Elegantan, pomalo ekstravagantan, u upečatljivom secesionističkom stilu s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, Most Aleksandra Trećeg izgrađen je za Svetsku izložbu u čast francusko-ruskog saveza. Savremenici su smatrali da je previše kitnjast i da bi ga trebalo skloniti. Ali, zdanje koje spaja obale Sene već decenijama je jedna od najvećih pariskih atrakcija

Da nije bilo svetskih sajmova koji su se u drugoj polovini 19. veka održavali u Parizu, glavni grad Francuske verovatno ne bi imao toliko čuvenih zdanja bez kojih se njegova panorama danas ne može zamisliti. Ajfelova kula, Trokadero, Orsej i Velika palata tek su neka od arhitektonskih čudesa izgrađenih specijalno za ove grandiozne izložbe. Ali, postoji još jedno veličanstveno delo pored Sene. Tačnije – preko nje. Možda ste ga zapazili u Adelinom spotu Someone Like You, možda u filmovima Ponoć u Parizu, Pogled na ubistvo, Ronin, a možda i u Anastaziji, animiranoj priči o izgubljenoj ruskoj princezi po čijem je dedi dobio ime.

Čak pedeset miliona ljudi posetilo je međunarodnu Univerzalnu izložbu (Exposition Universelle) koja je trajala od aprila do novembra 1900. godine. Bila je najprestižnija do tada i predstavljala je raskošnu uvertiru u novi vek, na francuski način. Tada se svet upoznao sa stilom koji će obeležiti i naredne decenije – art nuvo ili secesija. Inspirisan prirodom, bio je poslednji univerzalni umetnički pravac koji je uspeo da unese autentičan pečat u gotovo sve oblasti života. Apsolutna prekretnica u istoriji evropskog dizajna začeta je u Londonu, a vrlo brzo se proširila i po ostatku kontinenta. Gaudi i njegova Barselona, mađarska secesija, poznate praške građevine, tifani lampe, Munk, pa i Ajfelova kula – sve su to predstavnici ovog stila. A Svetska izložba 1900. bila je globalni art nuvo spektakl.

Jedan od najlepših eksponata bio je Most Aleksandra Trećeg, koji spaja Jelisejska polja, odnosno Veliku i Malu palatu, takođe izgrađene ovim povodom, i Invalide sa druge strane Sene, odakle preko Marsovih polja možete stići do Ajfelovog tornja. Od ostalih mostova na ovoj reci izdvaja se ekstravagancijom i raskoši, karakterističnim za bo art, bujniji oblik art nuvoa.

Podignut je u čast francusko-ruskog prijateljstva i saveza koji su, nakon decenija ratovanja, 1892. godine sklopili ruski car Aleksandar Treći i francuski predsednik Mari-Fransoa Karno. Kamen temeljac položio je Aleksandrov sin, Nikolaj Drugi Romanov, poslednji ruski car. Stilski, most se oslanja na Veliku palatu, danas galeriju poznatu po održavanju glamuroznih revija tokom Nedelje mode i izložbi.

Tehnika gradnje bila je pravo čudo za ono vreme. Nešto dotad neviđeno. Kapije predstavljaju četiri stuba visoka po 17 metara, na čijim se vrhovima nalaze čuvari, odnosno pozlaćene statue, personifikacija elemenata od kojih je stvoreno biće francuske nacije i istorije.

Iako, posmatran iz daljine, deluje kao da je sazdan od najkvalitetnijeg mermera, kompletan most napravljen je od čelika, prema zamisli arhitekata Žozefa Kasijan-Bernara i Gastona Kusena, kao i inženjera Žana Resala i Amedea Albija. Najviša tačka uzdiže se samo šest metara od Sene pri normalnom vodostaju, a kraci luka zariveni su duboko u korito reke, da ne bi zaklanjali pogled na Dom invalida i Jelisejska polja. To je, naime, bio jedan od zahteva gradskih vlasti, koje su se, naravno, pitale za svaki projekat. Zbog toga je most nizak u odnosu na ostalih trideset šest, koliko ih još ima u Parizu. Dugačak je ukupno 160 metara.

Zlatne statue na stubovima su posebna priča. U umetničkom smislu most se, poput mnogih drugih znamenitih zdanja Grada svetlosti, oslanja na klasiku, na grčku i rimsku mitologiju, ali – sve u čast majke Francuske. Tako su na desnoj obali smeštene skulpture Slava nauci i Slava umetnosti, dela skulptora Emanuela Fremijea, dok levu čuvaju Slava trgovini i Slava industriji, čiji su autori Pjer Grane i Klemon Stainer. Svima pravi društvo krilati Pegaz. U podnožju stubova nalazi se još po jedna statua, kao predstave Francuske iz različitih epoha, od vremena Karla Velikog do modernog doba.

Bakarne nimfe, sa spoljne strane ograde u centralnom delu mosta, simboli su rusko-francuskog prijateljstva. Nimfe iz Sene nose grb Francuske, a one iz Neve – obeležje carske Rusije. Tu su i rečni duhovi, sirene, školjke, razna ribolika stvorenja, a sa svake strane pored stubova postavljena su četiri monumentalna svećnjaka, ukrašena Kupidonima i vodenim čudovištima.

Aleksandrov most ima i brata. Naime, istim povodom, u slavu francusko-ruskog saveza, Gistav Ajfel projektovao je Trojstvo u Sankt Peterburgu, kojem je, otprilike u isto vreme kada je to car Nikolaj učinio u Parizu, kamen temeljac položio francuski predsednik Felis For. Trojstvo je, doduše, tri puta duže i ima više lukova, od kojih se jedan podiže kako bi propustio brodove.

Bilo je mnoštvo savremenika, među njima intelektualaca, političara i ostalih uglednih ličnosti, koji nisu delili visoko mišljenje o ovoj građevini. Kao što su, koju deceniju ranije, neki smatrali da Ajfelov toranj treba srušiti jer ruži lice grada. Kao što su, vek kasnije, drugi tvrdili da je staklena piramida ispred Luvra ožiljak na licu Pariza. Govorili su da je most kitnjast, gotovo kičast, i da je previše umetnika učestvovalo prilikom izrade dekorativnih elemenata.

Međutim, Aleksandrov most danas je na listi zaštićenih kulturno-istorijskih spomenika i smatra se remek-delom ne samo secesije, već čitave evropske arhitekture. Kompletno je renoviran 1997. godine. Suvišno je pominjati da je jedna od najvećih i najslikanijih atrakcija grada svetlosti, glamura i šika.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: Snežana Ilić, Pixabay

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR