Još u srednjem veku, najlepši grad Zapadnih Slovena s pravom su nazvali snom izgrađenim u kamenu i krunom sveta. Danas je ova metropola jedinstvena riznica kulturno-istorijskih spomenika, umetničkih blaga i bisera arhitekture, živa bajka koja vas u tren oka može odvesti u neku drugu epohu i učiniti da zaboravite vreme u kojem ste rođeni

Vidim visoke tornjeve čija slava dotiče zvezde i oblake… Tamo, u šumama kraj Vltave, naići ćeš na čoveka koji nosi urnu sa prahom svog doma, zbog čega će i budući grad treba da nosi ime Velikog Praha. Svi Česi znaju ovo predanje, zabeleženu pre mnogo stoleća, a slavni kompozitor Bedžih Smetana i operom je ovekovečio proročanstvo vidovite Libuše. Još u ranom srednjem veku Prag je ovenčan laskavim metaforama – putnici namernici opisivali su ga kao krunu sveta, zvali ga srcem Evrope, majkom svih gradova, snom izgrađenom u kamenu Dok, prepušteni magiji istorije, budete šetali mostovima zlatnog grada, iz jednog od njegovih mnogobrojnih zvonika možda ćete začuti arije iz Dvoržakove Rusalke, ili se izgubiti u mislima pokušavajući da odgonetnete iza kojih se zidina održavao proces Jozefu K, tragičnom junaku Kafkinog romana.

02

03

Opčinjena sam Pragom, i posle ne znam koje već po redu posete. Grad klesan po mojoj meri, pun istorije i prelepih fasada. Sve vrvi od kulture, sve je čisto, sve je, jednom rečju, savršeno. Umetničko delo u punom smislu obe reči. Zato mi ne zamerite što ću možda biti malo subjektivna i što ne mogu sve te lepote i impresije da uklopim samo u ovu jednu priču. U narednom periodu na mom portalu moći ćete da čitate i posebne reportaže o svakom značajnom delu jednog od najlepših gradova sveta.

tornjevi

Hradcani pogled sa Vltave

Na pomen Češke Republike, prva slika koja će vam se stvoriti pred očima verovatno će biti upravo Prag, dostojanstvena metropola koja je utočište pronašla u zagrljaju Vltave. Pamte se razne legende o rođenju jednog od najbolje očuvanih starih gradova, u kom danas živi više od milion i dvesto hiljada ljudi. Naziv je staroslovenskog porekla i znači gaz, mesto za prelaz. U današnjem češkom jeziku, to bi bila reč prah. Međutim, nema dokaza da se radi o nekom gazu preko Vltave. Stoga se ime grada danas najčešće vezuje za naziv brda na kom je podignut Praški hrad (zamak). Mnogi veruju i pomenutom predanju princeze Libuše koja je, nakon što je pala u dubok trans, pokazala prema brdu i rekla da tamo vidi grad čija će slava dosegnuti do zvezda. Proročanstvo, vizija, šta god… U svakom slučaju – ostvarilo se.

05

U mnoštvu gotovo nestvarnih raznolikosti koje nudi, teško je reći kada je pravo vreme za otkrivanje grada moderne duše, a starog srca. U tome će vam, svakako, pomoći i njegovi ljubazni stanovnici, uvek raspoloženi za dobar provod i još bolje pivo. Ako osete da ste malo hrabriji, pokazaće vam kako se konzumira absint koji se, poput piva, može kupiti u svakoj radnji. Istorijski deo Praga čine Staro mesto, Višehrad, Hradčani, Jevrejska i Leserova četvrt, dok je noviji, Pankrac, sa modernom arhitekturom, poslovnim centrima i noćnim klubovima, smešten nešto dalje. No, budući da je saobraćaj veoma dobro regulisan – ništa tu nije previše daleko.

08

Na pitanje šta Prag čini toliko posebnim, svaki Čeh će vam drugačije odgovoriti. On je za njih, kao i za sve koji ga bar jednom posete, i doslovno raj. Gotovo je iznenađujuće u kakvoj harmoniji već vekovima traje simbioza različitih umetničkih izraza i arhitektonskih stilova – romaničke obline ne remete strogost gotičkih zvonika, renesansne palate savršeno se slažu s baroknim crkvama, ali i modernim kućama podignutim tek pre nekoliko decenija. I pored svih velikih ratova koji su ovim ulicama protutnjali tokom prošlog veka, kameni san je sačuvao svoje dveri, mostove, drevne zidine, prelepe parkove. Okupatori nisu imali srca da naruše umiveni sklad uspavanih boemskih epoha. Za vreme Drugog svetskog rata ispod starog gradskog jezgra bio je postavljen eksploziv, ali je nacistička komanda u poslednjem trenutku donela odluku da poštedi tu jedinstvenu riznicu evropskih umetničkih bisera i istorijskih blaga.

13

Smešten na sedam brežuljaka, sa živopisnom dolinom kroz koju protiče reka, grad stotinu kula često porede i sa večnim Rimom. Najstariji istorijski spomenici postoje više od hiljadu godina. Potiču iz doba kada su prvi hrišćanski knezovi vodili borbe sa neznabošcima i kada su na mestima svojih budućih grobnica gradili male crkve. Tada je, na leđima delfina (kako je najveće praško brdo nazvao jedan hroničar), dinastija Pšemisla sazidala utvrđeni dvorac i najveći urbani monument u Češkoj – Hradčane.

54

Nemi svedok davnih vremena – stara tvrđava, dominantna lepotica grada pod zaštitom UNESCO-a, počela je da se uzdiže još polovinom 9. stoleća, postavši večni spomen na dinastiju Pšemislovića, od kojih će neki dospeti do visokih položaja u Svetom rimskom carstvu. Beli tornjevi bazilike Svetog Đorđa u Hradčanima stoje od 1142, a čuveni gotički spomenik Karlov most, najstariji u srednjoj Evropi, spojio je obale Vltave još davne 1348. godine – gotovo vek i po pre nego što je Kolumbo stigao do Amerike.

10

Krajem 12. stoleća Praga mater urbium postao je tesan ne samo za svoje stanovnike, već i za brojne trgovce iz ostalih krajeva Evrope, o čemu i sada pričaju stari podrumi ispod kuća Starog grada, koji su odoleli vremenskim prilikama i neprilikama. Bazilika i poznati Crni toranj kameni su svedoci romaničkog perioda, a u kraljevskoj palati na Hradčanima nalazi se i Vladislavova dvorana, jedan od najlepših spomenika pozne gotike. U njoj su se održavali viteški turniri, zbog čega je stepenište neobično široko. Ispred dvora se svakodnevno smenjuje počasna garda, što predstavlja svojevrsnu turističku atrakciju. Za gotičku epohu vezuje se i nastanak Barutne kapije – Prašne brane, vitke crne kule u kojoj se čuvao barut.

04

Kada je Karlo IV zavladao celim Rimsko-nemačkim carstvom, Češkoj je obezbedio dugoročan mir, blagostanje i procvat, posebnu pažnju poklonivši prestonici u kojoj je osnovan i prvi univerzitet u Evropi. Već tada je Prag postao jedan od intelektualnih centara Starog kontinenta. Završetkom Husitskih ratova, koji su za sobom ostavili krv, pustoš i ruševine, gotika dovršava svoju misiju u ovom delu sveta.

24

Period renesanse ponovo je promenio izgled grada. Italijanski neimari su u njegovo srce uneli duh Apeninskog poluostrva, pa je tako i Prag, poput ostalih evropskih prestonica, dobio svoj letnjikovac, Belvedere, sa otvorenom terasom i arkadama, kao stvorenim za uživanje u tonovima i bojama nezaboravnog praškog proleća. Grad ponosno čuva i uspomenu na maestra iz Salcburga, mada Mocart svakako nije bio jedini slavni umetnik oduševljen češkom metropolom.

25

Inspiraciju i drugi zavičaj ovde su pronašli i Betoven, Šopen, Vagner, Berlioz, Dostojevski, Apoliner, Roden, Andersen i drugi pisci, slikari, muzičari, naučnici, avanturisti… Jedno vreme, na početku svog zvezdanog puta, u Pragu je živeo i Nikola Tesla. Uspomene na velikane i danas žive zahvaljujući letnjim festivalima, koncertima i izložbama na ulicama i trgovima. Italijanski prizvuk sačuvan je u parku palate Volenštajn, kao i u prelepim vrtovima u podnožju Hradčana. Sa Trga krstaša se iz Starog grada ulazi u uvek živu promenadu – Karlov most, omiljeno šetalište Pražana i njihovih gostiju.

26

27

Epitet zlatni Prag dobija za vreme vladavine Rudolfa II Habsburškog, koji je toliko pomagao umetnosti, da je grad iznova vaskrsao u svoj svojoj lepoti. Male građevine u slikovitoj Zlatnoj ulici pripadale su čuvarima gradskih bedema i zanatlijama. U nizu minijaturnih kuća nalazi se i dom Franca Kafke, plava kućica koja je pretvorena u muzej. Na čuvenog pisca i analitičara modernog sveta sećanje ne bledi ni devet decenija nakon njegove prerane smrti. Na Staromestskim namjestima, najstarijem trgu, nalazi se živopisna Kuća minuta, u kojoj je takođe proveo deo života, tik do stare gradske većnice sa fascinantim astronomskim satom Orlojem. S druge strane glavnog trga nalaze se prelepa Tinska crkva i Kuća kamenog zvona.

nocna setnja

Ruku pod ruku sa još uvek veoma živom prošlošću, Prag pulsira savremenim duhom u svim oblastima života. Najstariji deo leži na obe obale Vltave i vešto je ukomponovan sa prelepim kamenim mostovima. Pričati o Pragu a ne pomenuti njegovu reku, plavu kičmu opevanu u delima najvećih čeških kompozitora, bio bi, najblaže rečeno, greh. U srcu zlatnog grada nalazi se i ostrvo Kampa, omiljeno izletište puno otvorenih restorana čiji žagor nimalo ne remeti viševekovni spokoj obližnjih renesansnih palata.

DSC_0783a

katedrala svetog vita

Na koju god stranu da krenete, u pitoresknom mozaiku regija češke zemlje naići ćete na velelepne monumente prošlosti – na stotine predivnih dvoraca, tvrđava i manastira, koji će vas sigurno ostaviti bez daha i naterati da zavirite dublje u njihovu povest. Tako je i šumovita okolina glavnog grada ukrašena starim zamkovima, podignutim još u srednjem veku i sačuvanim od zuba vremena. U neposrednoj blizini nalazi se Karlštajn, impozantni dvorac u gotskom stilu, koji je od belog kamena podigao Karlo IV kako bi zaštitio dijamante iz češke krune. Danas se ovo drago kamenje, sa ostalim hrišćanskim relikvijama, čuva u katedrali Svetog Vita, sazidanoj u sklopu praške tvrđave. Prekriven velom legende, još jedan znameniti dvor – Višehrad, nikao je u vreme vladavine kralja Vratislava koji je, davne 1061, doneo prve korpe s kamenjem za temelje novog zamka.

64

Nekadašnje stecište misterioznih alhemičara na glasu je i kao grad tajni. Naime, svaka ulica u boemskoj rapsodiji ima svoje duhove, kažu starosedeoci što u šali, što u zbilji, što uz neko od sedamdesetak vrsta piva, što uz čuveni absint… Oko ponoći mnogi viđaju viteza na konju, dok se drugima, kad pun mesec obasja kule u Hradčanima, na zidovima starih palata ukazuju seni njihovih nekadašnjih stanovnika. U isto vreme, u Jevrejskoj četvrti možete čuti i legendu o mitskom, antropomorfnom biću Golemu.

41

Pražani će vam reći da je njihov grad najlepši u kasno proleće, kada sa okolnih brda zamirišu jasmini i jorgovani, a umetnici sa instrumentima i štafelajima zauzmu najprometnija mesta na trgovima. Nekima će više odgovarati topla leta, kada šarenim baštama odzvanjaju stihovi, violine i smeh, ili možda rana jesen, kad vinova loza pokrije kućice u uskim ulicama na proplancima koji se spuštaju na obale Vltave. Drugi će, opet, prednost dati zimi, u čijem se belom ruhu pojačava izazovnost baroknih skulptura, a parkovi, umesto zelenila i cveća, osvanu sa novim ukrasima – ledenim kristalima.

45

Ako ste ljubitelj skupocenih krpica, nemojte zaobići Parisku ulicu, u kojoj su nanizani butici najpoznatijih svetskih modnih kuća. To je avenija koja počinje od stare gradske većnice i vodi do Pravnog fakulteta i Čehovog mosta. Tu odmah je i Jevrejska četvrt Jozefov, a u njoj čuveno staro groblje oko koga su se plele razne misterije. Na mom portalu možete pročitati i celu priču o tom zanimljivom i tajanstvenom mestu. Tik do Karlovog mosta krije se raskošna riznica koju turisti često zanemaruju – kompleks Klementinum, univerzitet i naučna ustanova iz srednjeg veka, sa manastirom i jednom od najlepših biblioteka na svetu, o kojoj sam takođe ovde već pisala.

panorama

Veliki šoping centri nalaze se u predgrađima, a najposećeniji su oni u blizini stadiona fudbalskog kluba Slavija. Tramvaji su i dalje omiljeno prevozno sredstvo Pražana, mada postoji i metro sa tri linije, gradski autobusi, rečni feriboti. Sve saobraća po utvrđenom redu vožnje. Petrinska žičara vodi do brda sa replikom Ajfelovog tornja, visokom 63 metra, a svakako bi trebalo posetiti iatrakcije modernog doba – Zgradu koja pleše i pokretnu glavu Franca Kafke, jedanaest metara visoku mehaničku skulpturu umetnika Dejvida Černija postavljenu ispred tržnog centra Kvadrio. Sastavljena je od 42 čelična sprata koja se neprestano pokreću jedan za drugim. I stvarno je impresivna. Obiđite, ako imate vremena, i impozantni televizijski toranj u Žižkovu, pozorište na Vinohradima, Narodni muzej, ili se popnite na neko od brda kako biste ovekovečili panoramu grada koju krasi na desetine tornjeva.

Pauza za kafu u Pragu se čita kao – pauza za pivo! To piće jedna je od prvih asocijacija na ovu zemlju, a još ako je upakovano u interesantan ambijent, dobar provod je zagarantovan. Upravo su praške pivnice idealan primer uspešnog stapanja modernog i tradicionalnog, stranog i domaćeg, ali i zabave i predaha. U Fleku je naziv tipične češke pivnice u centru grada, koja će vas vratiti u 1499. godinu kada je otvorila svoja vrata. U njoj se dnevno popiju hektolitri piva, a time može da se pohvali i obližnji objekat U Medvidku, takođe otvoren u 15. veku. Zanimljiv je zato što se još uvek nalazi u vlasništvu iste porodice i jer se u njemu toči unikatno pivo Oldgott.

61

Čuvena praška kolenica svakako je jedno od omiljenih jela i retko ko može da joj odoli. Na svakom ćošku veliki komadi polako se okreću na tihoj vatri, mameći sva čula. Sočno mekano meso koje se lagano odvaja od kostiju priprema se u tamnom pivu kako bi dobilo slazkast ukus. Ipak ste se našli u raju za pivopije! Svičkova teletina sa brusnicama u sosu od pavlake služi se u restoranu Potrefena Husa, u kojem bi trebalo probati i odlične knedle.

Lepoj zemlji u centralnoj Evropi nije odoleo ni Holivud, koji sve češće koristi usluge arhitekture zlatnog Praga. To, naravno, nije slučajno. Ovdašnja filmska industrija imala je dugu tradiciju i pre nego što su je otkrili producenti sa Zapada, a čuvenu prašku Akademiju dramskih umetnosti završili su mnogi renomirani majstori kinematografije. U tom kulturnom carstvu posebno mesto svakako zauzima i veličanstvena muzika, koja je odavno svetom pronela slavu slovenskog duha, zahvaljujući, pre svih, remek-delima Smetane i Dvoržaka, kompozitorima iz epohe romantizma.

No, Prag nije samo grad klasične i sakralne muzike. Na brodićima koji krstare Vltavom možete čuti i diksilend, ravan najboljim zvucima s nekog parobroda na Misisipiju, a nigde u ovom delu Evrope nema toliko džez klubova kao u glavnom gradu Češke. Tu su i mirni pabovi u boemskim kvartovima, bučne pivnice sa kobasicama spremljenim na milion načina, male trgovine s kvalitetnim staklom, kristalom i figuricama od najfinijeg porcelana, muzeji, pozorišta, galerije… Svakog dana, svakog sata i svakog minuta ovde se nešto dešava. Ako vam se ukaže prilika da posetite Prag – nipošto je ne propuštajte. Ko jednom doživi ovakvu čaroliju, uvek će želeti da joj se vrati.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: Snežana Ilić, Pixabay
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

42

2 KOMENTARI

  1. Sjajan tekst.Ja dsam dosta davno bila.nisam videla pokretnog Kafku a ni kuccu koja plesse.Seccam se starih tramvaja i dobrih pivnica na svakom uglu, takodje i fakultet koji sam trebala da upissem pa onda na kraju odselila u drugi grad gde sam i danas.Lepe uspomenw na Prag.

OSTAVI KOMENTAR