Čuveni renesansni pesnik Petar Hektorović, autor speva Ribanje i ribarsko prigovaranje, rodnom Starom Gradu na Hvaru ostavio je još jedno vredno delo, koje je vremenom postalo najveća znamenitost antičkog Farosa. To je njegov monumentalni Tvrdalj, renesansni dvorac isklesan od kamena i reči

Letnjikovac otet od mora… Tako je Petar Hektorović sredinom 16. veka govorio o utvrđenju koje je podigao u srcu Starog Grada, ni ne sluteći, u to davno doba, da će kaštel postati jedna od najvećih znamenitosti celog Hvara. Svih ovih decenija koliko odlazim na moje ostrvo, nije prošlo nijedno leto, a da nisam posetila impozantni renesansni dvorac na istoimenom trgu, Tvrdalju. Iako odavno znam svaki kamen, a i svaku reč uklesanu na stolećima starim zidovima, svaki put u tom čudesnom svetu slavnog pesnika otkrijem nešto novo.

01

Uprkos svemu, uprkos prolaznosti koju je Hektorović često pominjao, neke stvari su večne poput njegove palate. Ne menjaju se ni duh romantičnih i davno prošlih vremena koji živi u zdanju nekad vezanom za more, ni ribnjak nastanjen razigranim cipalima, ni mačke koje šetaju po gornjoj terasi i smišljaju kako da se dokopaju ručka, a da izbegnu vodu. Scena koja mi je u sećanje urezana još od ranog detinjstva… Ali, i bez nostalgije i subjektivnog osećaja koje me je nehotice obuzelo još pre nego što sam počela da pišem priču pred vama, predlažem da obavezno obiđete ovo mesto ako odlučite da letujete u Starom Gradu ili bilo gde na Hvaru. Posle kupanja na plaži kod Lanterne ili Arkade sa one strane zaliva, posle lagane šetnje Paizom i starim jezgrom najstarijeg grada na Jadranu, antičkog Farosa osnovanog pre ravno 24 stoleća, odškrinite vrata lepog dvora u kojem je pesnik decenijama stvarao svoj raskošni i slobodni svet.

05a

Petar Hektorović uneo je posebne boje u mediteransku renesansu. Ne kistom, već rečima i stihovima kojima je, vešto poput slikara na štafelaju, stvarao idilične, a u isto vreme i veoma realistične primorske prizore. Čuveni pesnik i mislilac, rođen 1487. godine u Starom Gradu, svojim je najpoznatijim delom, spevom Ribanje i ribarsko prigovaranje, koje je ujedno i ekloga i lirski putopis i reportaža, ostavio dubok trag u književnoj baštini i kulturi ovih prostora. U njemu je opisao trodnevnu plovidbu od Starog Grada do Brača i Šolte u društvu hvarskih ribara Paskoja i Nikole.

U delu nastalom 1566. godine, koje počinje obraćanjem vlastelinu Jeronimu Bartučeviću, prvi put su zapisane i četiri lirske i izvorne narodne pesme, bugarštice (jedna je posvećena Kraljeviću Marku), a likovi težaka i običnog sveta predstavljeni su sa mnogo simpatija i pravog, iskrenog divljenja njihovoj mudrosti i vitalnosti. Poema je pisana jednostavno i neposredno, sa neskrivenom ljubavlju prema često teškom životu na moru i ostrvu s kojeg pesnik i sam potiče. Ribanje se može nazvati himnom specifičnoj lepoti predivnog primorskog pejzaža i ljudima koji ga čine. Pravi humanistički doživljaj harmoničnog zajedničkog trajanja čoveka i prirode.

39

02a

Hektorović je u svoje vreme bio na glasu i kao vrstan prevodilac. Njegov prevod Ovidija treći je u književnoj istoriji, što pokazuje pesnikovo izuzetno obrazovanje i zanesenost klasikom, koje je nosio u aristokratskim korenima, budući da potiče iz ugledne plemićke hvarske porodice. Tvrdalj, letnjikovac u kojem se nalazimo, gradio je prema sopstvenim nacrtima i nadzorom punih četrdeset godina, tu pored mora, na svojoj baštini. Kaštel su podigle ruke domaćih majstora.

03 04

Rustičan i jednostavan, kao da odaje i jednostavnost duha velikog pesnika. Zaista, gradio ga je po načelu potpune funkcionalnosti čak i najmanjih arhitektonskih pojedinosti. Bez za to vreme karakterističnih ukrasa ili groteski. Nije ga slavni pesnik stvarao samo za sebe, već i za sve Starograđane ako bi se našli u opasnosti, koja je tada pretila od Turaka. Tvrdalj mu je bio jednako značajan kao i književno delo koje je za sobom ostavio. U dvoru je, na izvestan način, ostvario ideju mikrokosmosa – malog, zatvorenog sveta u kom dovoljno prostora za život imaju sva božja bića.

42

Pesnička ideja istaknutog hvarskog vlastelina i književnika realizovana je u tvrdom dalmatinskom kamenu, bez suvišnih ukrasa, ali s mnoštvom natpisa na starom hrvatskom i latinskom jeziku, koji najbolje govore o Hektorovićevoj filozofiji i shvatanjima. Tome svedoči već natpis nad ulaznim vratima, koji kaže: Petar Hektorović, Marinov sin, vlastitim troškom i marom sagradio je za upotrebu sebi i prijateljima, ili pak reči Pro ininerantibus – za putnike i Pro pauberibusza siromahe, koji se nalaze na istočnom delu utvrđenja. Započeo ga je kao letnjikovac, a ostavio potomstvu kao kamenu knjigu posvećenu Stvoritelju svega – Omnuim conditori, kao što piše na pročelju zdanja.

32

Najveća znamenitost kompleksa bez sumnje je ribnjak, koji odaje duh renesansnog života. Posebnu atrakciju predstavljaju ciplovi koji se, u znak poštovanja tradicije, nikada ne love. Tu se more meša sa izvorskom vodom. Na ribnjak se nadovezuje romanički vrt, gizdavi perivoj koji pesnik pominje u svom najpoznatijem delu, navodeći egzotične i retke biljke koje i danas u njemu rastu. Dakle, od onoga što plovi do onoga što hoda i leti. Sagradio je i toalet, u atriumu do glavnih ulaznih vrata, nešto što se baš i nije dalo videti sredinom tog 16. veka usred poodmakle renesanse. Nad njim stoji mudra i duhovita opaska: Si te nosti cur superbis?, što znači: Čoveče, ako vidiš šta si, zašto se uznosiš?

Hektorović je Tvrdalju posvetio celu drugu polovinu svog dugog života, ostavljajući ga, zajedno sa stihovima, budućim pokolenjima. Zato je, između ostalog, napisao i ove reči: Na Tvrdalju momu, koji me posvoji. Nalaze se i na postolju biste nasred trga koji se zove isto kao kaštel. Nekada je more u uvali pred Tvrdaljem – Petrovoj lučici, dosezalo sve do palate, a u nju se ulazilo pokretnim mostom. Pesnik je klesao svoju zaostavštinu gotovo opsesivno, od kamena i slova. Odabrane svete žene, putnici, siromasi, ribe, ptice, bilje – sve se to krije iza strogih zidova pročelja, koji su se nekad ogledali u mirnoj vodi. Tu su i renesansna visoka terasa, mala kula iza nje i barokna kuća koju su naslednici podigli nad visokim odbrambenim zidom.

13

Razigrana unutrašnjost letnjikovca sušta je suprotnost jednostavnosti pročelja. Ribnjak, okružen tremom sa arkadama, kula nad njim sa kamenim gnezdima za golubove i rupama za vrapce, perivoj pun bilja koje su pesniku slali prijatelji iz Dubrovnika, i opet natpisi, od kojih najveći opominje na prolaznost: Imaj na umu da ne spašava ni bogatstvo, ni svetska slava, ni lepota, ni doba, jer smrt sve grabi.

IMG_1025

Na kamenom stolu uzidanom ispod arkada ribnjaka stoji jedina rečenica na italijanskom jeziku, pesnikov životni moto: Fede e realta o quanto e bella – Koliko je lepa vera i stvarnost! Na istočnoj strani piše: Nihil occultum – Ništa nije sakriveno, na zapadnoj: Connventibus virtute et genio – Sagrađeno uz zajedničko odobrenje vrline i sposobnosti, dok severni deo krase reči: Memorare novissima – Seti se poslednje stvari.

Na zidu pokraj etnografske zbirke stoji filozofska poruka hvarskog erudite: Ako želiš spoznati dušu, posmatraj. Na zapadu kaštela, na zidu preko puta današnje pošte, možete pročitati još nekoliko reči o prolaznosti: Dani beže nepovratnim tokom. Unutar kompleksa nalazi se pet izvora vode, a pored ribnjaka je bilo predviđeno mesto za pranje rublja. Intelektualni azil književnika činili su biblioteka, radna prostorija i spavaća soba.

Čak četiri decenije Petar Hektorović je živeo za svoju utvrđenu vilu, u kojoj je sklopio oči 1572. godine. U oporuci je odredio šta i kako treba još dograditi. Međutim, godinu dana pred njegovu smrt, Turci su ponovo napali Hvar i spalili Tvrdalj, zbog čega Hektorović nije uspeo da ga za života dovrši prema planovima. Zdanje su nasledili njegovi rođaci. Obnova je počela tek krajem 17. stoleća, a u međuvremenu je i uvala nasuta, pa more sada ne dodiruje zidine, već je nekoliko desetina metara dalje. Iako se Hvar, jedno od najlepših ostrva sveta, može pohvaliti dugom turističkom tradicijom, dvor velikog pesnika za posetioce je otvoren tek 1960. godine.

34

21

Etnografska zbirka u sklopu kaštela posvećena je dalmatinskoj kuhinji i konobi ostrva Hvara, a formirana je 1964. godine od sačuvanih originalnih predmeta: kamin – ognjište sa pokrovom, žrvanj – dva kamena za mlevenje žitarica, kopanje – drvena posuda za pripremu hleba, i peka. Zanimljiv je eksponat koji izgledom podseća na sanke, a služio je za zaštitu žeravice koja se držala u keramičkoj posudi nad kojom se zimi grejala posteljina. Interesantna je i stara drvena presa za vino kakve se još koriste na ostrvu. Konoba i kuhinja prikazuju doba u kojem je pesnik živeo i stvarao, i koje se nije menjalo do današnjih dana.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: Snežana Ilić, Tvrdalj, Romulić i Stojčić, Josipa Turkalj, Samuli Lintula
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

16

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR