Jelisejeva imperija, istorijski ruski trgovinski kompleks, početkom prošlog veka stigla je i do Sankt Peterburga. Raskošno zdanje u art nuvo stilu, jedno od najlepših na Nevskom prospektu, centralnoj gradskoj aveniji, sagrađeno je 1903. godine, ali i danas odiše atmosferom i luksuzom carskih vremena. Najslađi kolači, najskuplji kavijar, najbolja vina – sve što vam srce i oči požele

Znala sam da Rusija vrvi od lepih žena, ali pojma nisam imala da imaju i tako lepe slatkiše, torte, čokolade, kolače… Mislim da su me strefila bar tri šećerna šloga za dve nedelje. Duž celog Nevskog prospekta, najpoznatije avenije i aorte Sankt Peterburga, nanizane su fantastične poslastičarnice, i nećete pogrešiti u koju god da provirite. Ja sam se, kao oni klinci iz nemih filmova, zalepila licem, naročito jezikom i očima, u izlog najčuvenije i jedne od najstarijih trgovina u gradu, koja od osnivanja ima i slatki kutak. Raskoš iz carskih vremena – Jelisejev dvor. Ili, kako ga ovde zovu, Jelisejev emporium. Imperija svakako jeste.

Znam, mnogi će se zapitati da li sam prvu od priča o Sankt Peterburgu, jednom od najlepših gradova sveta, mogla da posvetim nečem poznatijem, atraktivnijem, istorijskijem… Odlučila sam da počnem na dolce vita način, onako sa slašću. Ovo što vam predstavljam možda se ne nalazi na prvim stranicama turističkih brošura, pored Ermitaža, Kazanjske crkve, mostova na Nevi ili Peterhofa, ali vrlo brzo ćete shvatiti zbog čega nije ništa manje interesantno.

Glamurozna zgrada u art nuvo stilu podignuta je početkom prošlog veka i pripadala je Grigoriju Jelisejevu, osnivaču trgovačkog carstva koje i danas nosi prezime njegove porodice. Grigorijev deda Petar, nekadašnji kmet, posao je pokrenuo 1813. godine u Moskvi tako što je na ulici prodavao egzotično voće koje u tom delu Rusije, naravno, nije raslo. Dve decenije kasnije već je vodio čitavu mrežu radnji u kojima se mogla kupiti i druga roba, uglavnom luksuzna, kao što su francuska i portugalska vina, vrhunski sirevi, najskuplji kavijar, tropsko voće, razni kolači… Magazin od čokolade sa prozorima od marmelade. Trgovina je postala omiljena među ruskom aristokratijom i članovima carske dinastije. Koliko je bila obožavana među pripadnicima svih društveni slojeva govori podatak da se održala i tokom sovjetske epohe.


Ovo secesijsko zdanje u Peterburgu izgrađeno je 1903. godine, na Ostrovskom trgu preko puta monumentalnog spomenika Katarini Velikoj. Pretrpelo je brojna oštećenja, prateći burnu sudbinu zemlje, naročito posle Oktobarske revolucije. Pratilo je, na izvestan način, i sudbinu art nuvoa, odnosno secesije, pokretača industrijskog dizajna i poslednjeg univerzalnog umetničkog pravca koji je uspeo da unese sopstveni pečat u sve oblasti modernog života.

Jelisejeva palata je, uz obližnju zgradu Singer, najimpresivniji svedok peterburške secesije. Sagrađena je po projektu arhitekte Gavrila Vasiljeviča Baranovskog. Iako se život u severnoj ruskoj prestonici odvijao po ugledu na onaj u zapadnoevropskim metropolama, prateći trendove, u vreme konstrukcije zgrada je smatrana kontroverznom.

Intrigirala je građane, ali im je u isto vreme bila i neodoljiva, sa svojom bogatom ornamentikom, neobičnim bojama, ispreplitanim materijalima, kontrastima, kao i u principu harmonije koji se ogledao u prirodnim motivima i figurama savršeno isklesanih ljudskih tela. Upravo su ove statue smetale nekima koji su smatrali da remete istorijsko okruženje starog jezgra grada. Ipak, vrlo brzo su se svi zaljubili u zdanje, a nastavili su da ga zovu Jelisejev dom i nakon što su boljševici preuzeli vlast i dali mu novo ime.

Četiri bakarne statue na kamenim postamentima predstavljaju simbole ruskog bića. Tu je gospođa Nauka koja piše nešto na tabli u ruci, sa detetom koje je pažljivo prati. Trgovinu predstavlja Hermes, sa malim anđelom pored nogu, Industriju konstruktor koji nosi brod i njegov šegrt, a Umetnost – dama sa slikarskom četkicom, paletom i pomoćnikom. Autor ovih alegorijskih figura je estonski skulptor Amandus Adamson.

Na mestu palate nekada je bio restoran kojem je malo nedostajalo da uđe u istoriju. Naime, 1881. godine, članovi revolucionarnog pokreta Narodniki iskopali su tunel koji je od Ulice malog vrta vodio do podruma kuće, kako bi mogli da izvedu atentat na cara Aleksandra II tokom parade. Sve je bilo spremno za akciju, međutim, izjalovila se u poslednjem trenutku, jer je imperator odlučio da u obilazak grada krene drugom rutom.

Grirogij Jelisejev i njegova braća kupili su lokaciju 1898. godine. Kada je otvorio vrata za posetioce, bio je to njihov šesti trgovački centar u Peterburgu. Nakon nacionalizacije i svega što je zadesilo Rusiju posle 1917, nosio je državno ime Gastronom no.1. Ipak, zdanje nije razoreno. I dalje su tu bila tri prostrana segmenta – magazin sa prehrambenim proizvodima i poslastičarnicom, banka i mali teatar. Redovno se održavao i podrum iz dva nivoa, a posebno se vodilo računa o vinskom lagumu, džinovskim frižiderima i temperaturi u tim prostorijama. Hol u centralnoj dvorani može da se pohvali najlepšim art nuvo enterijerom u ovoj metropoli. Štaviše, jednako je raskošan kao u zlatno doba porodice Jelisejevih.

Palata je kompletno obnovljena početkom novog milenijuma, a prethodno joj je vraćen prvobitni naziv. Verovatno je jedini butik sa hranom gde kupce tokom celog radnog vremena zabavlja – pijanista. U izlogu, onom u koji sam se zalepila, smenjuju se scene iz poznatih priča za decu, Krcko Oraščić i kompanija. Sa ulične strane ogromnog prozora sa rešetkama odvijaju se nešto drugačije predstave – tu su razni animatori koji zabavljaju prolaznike. Trenutno su najpopularniji Maša i Medved.

Kitnjasti kristalni lusteri, draperije i zavese, vitraži, vitrine od poda do plafona – u ovoj prodavnici tajni, koja se inače prostire na hiljadu kvadrata, naći ćete sve što vam duša poželi. U centru prostorije uzdiže se glavni ukras – palmino drvo zaštićeno kožnim džepovima i opkoljeno crvenom sofom u retro stilu. To je, u stvari, mali kafe gde možete predahnuti uz čaj iz samovara i šoljice od najfinijeg porcelana sa pozlaćenim ornamentima. Buržoaska atmosfera, rekoše mi. Pa – jeste. Samo sam čekala da mi, uz note Stravinskog i Musorgskog koje su se čule sa klavira, priđe Katarina Druga lično i pita me sme li da sedne.

Harmonična je i pekara u podrumskom delu, u koju se ulazi spolja, kao u većinu restorana u Peterburgu. Sofe, stolice i stolove nose razna ruska imena, enterijer je u art nuvo stilu i sve podseća, a i miriše, na početak prošlog stoleća. Nije ni čudo što kroz zgradu mesečno prođe skoro 200 hiljada posetilaca – sasvim dovoljno da postane jedna od najpopularnijih gradskih atrakcija.

Pokušajte da odolite svim onim slatkim izazovima koji mame iza besprekorno izglancanih stakala. Nema šanse! Govorim iz iskustva. Možete, na primer, da probate Lenjinov nos ili kupite njegovu glavu u prirodnoj veličini, napravljenu od bele čokolade. Pa onda čokoladne babuške, sve vodke ovog sveta, kandirano voće, slatko od šišarki ili moroške – jagode severa, bar milion vrsta kolača i biskvita, stileto cipele od marcipana, i to u vašem broju, pa onda specijalitete od ribe i dimljenog mesa, kavijar se podrazumeva… Mislim da fale samo zubi tiranosaurus reksa i oklop kornjače sa Galapagosa. A ako se pored sveg tog sjaja slučajno setite da pogledate gore, sa terase će vam mahati arlekini, olovni vojnici i dva gospodina koja mnoge podsećaju na ona dva baksuza iz Mapet šoua, a u stvari su voštane figure braće Jelisejev.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR