugih mista dolazili po noći, pa ubrali dva busa levonde, odnili doma, otkinili par grančica pa počeli i oni sadit. Tako je sve počelo – objašnjava predsednik udruženja Pjover, jedan od osnivača pokreta otoka i spiritus movens Velog Grablja, Ivan Zaninović Grande.

Ovo slatko etno-eko selo nalazi se na desetak kilometara od grada Hvara, koji se, sa Paklenim otocima preko puta, savršeno vidi sa grabljanskih verandi. Mesto je sve zanimljivije i turistima, budući da stvara specifičan, malo poznat ruralni doživljaj ostrva. Osnovano je u 15. stoleću, a na svom području ima sačuvane arheološke spomenike još iz praistorije. Crkvica Svetog Vida izuzetan je primer arhitekture iz srednjeg veka, dok je crkva Svetog Kuzme i Damjana, sa prelepim freskama, u današnjem obliku izgrađena 1886. godine na mestu prethodne iz 16. stoleća.

Ala gušta zvuk srpova, kres kamena, blještanje mora u daljini… Jednostavno – fantazija, obgrljena mirisima predivnog ljubičastog cveta. Festival je osmišljen kao manifestacija sa nekoliko osnovnih komponenti, od edukativne do turističke, kulturne i ekonomske, naravno u slavu lavande. Nudi sve najbolje od Hvara, a branje zanosne biljke doživljaj je koji ostaje u dubokom sećanju. Izlagači su nezaobilazan deo ponude. Na jednom mestu možete nabaviti odlično lavandino ulje i cvet, ali i ostale izvorne proizvode kao što su med od lavande, ruzmarina, kadulje ili vresa, čuvene hvarske sorte vina, sapuni, kreme, ručno rađeni suveniri. Tu su i delicije od lavande, slasni kolači, čak i sladoled.

S jedne strane ostrva pogled puca na beskrajno morsko plavetnilo, sve do Visa, Lastova, i još dalje. S druge se proteže na nepregledne padine ljubičaste boje. Ne tako davno, sve je bilo pod levondom, kako je zovu meštani na hvarskom dijalektu. A onda se priroda grubo poigrala sa najsunčanijim ostrvom Mediterana. U roku od svega nekoliko sati, romantični prizori sa razglednica postali su prošlost. Nestali u vatri… Do velikog požara koji je krajem devedesetih poharao Hvar, godišnje se proizvodilo oko 20 tona ulja hibridne lavande. Vatra je proizvodnju svela na dve tone, a stradala je trećina nasada. Posebno je bilo pogođeno selo Brusje. Zaštita od požara, s kojima se Dalmacija inače suočava svakog vrelog leta, bila je jedna od tema ovogodišnjeg festivala.

Ako ste imali sreće da se nađete u ovom raju na zemlji, posetite i kamenu japjenicu. Dobru vilu sela, čuvarku mirisnih ljubičastih polja hvarskog lavandina, a i onih drugih od kojih je takođe zavisio život lokalnog stanovništva. Preko sto godina stara vapnenica, odnosno peć za krečnjak, jedinstveni je spomenik tradicionalne mediteranske arhitekture. Nalazi se pored puta od Velog Grablja do Starog Grada. Paljenjem vapnenice volumen izgara i pretvara se u kreč, a na tom mestu ostaje humka crvene zemlje sa beličastim nijansama. Na raskršću ostrvskih drumova, gorda japjenica stoji kao putokaz, svetionik i simbol težačkog života, prkoseći zubu vremena.

Lavanda ima veoma širok spektar upotrebe – od aromatičnih ulja, kupki, kozmetičkih proizvoda, mirisnih vrećica, terapijskih jastuka, do čaja, meda i začina u jelima. Njeno ulje poseduje umirujući efekat, što ga čini izvrsnim tonikom za osvežavanje nervnog sistema. Pomaže u lečenju migrene, anksioznosti, depresije, stresa. Prijatan miris otklanja i umor i nemir, povećava mentalnu aktivnost, a uspešan je i u borbi protiv moljaca.

Lavandino ulje je i veliki neprijatelj nesanice, raznih bolova i napetosti mišića, zbog čega je omiljeni rekvizit masera. Povećava otpornost organizma, ubrzava zarastanje rana, a intenzivno se koristi i za otklanjanje problema disajnih organa. Podstiče cirkulaciju i snižava krvni pritisak. Na Hvaru će vam reći da nema boljeg sredstva za inhalaciju prilikom prehlade i da je obavezno treba upotrebljavati za lečenje astme i infekcija grla, sinusa i sličnih nevolja.

Posebnu zahvalnostu za nastanak ove mirisne ljubičaste priče dugujem Nini Bogdan, koja svojim objektivom maestralno beleži svaki Trenutak sa Hvarom (pronađite stranicu na Fejsbuku). Ako ovih dana boravite na ostrvu, posetite izložbu njenih fotografija u hvarskoj Lođi. Veliko hvala i Udruženju Pjover (www.pjover.com), kao i Pokretu otoka (www.otoci.eu), na ustupljenom materijalu.

Tekst: Snežana Ilić
Foto: Nina Bogdan, Udruga Pjover, Pokret otoka, Villas Hvar, Rafael Janić, Snežana Ilić
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR