Najveće naselje na Braču, njegov turistički i administrativni centar, još u rimska vremena bio je živa kulturna prestonica ostrva. Smešten na severu s pogledom na Split, uz svu raskoš autentičnih dalmatinskih mirisa i ukusa, ali i neponovljivih prirodnih lepota ovog dela Jadrana, ljupki Supetar je idealno mesto za odmor iz snova

Supetar je zaista mesto za idealan odmor. Ljupko sunce pred kojim se plavi žal stidljivo razgaljuje kao bezazlena devojka, a uveče mir je dubok… U srcu te škrte zemlje i nezahvalnog kamena ima neki trenutak visoke i strasne domaće poezije, neki vrutak lepote na kojem bi se trebalo zaustaviti. Toliko je zvezda, a njihovi su treptaji diskretni… Tako je o pitoresknom dalmatinskom gradiću davne 1929. godine pisao Tin Ujević. A taj čudesan mir o kojem je veliki pesnik govorio i dalje je prisutan, možda samo u nekom drugačijem obliku. Sasvim dovoljno da svako ko makar jednom poseti Supetar poželi da mu se ponovo vrati.

Sa četiri hiljade stanovnika, Supetar je najveće naselje na ostrvu i jedino koje ima status grada (od 1997. godine). Ekonomski je, kulturni i administrativni centar, u kojem živi petina Bračana. Okrenut je prema Splitu, do kog se brzo i jednostavno stiže trajektom, za pedesetak minuta plovidbe. Smešten na severnoj strani, u uvali Svetog Petra po kojoj je i dobio ime, ubraja se među glavne turističke destinacije ovog dela Jadrana. Tokom letnjih meseci vrvi od posetilaca, pogotovo vikendom, kada mnogi dolaze da se okupaju na čistim plažama, da se odmore od gradske vreve uz pesmu cvrčaka i miris borova ili da se zabave u nekom od barova smeštenih na obali.

Bogata kulturno-istorijska baština vratiće vas u doba moćnih rimskih imperatora o čijem vremenu svedoče vile rustike, kao i ostaci ranohrišćanskih mozaika iz 6. stoleća. Šetnjom kamenim uličicama i romantičnim pjacetama osetićete iskonski duh i šarm Dalmacije, uz all inclusive uspomene ako ste nekih ranijih decenija već imali prilike da se upoznate sa ovim obalama. Supetar je i izvrsna polazna tačka za razgledanje prelepog i raznolikog ostrva, pravog čuda prirode, na kojem ćete možda doživeti i svojevrstan fenomen. Naime, ako krenete u obilazak sa severne strane, preko Vidove gore do juga, u jednom danu možete osetiti čak tri različite mikroklime.

Supetar se razvijao kao luka istorijske ostrvske prestonice Nerežišća, u unutrašnjosti Brača. Naziv je prvi put zvanično zabeležen 1423. godine, a današnja urbanistička obeležja dobija tokom 17. i 18. veka, kada su ga naselili žitelji Donjeg Humca. I mesto i njegova okolina obiluju izuzetnim kulturnim nasleđem i kulturnom baštinom, što ne čudi, jer istorija ovde seže duboko u prošlost.

Zbog naglog porasta stanovništa u 18. stoleću, Supetar počinje da gubi odlike ruralnog naselja. Uz obalu niču barokne zgrade i crkve, od kojih je prva bila posvećena zaštitniku grada, Svetom Petru. Sagrađena je 1604. godine. Kada je stradala u požaru Bračani su odlučili da je obnove, budući da je plemstvo imalo posebnu crkvicu posvećenu Svetom Martinu. Iz pepela je dignuta 1733. godine, u baroknom  stilu, a od stare su sačuvana tri portala profilisana vencem i ukrašena kipovima Boga Oca, kao i alegorijskim likovima žena duge kovrdžave kose sa  štitovima u rukama. Današnji izgled crkva je dobila 1887. godine.

Crkva Marijina Navještenja, sa 35 metara visokim zvonikom, izgrađena je tokom 18. veka na temeljima ranohrišćanske bazilike Svetog Petra, o čemu svedoči podni mozaik otkriven 1975. godine. Pored nje su Leroj – zvonik sa satom, i crkveni muzej sa mnoštvom zanimljivih eksponata i skulpturom Svetog Viktora pred ulazom. Treba naglasiti i da je prva osnovna škola otvorena još 1823. godine, kao i da je Supetar 1873. imao svog doktora, apotekara i tri medicinske sestre babice.

Supetarskom valom dominira bela kupola neovizantijskog mauzoleja porodice Petrinović, najznačajnijeg dela Tome Rosandića, na groblju pored crkvice Svetog Nikole. Uz nju se nalaze i dva ranohrišćanska sarkofaga, a ispod groblja su ostaci rimske vile rustike. Tu su i nadgrobni spomenici koje je izradio kipar Ivan Rendić. Iznad Supetra, s divnim pogledom na Brački kanal, možete posetiti jednu od devetnaest očuvanih ranoromaničkih crkava na ostrvu, posvećenu Svetom Luki. Podignuta je u 11. veku, a poznata je po najstarijem sačuvanom prikazu broda u Dalmaciji, ugraviranom na unutrašnjem zidu. Ukoliko se uputite prema Vidovoj gori, visokoj 780 metara, kroz borovu šumu uz miris kupinama koje rastu putem, stići ćete do Trolokvi, lokacije s tri pojilišta, koja su nekada bila važno javno dobro.

U okolini naselja, najčešće u maslinicima i vinogradima, ali i ostalim mestima na Braču, uočićete brojne kamene poljske kućice okruglog tlocrta sa kupolastim krovovima. Pretpostavlja se da su upravo tako izgledali prvi stambeni objekti praistorijskog čoveka. U kulturni đir možete krenuti i sa vajarom Ivanom Rendićem, ponosom Supetra i njegovim najpoznatijim umetnikom, čija se spomen zbirka nalazi u galeriji blizu rive, iznad Narodne biblioteke. Tu je njegova skulptura Alegorija uma, kao i stare kamene kuće, od kojih su neke spomenici same po sebi.

U blizini je i malo, ali važno mesto zvano Splitska. U istoriji se pominje kao luka iz koje su se izvozili kameni blokovi za izgradnju Dioklecijanove palate u Splitu, ali i za najstarije naselje na ostrvu – Škrip. Materijal se odnosio iz kamenoloma Plate, Rasohe i Stražišće. U jednom od njih nalazi se reljef grčkog heroja Herkulesa, koji su u steni urezali vredni robovi. Splitska je nastala na mestu ranijeg gradića, koji su u 16. veku razorili omiški gusari. Kad ste već na Braču, posetite i živopisna Pučišća, desetak kilometra udaljena od Supetra, gde postoji škola kamenoklesarstva.

Supetar je oduvek bio živo kulturno središte. Da je i danas tako potvrđuje činjenica da ovde uspešno deluje čak sedam kulturnih organizacija – klape, muške i ženske, folklorni ansambl, amatersko pozorište, karnevalsko udruženje. Zajedno neguju običaje i tradiciju ostrva, dok njihovi nastupi tokom cele godine svakom gostu garantuju autohtoni doživljaj i nezaboravno iskustvo.

Gastronomijom Brača dominira – jagnjetina. Premda bogata ponuda ostrva obiluje svežom ribom i plodovima iz mora, odličnim vinom i maslinovim uljem, ipak su istorija i način života ovdašnju kuhinju usmerile na meso, sir i mleko. Vitalac je, na primer, autentično jelo i gastronomski dijamant koji je uvršten na popis nematerijalne baštine. Odlične supetarske konobe pobrinuće se da doživite svu raskoš mediteranskih ukusa i mirisa. I dolsku tortu hrapoćušu, slatku deliciju koja se priprema prema staroj i strogo čuvanoj recepturi u mestu Dol, takođe morate probati dok boravite na ovom prelepom ostrvu. Preporučuju se i priznati brački ovčji sir, škuta, torta od badema, hroštule, sušene kora limuna i narandži, domaći likeri, rakija. Mogu da postanu i idealan jestivi suvenir.

A kad smo već kod suvenira, obavezno pazarite one izrađene od čuvenog bračkog kamena. Nemojte se začuditi ako vam poklone neki predmet od ovog materijala, jer kamen je nešto najdragocenije na ostrvu. Time vam zapravo odaju najveće moguće poštovanje. Suvenirnice su nanizane duž cele rive, u trajektnoj luci i samom gradu.

Brač, kao i Hvar preko puta, pripada najsunčanijem jadranskom području sa oko 2.700 solarnih sati godišnje, što ga čini savršenim mestom za letnji odmor. A prvo što interesuje turiste su – plaže. Zapadno od glavne luke Supetra nalaze se šljunčana Vlačica i peščana uvala Banj. Nešto dalje su Bili Rat i uvala Vela Luka, po mnogima najlepše plaže u ovom mestu. U neposrednoj blizini skrivene su brojne stenovite uvale, idealne za sve koji vole da se osame.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR