Jednog jutra, u jeku novogodišnjih praznika, Atina se probudila prekrivena snegom. Ova veoma retka pojava u glavnom gradu Grčke prijatno je iznenadila stanovnike koji zimu uglavnom provode uživajući na suncu i temperaturama iznad deset stepeni. No, pahulje nisu pokvarile tradicionalno veselje na Plaki, a nije izostao ni veliki vatromet iznad Akropolja…

Nekoliko dana pre Nove godine, početkom jedne od najhladnijih zima na Starom kontinentu ovih poslednjih decenija, Atinu je prekrio – sneg. I to kakav sneg! Ledeni talas spustio se čak do južnog Egeja, a na obalama Santorinija, Skopelosa, Rodosa i ostalih popularnih letnjih destinacija odvijala se žestoka i strasna borba između navalentnih pahulja i nemirnog mora. Palube brodova usidrenih u Pireju pomalo sablasno su izvirivale iza gustih zavesa magle koje su istkale vlaga i vejavica, čekajući da se steknu uslovi da isplove iz velike luke i stignu do svojih odredišta.

03

Za razliku od Atine, koja s vremena na vreme ume da se zabeli, stanovnike grčkih ostrva ovog puta su propisno iznenadili sneg i temperature ispod nule. A metropola čiji beli mermer već vekovima prkosi zracima mediteranskog sunca kao da je sa pahuljama dobila još više sjaja, što se baš i nije dopalo brojnim turistima koji su pobegli sa hladnog severa Evrope u nameri da božićne praznike proslave u puloverima i tankim majicama na terasama Plake ili pak na plažama Glifade sa idiličnim pogledom na more.

12

05

Ne znam koliko sam novih godina dočekala u dukserici na Sintagmi, dok je vatromet obasjavao nebo nad Akropoljem… Međutim, dešavale su se i situacije kada je u Beogradu u to vreme bilo neuobičajeno toplo, dok je glavni grad Grčke, hiljadu i dvesto kilometara južnije, bio okovan snegom. Pošto sam sa Atinom provela više zima, ova priča ilustrovana je fotografijama koje prikazuju grad u oba novogodišnja izdanja – i u zimskom kaputu i u znatno prijatnijoj garderobi. Sve u svemu, nezaboravno iskustvo koje se mora doživeti.

02

Pored tradicionalnih sadržaja koje Atina nudi posetiocima, gotovo svake godine nikne bar još jedan novitet, bez obzira na krizu o kojoj se očigledno više razglaba van Grčke nego u njoj. Budući da grad živi od turizma, nijedna vremenska nepogoda ne sme ga iznenaditi. Tako ni ovaj sneg nije omeo prazničnu euforiju, živost na centralnim trgovima i saobraćaj na ulicama. Gradski prevoz ne funkcioniše samo kada Atinu zaustave već čuveni štrajkovi. Vozovi u metrou i autobusi polazili su i stizali na vreme, a sneg je, i pored napadne vejavice, redovno sklanjan sa puteva. U vestima niste mogli da čujete kako je grad paralisan ili bilo šta slično. Nije bilo ni otkazanih letova sa aerodroma Elefterios Venizelos. Ipak, ledenice koje su se nanizale na onom što je ostalo od krova Partenona i ostalih hramova na Akropolju privlačile su poglede, i svi osim Atinjana posmatrali su taj prizor u neverici. Čudno je bilo videti i raskošne krošnje palmi pod debelim naslagama snega, ali kada živite na Mediteranu, znate da će se otopiti pre nego što kažete Grčka.

10

11

Pred Božić, koji Grci slave po gregorijanskom kalendaru 25. decembra, grad dobija novo ruho. Sve ulice su dekorisane, a ukrase često dobiju i drvoredi divljih narandži koje su u januaru spremne za branje. U svakom slučaju, spremite se za brojna iznenađenja i nezaboravan provod, i ne obraćajte pažnju na vremenske (ne)prilike, jer nema te krize i tog snega koji će učiniti da Grci zapuste omiljenu delatnost – uživanje. To je ovde, jednostavno, način života.

22Dobro raspoloženje nije rezervisano samo za Plaku, premda je u tom kvartu ubedljivo najveselije. Vrhunac dostiže i na trgu Sintagma, odakle niz ulicu Ermu stiže pravo do Monastirakija. Duh praznika oseća se na svakom koraku. Tu su ulični prodavci sa poslasticama od kokosa, animatori poput Brusa Lija, Kapetana Kuke, Elvisa i ostalih zvezda, giros čiji mirisi struje kroz nozdrve, često i kroz mozak, jogurt koji se kao sladoled prodaje u svakom drugom lokalu i, naravno, butici ekskluzivne garderobe zbog kojih je Ermu glavna atinska šoping destinacija.

Na drugom velikom atinskom trgu, Omoniji, koja je sada toliko sređena i skockana da je ne biste prepoznali ako ste bili pre desetak godina, postavljena su velika neonska slova imena grada. Nažalost, ukras je tu samo tokom praznika, i mnogi Atinjani smatraju da bi trebalo uvek da stoji na poznatom zvezdastom skveru u koji se uliva osam ulica. U središtu su se svojevremeno nalazile figure dve sportistkinje, ali pošto Atini nije dodeljena organizacija Letnjih olimpijskih igara 1996. godine, skulpture su sklonjene i postavljene na polovinu bulevara Stadiu, koji vodi do Sintagme.

06

U umetničkom i pomalo avangardnom kvartu Gazi pre dve godine je nikla Božićna fabrika, park prepun raznih novogodišnjih čudesa za sve generacije, posebno najmlađe. Krajem prošlog leta Atina je dobila još jednu atrakciju na kojoj joj itekako zavide ostale evropske metropole. To je moderan kulturni centar Stavros Niarhos, budući dom grčke Nacionalne opere i Biblioteke. Ovo impozantno zdanje u koje je uloženo oko 566 miliona evra podigla je fondacija čuvenog brodovlasnika Stavrosa Niarhosa u kvartu Kalitea, u mondenskom Paleo Faliru u Pireju. Pored zgrade u futurističkom stilu, kompleks ima i nekoliko prostranih parkova sa fontanama i bazenima. Svaka jelka u dugačkoj aleji koja se proteže sve do zaliva oduzima dah posebnom rasvetom. Centar je otvoren za posetioce i svakako bi trebalo da ga obiđete kad ste već tamo.

41

O Novom muzeju Akropolja na mom portalu već postoji priča, tako da ću ovog puta samo iskoristiti priliku da vam preporučim posetu. Sve blaga bele ruže Atine kriju se u toj veličanstvenoj riznici, pa zavirite u nju kada se budete spuštali sa svetog brda. Čak i ako ste već stajali ispred Partenona, Erehteona i Propileja, diveći se njihovoj lepoti koju nisu naružili ni istorija ni osvajači, iako su bezbroj puta pokušavali, trebalo bi da se ponovo popnete do vrha Akropolja. Za sreću, kažu Atinjani. Možda ćete otkriti nešto novo, a možda će vam se panorama grada koja puca sve do okolnih ostrva učiniti drugačijom i impresivnijom.

Odmah pored Akropolja je brdo Areopag, posvećeno Aresu, bogu rata. Ovde su nekada dovođeni zarobljenici. No, kako ih je bilo previše, Atinjani su odlučili da Areopag postane sudnica pod vedrim nebom, jer agora ima specifičan položaj odakle svi mogu da čuju govornika. Tu je govor, kažu hroničari, držao i apostol Pavle, tu su se okupljali filozofi i pesnici… Sa njega se možete spustiti do Atalosove Stoe, a potom prošetati prelepim kvartom Tizio koji vrvi od modernih kafića i klubova.

Sa druge strane Akropolja nalaze se trg Monastiraki, živopisna Anafiotika i boemska Plaka – atinska Skadarlija i nekadašnja trgovačka četvrt sa očuvanom arhitekturom iz prošlih vekova. Čine je male kuće, sa uglavnom dva prozora i velikim vratima. U centru noćnog života i dobrog provoda uz buzuki i tradicionalni grčki melos registrovano je više od pet stotina taverni. Ovde postoji izreka: Niste bili u Atini ako niste slušali buzuki, igrali sirtaki i jeli suvlaki u Plaki! Možda se više ne razbijaju tanjiri u tolikoj meri, ali atmosfera je još uvek autentično i neuništivo grčka!

monastiraki - zivo u svako doba dana i noci

Dakle – giros, suvlaki, musaka, koriatiki (nama poznatija kao grčka salata), caciki… Ima tu još sijaset specijaliteta. Za svačiju dušu i svačiji ukus. Taverna Psara najstarija je u Plaki. Pitoreskno mesto sa prelepim paviljonom i pogledom na najviše brdo u Atini – Likavitos. Tu je sve sveže, ukusno i pikantno, a isto se može reći i za uvek živu muziku. Među omiljena jela u ovdašnjim restoranima ubraja se i kokoreci – jagnjeća creva punjena iznutricama i pečena na ražnju, kao i jagnjeći kotlet pajdaki. Osvežavajuća je i melizano salata od plavih patlidžana, potom punjene tikvice, razne vrste sarmica, saganaki – sir na maslinovom ulju… Ne propustite ni čuvenu fetu, izazovni uzo, metaksu ili cipuro, a ni najbolje masline na kontinentu.

U grčkom folkloru veoma su popularna mala stvorenja kalikancaros. Goblini koji žive u podzemnom svetu izlaze na svetlo između 25. decembra i 6. januara. Takozvanih dvanaest dana pakla. Čućete priče da tih večeri ova mitska bića provaljuju u kuće, kradu poklone koje ostavlja Deda Mraz i prave štetu. A kada mitologija oživi, naročito u doba praznika, onda na ulicama možete videti – sve i svašta! Može se desiti da vam neki od smešnih goblina (mahom maskirana deca) posred glave spusti gumenu toljagu. Dok se Grci grohotom smeju jer znaju o čemu se radi, njihovi gosti pitaju se šta ih je to upravo snašlo…

23

04

Novogodišnji praznici su idealna prilika da se upoznate i sa kvartom Psiri, naravno pod uslovom da imate vremena da obiđete lokacije koje nisu uvek istaknute u turističkim brošurama. Ove zime četvrt je bila čarobno ukrašena, toliko da su se i Atinjani koji su tuda prolazili pitali da li su se možda probudili u nekom drugom gradu. Veselo je i ispred muzeja Zapeion, gde su po tradiciji postavljeni visoka bela jelka i džinovski Sneško. Mobilni luna park čini da zdanje sa druge strane Nacionalne botaničke bašte tokom praznika postane omiljeno mesto za najmlađe. U tom velikom parku u srcu metropole raste više od dve stotine različitih mediteranskih biljaka i visokih palmi, zasađenih još pre dva veka. Prostrani vrt ima oko osam kilometara staza i malo veštačko jezero.

Ako vam boravak u Atini ne pokvari sneg, prošetajte do obližnjeg parka sa ostacima Zevsovog hrama, do nekoliko korintskih stubova koji svedoče da je u antičko doba to bilo najviše zdanje u gradu. Pored njega je Hadrijanov slavoluk, nekadašnja granica između grčkog i rimskog dela Atine, a ako nastavite suprotnom stranom ulice stići ćete do stadiona Panatinaikon, ili kako ga ovde radije zovu – Kalimarmaro, gde su 1896. godine otvorene prve moderne Olimpijske igre. Ispod jedne od tribina sportskog objekta kompletno izgrađenog od mermera nalazi se muzej u kom se čuvaju sve dosadašnje olimpijske baklje.

Dostojanstvena i nenametljiva, raskošna i gostoprimljiva, prestonica nama uvek prijateljske zemlje mesto je iz kojeg se svaki putnik vraća pune duše. I ne može da je se nagleda… Bez obzira na vremenske uslove, vojnici evzoni koji danonoćno čuvaju stražu ispred Parlamenta i groba Neznanog junaka mirno stoje i izdržavaju sve udare kiše, snega, vetra i sunca. Centralne atinske tačke spojene su bulevarima Stadiu i Venizelu. Kada se avenijom Venizelu od zgrade Parlamenta krene ka Omoniji, sa desne strane ukazuju se, jedna pored druge, velelepna zdanja Akademije, Univerziteta i Biblioteke. Sve tri su u neoklasičnom stilu, građene tokom 19. veka kada je vaskrsla stara antička arhitektura. Sa svake strane Akademije, sa visokih jonskih stubova, na grad budno motre Atina i Apolon.

Nemojte propustiti ni čudesni Pirej. Ukoliko ste samo nakratko skoknuli do Atine, imajte na umu da bi vam za obilazak cele luke bio potreban bar jedan dan, i to onako na brzinu, turistički. Sedite na voz u stanici metroa ispod Sintagme, i posle dvadesetak minuta naći ćete se u centru glavne putničke luke. Odatle prošetajte do zaliva Mikrolimano, čuvenom po nanizanim tavernama koje se dodiruju sa morem. Svaka je priča za sebe i, pored neodoljivih gastro specijaliteta, nudi i odličan program za doček Nove godine.

13

Centralna pijaca na Monastirakiju takođe je nešto što čuva autentičan atinski duh. Tu se može pazariti uvek sveže južno voće i povrće, meso, a pre svega morski plodovi u koje ćete se zaljubiti čim ih vidite, čak i ako niste ljubitelj. Rakovi svih vrsta i veličina, školjke, lignje i hobotnice prosto su neodoljivi kad ih onako skladno poređaju u led. U tom bučnom kvartu takođe možete potražiti predah, pod uslovom da ulovite slobodno mesto u tavernama, isprepletenim sa brojnim prodavnicama suvenira i tradicionalnih grčkih proizvoda. Preporučujem restorane tik do Agore. Pored vrhunskih specijaliteta odvašnje kuhinje i zvuka buzukija, uživaćete i u pogledu na Hefestion, Stou Atalos i hramove na Akropolju.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: Snežana Ilić, Herodion Hotel Athens, Athensville, SNFCC

159727

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR