U zelenim nedrima Zlatibora, pored magistralnog puta koji spaja okolna sela sa planinskim centrom, krije se pravi dragulj koji je Majka Priroda ostavila u zaveštanje ovom kraju – rečna pećina poznata po svojim bigrenim kadama i podzemnom vodopadu

Na teritoriji Srbije postoji više od hiljadu i pet stotina pećina, a svaka od njih u svojim dubinama, pored prelepog nakita koji je stvorila Majka Priroda lično, skriva i neku uzbudljivu priču iz pradavnih vremena. Put u središte Zemlje, stalaktiti i stalagmiti, mitovi i legende, podzemne reke i njihove terase, dvorane i klizavi hodnici u kojima su se nekad krili hajduci, možda i riznice blaga koje su ostavili za sobom… Bezbroj bisera rasuto je pod ovim našim prostorom, ali većina njih nije dovoljno istražena, niti ih je moguće videti osim ako niste vrli naučni radnik ili neustrašivi Indijana Džons.

01a

Zlatibor ste posetili bar jednom, zar ne? Ako jeste, onda odlično znate da se za tu planinu ne vezuju samo zimski sportovi ili uživanje pored jezera tokom leta, već i zdrav vazduh, nepregledni pašnjaci, lekoviti izvori, džemperi iz etno sela Sirogojna, Zlakusa čuvena po grnčariji, dobra pršuta i jagnjetina iz Mačkata, Šarganska osmica, obližnja Mokra Gora… A jeste li nekad kročili u neku od tamošnjih pećina?

02

Zelena nedra Zlatibora čuvaju nekoliko pravih poslastica za speleologe i avanturiste. Ako krenete magistralnim putem do sela-muzeja Sirogojno, nekih 19 kilometara od centra planine, ugledaćete obeležja koja će vam skrenuti pažnju na to da bi, kada ste već ovde, trebalo da posetite i čudo prirode koje nazivaju srpske Pamukale. Do njih vodi uređena prilazna staza, pored koje je veliki parking. Ne plašite se da zakoračite u avanturu, jer je sve vrlo bezbedno. Ceo uski kameni put osiguran je ogradom, a duž staze, koja strmim stepeništem vodi do podnožja, postavljene su klupe kako biste mogli i da predahnete, budući da do ulaza ima nekoliko minuta hoda.

06

Stopića pećina možda nema mnogo ukrasa, ali poseduje neke druge majstorije prirode i nešto što je čini pravim draguljem – bigrene kade i podzemni vodopad. Ova rečna pećina na severoistočnoj strani Zlatibora, između sela Rožanstva i Trnave, ime je dobila po obližnjem zaseoku Stopići, a poznata je po kadama nastalim taloženjem krečnjaka, koje su obrazovale prelepe kamene terase interesantnih oblika.

U udubljenjima oivičenim vijugavim kamenim zidovima, odnosno rumenkastim bigrenim naborima koji podsećaju na školjke, periodično se skuplja voda koja se kaskadno preliva stvarajući slapove. Zahvaljujući novim pešačkim stazama, platformama i led rasveti cela pećina dobila je novo impresivno ruho, kao svaka prava prirodna i turistička atrakcija, i mora se priznati da sve to izgleda zaista savršeno.

Neke od kada duboke su čak sedam metara, i toliko su specifične da se izdvajaju od ostalih sličnih pećinskih ukrasa u našoj zemlji. Kada se slije više vode formira se jedinstveni bučni vodopad visok preko devet metara. Često se od njegovog zaglušujućeg huka ne može čuti sagovornik. Penušava voda teče velikom brzinom, vazduh u pećini treperi od kapljica, a sa mokrih zidova izbija hladnoća. Zraci svetlosti koja se zahvaljujući reflektorima smenjuje u raznim bojama obasjavaju kade, ali postoje i delovi koji su ostavljeni u mrklom mraku kako bi utisak o tome gde se nalazite bio uverljiviji. Možda će vam kroz kosti proći neka blaga jeza, iako ova pećina niti je stroga, niti u njoj živi babaroga.

Krečnjački sloj datira iz perioda triasa i debeo je preko 100 metara. Klima u pećini je pod uticajem one spolja – zimi je hladno, a leti toplije. Kada smo se ovog avgusta spustili do nje dočekalo nas je prijatnih 14 stepeni, tako da ne bi bilo loše da ponesete i neku jaknu ukoliko vam smetaju temperaturni šokovi.

Prve pisane podatke o Stopića pećini ostavio je Radosav Vasović 1901. godine, u Zapisniku Srpskog geološkog društva, a prva istraživanja obavio je čuveni Jovan Cvijić, tvorac naučne speleologije. Čini je pet celina – Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal.

Turistički deo ima nekoliko atraktivnih elemenata. Pored niza bigrenih kada i prostranog ulaza, tu su i dugure – otvori na svodu, potom siparska kupa Pseće groblje sa vigledima – vertikalnim otvorima na tavanici kroz koje pod samo jednim uglom dopiru sunčevi zraci, i pomenuti vodopad Izvor života, koji na izlazu, odnosno ulazu u pećinu, uvire u Trnavski potok i s njim nastavlja dalje kroz šumu.

Pećina se sastoji od tri speleološka i hidrološka horizonta: periodično poplavljeni, rečni i najmlađi horizont pukotina. Bez svog najmlađeg sistema dugačka je 1691 metar, a pokriva površinu od 7911 kvadratnih metara. Impresivan je i njen ulazni otvor s desne strane reke Prištavice, širok 35, a visok 18 metara.

27a

Posle opsežnih radova Stopića pećina uvrštena je u turističku ponudu užičkog kraja i svakodnevno je obiđe na desetine gostiju iz zemlje i sveta. Posetite je ako se već nađete na Zlatiboru, jer tamošnja turistička organizacija organizuje posete, a vodiči će vam ispričati još neke neverovatne priče iz njene prošlosti.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR