Bajkoviti i lekoviti gradić na severozapadu Češke već vekovima slovi za jednu od najpopularnijih banja Evrope, ne samo zbog čuvenih termalnih izvora čija je vrela voda pravi eliksir, već i zahvaljujući impozantnoj arhitekturi i kulturnim spomenicima na svakom koraku

Malo je mesta na ovom svetu koja su me već na prvi pogled toliko opčinila kao što je to uspelo Karlovim Varima. Svaki minut proveden u bajkovitom gradiću u srcu Bohemije bio je ispunjen iskonskom lepotom i otmenim mirom sa šmekom one stare, već pomalo zaboravljene Evrope. Odmor i za dušu i za oči, neki sasvim drugi svet pun magije, uzbudljive istorije, divne prirode, zdrave atmosfere, odlično očuvanih kulturnih spomenika i arhitektonskih čudesa iz prethodnih vekova.

01

Taj svet ime je dobio po svom osnivaču, najznačajnijem češkom monarhu Karlu IV, u prvoj polovini 14. veka. U korenu naziva krije se i slovenska tradicija, tačnije božanstvo koje se zvalo Vara. Nalazi se na krajnjem severoistoku Moravske visoravni, u gornjem toku reke Ohre. Severno od grada izdižu se Krušne gore, a na jugu je zaštićena oblast Slavikova šuma. U blizini je i Hradišće sa karakterističnom faunom, florom i mineralima koji su još u davna vremena proslavili karlovarsku regiju.

02

Postoji više verovanja kako je kralj došao na ideju da osnuje lečiliste baš na ovom mestu u zelenim nedrima Bohemije (srednjovekovni naziv Češke). Prva legenda kaže da je Karlo, strastveni lovac, jednom prilikom u obližnjem Loktu strelom pogodio jelena. Iako ranjen, jelen je uspeo da pobegne, ali samo na trenutak, pošto su ga stigli psi kada se zaglibio u blatu. Kada su ga lovci izvukli, rane više nije bilo.

05

14

Druga priča govori da je kraljev pas upao u baru nakon što je slučajno ranjen u lovu. Međutim, kada je istrčao iz bare, ozleda je zacelila. A ako je verovati trećoj legendi, Karlo je patio od kostobolje. Čim je namazao ruke blatom, bol je nestao. Istog časa izdao je nalog da se na do tada pustom mestu na ušću reka Teple i Ohre izgradi naselje u koje će narod iz cele kraljevine moći da dolazi na lečenje. U zvaničnim spisima stoji da je kamen temeljac udaren 1347. godine. Bezmalo vek i po pre nego što je Kolumbo stigao do Amerike, Karlovi Vari postali su jedno od prvih banjskih lečilišta i odmarališta poznatih istoriji.

06

Nalaze se na nekih sto trideset kilometara od Praga. Ako već boravite u divnoj prestonici Češke, izdvojte bar jedan dan za izlet do još jednog čudesnog mesta, do najveće i najposećenije turističke atrakcije ove zemlje posle zlatnog grada. No, odmah ću vas upozoriti da tih nekoliko časova neće biti dovoljno da udahnete svu lepotu i ispunite dušu čarolijama čuvenog Karlsbada, kako je nekadašnje nemačko stanovništvo nazivalo Karlove Vari, a to ime se i danas često koristi.

Iako je legendarni kralj zamislio lečilište koje će biti dostupno svakom žitelju njegove zemlje, ono je, izgleda, još od početka bilo namenjeno uživanju visokog društva. Feudalni krem Starog kontinenta i članovi bečkog dvora ovde su boravili tokom dobrog dela godine, u nameri da poprave zdravlje i povrate mladost, ali i da se dobro provedu. Taj mondenski šmek Karlsbad nosi i danas, u svakoj fasadi, svakoj ulici i termalnom izvoru. Karlovi Vari i dalje su rezervisani pre svega za klijentelu sa dubljim džepom. Obični smrtnici svraćaju uglavnom na jedan dan zahvaljujući sjajno organizovanim fakultativnim izletima koji agencije nude prilikom posete Pragu.15

Banja, koja polako gazi sedmi vek svog dostojanstvenog života, leži na obalama reke Teple, poznate po toploj vodi, a okružuju je još dve, Orha i Rolava. Kada okolne planine i guste šume razgrnu svoje zelene zastore, iz daljine će do vas prvo dopreti beli tornjevi letnjikovca koji je pre mnogo decenija pretvoren u luksuzni hotel Imperial.

Već na ulazu u grad pomislićete da ste ušli u neki izložbeni paviljon iz 19. stoleća, pun prelepih zdanja u stilu neobaroka, neoklasicizma i neorenesanse. Prosto nećete znati gde da pogledate, niti da li ćete imati dovoljno vremena da nakratko zastanete i pažljivije osmotrite svaku građevinu. Malo je jedan dan. I sama sam bila zatečena veličinom ovog mesta i njegovom istorijom. Štaviše, nisam smela ni da trepnem, da ne bih propustila ni najmanji trag karlovarske magije.

30

Viševekovnu privlačnosti i ugled banja je stekla prvenstveno zahvaljujući izvorima mineralne vode kojih ima šezdeset četiri. Za lečenje se trenutno koristi njih dvanaest. Ovde su, pored brojnih krunisanih glava, na oporavak dolazili još neki čuveni ljudi – Mocart, Gete, Betoven, Šopen, List, Dvoržak, Smetana… Sumporni i radioaktivni izvori sa temperaturom od preko 70 stepeni odlično su se pokazali u borbi protiv stomačnih tegoba, oboljenja želuca, bubrega, disajnih organa, kostobolje, ali te čudesne eliksire mogu da probaju svi koji sudošli s namerom da uživaju u idili okolnih šuma, u eleganciji i diskretnom dodiru glamura iz nekog drugačijeg, gospodstvenijeg vremena.

24

Snažni mlazevi vode šikljaju sa svih strana i nesputano se propinju do visine trospratnice. Najpoznatiji je gejzir Vridlo koji izbacuje vruću mineralnu vodu u visinu od preko deset metara. Izbija iz istog mesta gde je, prema legendi, Karlo IV nabasao na izlečenog jelena. Izvori su poređani jedan do drugog, njihova temperatura varira između 35 i 80 stepeni, dok je gejzir čija vrelina dostiže neverovatnih 90 stepeni izdvojen u posebnoj prostoriji. On izbacuje paru, a čak je i ta prašina zdrava. Lekovita svojstva imaju najveći efekat ujutru, kada se voda lagano pije na prazan želudac. Ona se i inače koristi za piće, što je najuspešnija vrsta tretmana u banji.

31

Ne postoji doba godine kada je lako prići gejzirima, ne samo onima koji iskaču iz reke, već i česmama u dvorani Termal. Oko njih je uvek načičkana gomila turista koji sede na mermernim odmorištima čekajući svoj red. Naoružani su porcelanskim šoljama, bokalima i ostalim posudicama išaranim cvetnim motivima koji se mogu kupiti kao suveniri. Voda je besplatna, a pije se iz upravo iz tih elegantnih šolja čija je drška šuplja na vrhu, kako biste mogli da je koristite i rashlađenu ako vam ne prija vruća, posebno dok šetate kroz banjske kolonade. Pored porcelanskih suvenira možete pazariti i takozvane kamene ruže. Od lokalnih vodiča i prodavaca čućete priču da se cvet ruže skameni nakon što provede deset dana u lekovitoj vodi.

Posle Čeha i Nemaca, najviše turista dolazi iz Rusije. Naročito onih imućnijih koji ne žale ni rublje ni evre za vrhunski hedonizam u nekom od osamdeset luksuznih hotela. Zato nemojte da se čudite što ćete svugde videti obaveštenja na ruskom jeziku. Rusi su u Karlove Vari često svraćali i dok je nekadašnja Čehoslovačka bila pod njihovom čizmom, a poslednjih godina najviše investicija u ovu oblast stiže upravo od njih. U mondenskom odmaralištu sagradili su ekskluzivne rizorte, kupili raskošne vile, napravili čak i piste za privatne avione. Tu je i ruska crkva svetog Petra i Pavla iz 19. veka, sa pozlaćenim kupolama izgrađenim po nalogu Petra Velikog.

Tepla teče kroz ceo gradić, a na obe obale prostiru se uređena šetališta duž kojih je smešteno sve što treba videti: muzeji, opera, pozorište, zgrade kitnjastih fasada i raznih boja, palme zbog kojih će vam se učiniti da ste negde na Azurnoj obali, kuća u kojoj je Gete živeo skoro petnaest godina, pansioni, butici, kockarnice, figura Dobrog vojnika Švejka, kolonade sa izvorima tople vode koja izvire iz dubine zemlje… Najpoznatija je Mlinska kolonada koju je projektovao Jozef Žitek u neorenesansnom stilu. Duga je 132 metra i prekriva pet lekovitih izvora.

38

Uživanje, zdravlje, ali i istorija. Sve je nadohvat ruke. U ovoj mondenskoj banji razvijena je i industrija stakla i kristala. Neke reprezentativne primerke iz ranijih stoleća videćete u muzeju Mozer, a svakako posetite i muzej doktora Jana Behera, odnosno staru fabriku u kojoj se od početka 19. veka pravi biljni napitak – čuvena beherovka, kultni češki eliksir popularan otprilike koliko i absint i pivo. Liker ili rakija – procenite sami. U svakom slučaju, recept za beherovku ljubomorno se čuva. Navodno, samo dvoje ljudi zna tačan sastav tog aromatičnog pića. Poznato je da sadrži trideset dve vrste lekovitog bilja, korenja i vode iz termalnih izvora. Alkohol je zastupljen sa 38 procenata, što je više i od vodke.

Na centralnoj promenadi nalazi se zgrada sa čije se terase Hitler 1943. godine obratio karlovarskim Nemcima odmah nakon agresije na Čehoslovačku, pod izgovorom da spasava sunarodnike u Sudetskoj oblasti. Sudeti, ili Sudetenland, naziv je područja na granici današnje Češke prema Austriji, Nemačkoj i Poljskoj. Tu je nekada nemačko stanovništvo činilo većinu, što su nacisti zloupotrebili za razbijanje predratne Čehoslovačke.

Još davnih pedesetih godina prošlog veka Karlovi Vari postali su i jedan od centara evropske kinematografije, zahvaljujući prestižnom filmskom festivalu koji svakog leta postaje stecište svetskih zvezda, renomiranih umetnika i pripadnika džet-seta. Holivudske dive obično odsedaju u elegantnom hotelu Grand Pupp, a vodiči vole da raspaljuju maštu turista zabavnim pitanjima. Na primer, sa kog je sprata Šeron Stoun bacala obožavaocima donji veš… Ne tako davno, grandiozni hotel glumio je crnogorsku kockarnicu u filmu Kazino Rojal, jednom od poslednjih iz serijala o Džejmsu Bondu.

49

Svojom lepotom pleni i Crkva Marije Magdalene, čiju neobičnu kriptu takođe možete pogledati kad ste već tu. Ispod podruma zdanja teče jedan od termalnih izvora. Na brdu iznad hrama nalazi se park Žana de Karoa i vila Lucov, sa kolonadom statua poznatih posetilaca, među kojima dominira, naravno, Karlo IV. Sa uzvišenja do kojeg se može stići i žičarom pruža se prelep pogled na celu banju i kilometre bohemijskog prostranstva.  Vidikovac i park nikli su 1850. godine, u čast pet vekova od osnivanja Karlovih Vari. Na vrhu okruglog kamenog tornja, sa visokog tamnog stuba, na grad motri bronzana mačka.

52

Česi su se odužili i simbolu banje – divokozi, koja je dobila spomenik na visokoj i vrlo strmoj steni u neposrednjoj blizini. Pored nje je Jelenov skok, najstariji vidikovac u gradu, postavljen davne 1804. godine. Još jedno savršeno mesto za uživanje u neopisivoj panorami.

Pored beherovke, Karlovi Vari poznati su i po lazenjskim oplatkama – okruglim oblandama različitih ukusa i veličina, koje mene više podsećaju na napolitanke. Prodaju se u kutijama, kao suvenir, ali i u kioscima gde ih spremaju na licu mesta po vašoj želji. Kada se umorite od šetnje, predah možete potražiti u nekoj od brojnih pivnica u kojima se, pored kobasica na sve moguće načine, služe i lokalni specijaliteti. Preporučujem restoran Kod Tomaša, u centralnoj pešačkoj zoni.

U koje god doba godine da navratite u ovu prelepu banju – mada mi reč banja deluje nekako premalo jer je mesto odavno prevazišlo taj status i postalo odmaralište koje nimalo ne zaostaje za mondenskim destinacijama u zapadnijoj Evropi – sigurno se nećete pokajati. Mnoštvo festivala, kulturnih događaja, sajmova i dešavanja garantuju dobru zabavu, ali znajte da u Karlovim Varima to nikad nije običan provod. To je nešto mnogo vrednije. I otmenije. Prava boemska rapsodija.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

68

2 KOMENTARI

OSTAVI KOMENTAR