Klementinum je veličanstveni spomenik kulture u starom jezgru Praga, tik do Karlovog mosta, i najveći je istorijski kompleks u gradu posle zamka koji se uzdiže nad suprotnom obalom Vltave. Među znamenitostima nekadašnjeg jezuitskog univerziteta izdvaja se bajkovita Nacionalna biblioteka, remek-delo barokne arhitekture i dom više od dvadeset hiljada retkih knjiga

Kako biste se osećali ako biste se našli na jednom od najuzbudljivijih mesta na svetu, usred istorije koja se poput vira vrti oko vas, a imate svega nekoliko trenutaka da udahnete tu lepotu? Ne smete da trepnete, jer ne želite da propustite ni delić čarolije… Upravo to se meni dogodilo kada sam kročila u prašku bajku koju je, i pored svih tih reči skupljenih u njoj, nemoguće opisati. Prilikom prethodne posete glavnom gradu Češke nisam imala dovoljno vremena da odškrinem vrata neverovatnog zdanja koje sam odavno želela da vidim, ali ne bih sebi oprostila da sam ponovo napravila istu grešku. Reč je o znamenitosti koju posetioci Praga često zaobilaze, a mnogi nemaju ni strpljenja da čekaju jer se može obići samo tokom ture koja se organizuje na svakih sat ili dva, i to u grupi od po deset ljudi i uz pratnju stručnog vodiča.

03

Klementinum je istorijski kompleks zgrada u srcu Praga, smešten odmah pored Karlovog mosta, nedaleko od centralnog trga Staromestske namjesti. Najveći je kompleks ove vrste posle Praškog zamka na drugoj obali Vltave. Prema nekim izvorima, podignut je na mestu gde se u 11. veku nalazila kapela u čast Svetog Klementa, odnosno pape Klimenta I. Stolećima je velelepno zdanje služilo kao dominikanski manastir, da bi 1556. godine postalo jezuitski univerzitet, u kome su kasnije studirali i radili mnogi poznati evropski astronomi, fizičari, filozofi. Nastavilo je da menja namenu i u decenijama koje su usledile. Jezuiti su otišli nakon raspuštanja reda 1773, iste godine kada je austrijska carica Marija Terezija donela ukaz da Klementinum ostane koledž, ali i opservatorija i dom biblioteke koja je ovde doseljena sa Karlovog univerziteta još polovinom 16. veka. Ceo kompleks prostire se na više od dva hektara starog gradskog jezgra i, pored impozantne Biblioteke, svakako treba zaviriti i u Kapelu ogledala, popeti se do Astronomske kule i videti Meridijan hol. O tome ću više u narednoj priči.

09

Biblioteke, važni stubovi kulture i obrazovanja, danas sve više podsećaju na muzeje. Ne samo zbog starosti, već i zbog drastičnih promena načina života i razmišljanja, pojmova čitanja, učenja i istraživanja. U ovoj eri informatike remek-dela literature dostupna su i u nekim drugim, digitalnim i jednostavnijim formatima, ali meni, staromodnom novinaru, papir pod prstima i miris sveže odštampanih knjiga ništa ne može da zameni.

147129
Prag ima dve biblioteke koje se svrstavaju među najlepše na svetu. Jedna se nalazi u Teološkom holu manastira Strahov. Drugu vidite na ovim fotografijama koje, nažalost, nisam ja napravila jer posetioci imaju pravo da se u prostoriji zadrže samo nekoliko minuta. Slikanje je strogo zabranjeno. Zbog izuzetnog značaja dela koja sadrži biblioteka je gotovo uvek u mraku, ali u vazduhu može da se oseti težina njenih vekova. A ima ih već mnogo. Nije se promenila od dana kada je otvorena za javnost, davne 1722. godine, i zbog toga predstavlja savršen primer raskošne barokne arhitekture.

02Rektor univerziteta Karel Ungar 1781. godine doneo je odluku da veličanstveno zdanje postane Nacionalna biblioteka Češke. Ostavlja bez daha svojim monumentalnim enterijerom i lako možete pomisliti da je to mesto stvarna kapija vremena, uvertira u neku bajku iz koje nećete želeti da izađete… Raskošni svod i zidovi ukrašeni su freskama koje je oslikao Jan Hibl i prizorima iz umetnosti i nauke. Slike na kupoli predstavljaju Hram mudrosti, dok iznad prozora stoje portreti važnih ljudi jezuitskog kolegijuma. Središtem baroknog hola dominiraju starinski globusi postavljeni u pravoj liniji. U ovom carstvu pisane reči i neprocenjivoj riznici znanja čuva se više od dvadeset hiljada knjiga, uglavnom iz oblasti teologije i istorije. Neke potiču iz 16. stoleća, a nedavna istraživanja potvrdila su da ima i starijih.

04

Glavni junak romana Tajno čudo, čuvenog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa, čoveka koji je raj zamišljao kao ogromnu biblioteku, sanjao je o Klementinumu i njegovim bibliotekarima koji su uporno tragali za Bogom:
– Bog se krije u jednom slovu ispisanom na nekoj od stranica ovih četiri hiljade knjiga. Tražio ga je još otac moga oca, a i ja sam gotovo oslepeo od potrage – kaže bibliotekar. U tom trenutku ušao je posetilac i pružio mu naizgled nebitan stari atlas. Međutim, Borhesov junak u snu otvara knjigu, nasumično bira stranicu, dodiruje jedno od najmanjih slova i konačno pronalazi Boga.

05

Mnogo vremena u ovoj biblioteci proveo je i Nikola Tesla dok je živeo u Pragu. Bio je potpuno opčinjen otkako ju je otkrio 1880. godine, i noćima je umeo da ostane zarobljen među knjigama. U Klementinumu se nalaze i Mocartijana, spisi danskog astronoma Tiha Brahea i moravskog filozofa Jana Amosa Komenijusa, kao i klasična dela češke književnosti. Nedavno je u kompleksu otkrivena još jedna izuzetna kolekcija. Reč je o više od trinaest hiljada naslova iz oblasti okultizma i veštičarenja, koji su pripadali Hajnrihu Himleru, šefu Hitlerovih SS odreda. Slučajno ili ne, knjige su nestale negde na ovom univerzitetu pred kraj Drugog svetskog rata. Norveški stručnjak za masoneriju Bjorn Helge Horisland kaže da je većina ukradena iz raznih krajeva ratom opustošene Evrope.

08

Zapovednici jedne od glavnih nacističkih organizacija 1935. godine osnovali su specijalni ogranak nazvan jednostavno H. To je prvo slovo reči hexe, kako glasi nemački naziv za vešticu. Odeljenje je formirano po nalogu institucije Ahnenerb, u čijim su redovima bili naučnici koji su tragali za arheološkim i istorijskim korenima arijevske rase. Organizovali su razne ekspedicije i istraživanja kako bi dokazali da su potomci nordijske populacije koja je nekada vladala svetom. Himler je verovao da bi znanja starih okultista mogla da pomognu nacistima da pokore čovečanstvo. I sam je bio opsednut okultizmom i pokušajima da dokaže kako veštičarenje ima naučnu potporu. Himler se smatra osnivačem takozvanog ezoteričnog hitlerizma, a bio je odlučan u nameri da stvoru novu germansko-neopagansku religiju zasnovanu na kultu.

06
Tragao je za retkim dokumentima iz srednjeg veka i mračnog doba Inkvizicije, kada su žene koje su proglašavane vešticama spaljivane na lomači, kada su u strašnim mukama umirali učeni ljudi, a i oni koji su se bavili okultizmom i ispitivanjem nadrealnih pojava. Nacisti su hteli da na jednom mestu skupe sve spise koji imaju veze sa ezoterijom. Tokom devetogodišnje potrage uništavali su biblioteke i arhive u gradovima koje bi okupirali, a knjige koje su imale čak i miris okultnog nosili bi sa sobom. Među delima iz te oblasti otkrivenim u Klementinumu našlo se i nekoliko retkih starih knjiga odnetih iz biblioteke u Oslu koja je pripadala Velikoj loži norveških slobodnih zidara.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: Snežana Ilić, Klementinum – www.klementinum.com, Pixabay
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez dozvole autora!

07

2 KOMENTARI

  1. Impozantno. Zbilja vrijedi vidjeti. Ja sam tek poslije saznao da to mjesto postoji kad sam se već vratio iz Praga. A bilo mi pred nosom. :/

OSTAVI KOMENTAR