Butici prestižnih francuskih modnih kuća, otmeni hoteli koji već decenijama važe za sinonim pariskog šika, burni istorijski događaji koji su se odvijali na prostoru u obliku oktagona, visoki bronzani stub sa statuom Napoleona i reljefom bitke kod Austerlica… Ili sve to u jednoj jedinoj reči – Vandom

Volim Pariz i rado mu se vraćam. Uvek. Svaki put kad se prepustim magiji tog čudesnog grada, emocije i istorija odvedu me na neko posebno mesto, puno neotkrivenih priča i neodoljivih izazova. Čak i lokacije za koje sam mislila da ih već dobro poznajem umeju da mi prirede razna iznenađenja. Te uzbudljive storije zasnivaju se na vekovima staroj energiji i bogatstvu, ali ne samo u novcu ili drugim materijalnim stvarima, već i u moći koju poseduju kreativnost, umetnost, zanatstvo. Tim dijamantskim sjajem zrači i Trg Vandom. Spektakularan spoj istorije i glamura, dva naizgled nespojiva polja koja u kompleksnoj francuskoj tradiciji igraju značajne uloge. Pariska svetinja kojom su se nekad šetali Kralj Sunce i Napoleon, gde su se vodile žestoke borbe tokom revolucije, gde su se sastajali najuticajniji državnici svog vremena, gde su smešteni najluksuzniji hoteli, gde već decenijama pravo iz aviona stižu holivudske zvezde kako bi među prvima saznale šta su im spremili slavni kreatori… Na kraju krajeva, i film koji su polovinom devedesetih snimile dve ikone kinematografije – francuska diva Katrin Denev i naš Dragan Nikolić.

04

Iz srca Prvog arondismana, u neposrednoj blizini Luvra, parka Tiljerije, Madlene i mondenske Galerije Lafajet izdiže se jedan od kraljevskih simbola Pariza, visoki bronzani stub sa čijeg vrha Napoleon budno motri na prestonicu svoje nekadašnje imperije. Vandom je i polazna tačka Ulice mira, koja je počela da niče upravo u vreme legendarnog francuskog vojskovođe. Na drugoj strani avenije nalazi se još jedno kultno parisko mesto – Opera Garnije. U svako doba dana na ovom potezu možete naleteti na neku poznatu facu, koja se umesto vožnje limuzinom do svog hotela odlučila sa šetnju promenadom.

DSC_0805b

Spektakularna arhitektura, čak dvadeset osam luskuznih hotela, butici prestižnih francuskih modnih kuća i zvučna imena koja odjekuju trgom – pomenimo tek Chanel, Dior, Cartier, Louis Vuitton, Guerlain, Chopard – dovoljni su da Vandom dobije titulu najelegantnijeg trga na planeti. Oduševljenim turistima, koji bez treptaja zure u izglancane izloge iza kojih se naziru modeli sa skupim potpisima čuvenih dizajnera, nimalo ne smetaju automobili koji neprestano prolaze skverom i ometaju fotografe u nameri da ga slikaju u što lepšem izdanju. To je danas gotovo nemoguće, jer Pariz se, poput ostalih velikih svetskih metropola, suočava sa viškom vozila i manjkom parkinga.

U želji da pokaže kakav je prosperitet i ugled Francuskoj donela njegova vladavina, ali i da podigne svojevrstan spomenik svojim uspešnim osvajačkim pohodima i moćnoj armiji, Luj XIV Veliki – Kralj Sunce, 1698. godine naložio je izgradnju otmenog trga. Fasade okolnih zdanja i plato projektovao je arhitekta Versaja, Žil Arduen-Mansar. Sve do 1789. godine u centralnom delu stajala je statua Luja Velikog, čije ime je trg i nosio. Gradske vlasti zatražile su od Fransoe Žirardona da napravi najveću i do tad još neviđenu skulpturu konjanika izlivenu u jednom komadu, što je poznati skulptor i učinio. Otprilike u istom periodu nastala je šala koja je dugo zabavljala Parižane – dok se kralj Anri IV družio sa narodom pored Novog mosta na Seni (Pont Neuf), a Luj XIII sa aristokratijom na Velikom trgu, najstarijem u gradu, Luj XIV više je voleo da bude u društvu poljoprivrednika koji su mu redovno plaćali porez. Spomenik Kralja Sunca uništen je tokom Francuske buržoaske revolucije, ali manja verzija ovog dela može se videti u Luvru.

03

Za razliku od statue, kraljevski trg održao je renome i mnogo decenija kasnije, zahvaljujući još jednom sujetnom vladaru. Po uzoru na rimski Trajanov stub, Napoleon Bonaparta naredio je 1806. godine da se najznačajnije scene iz bitke kod Austerlica prikažu na bogatom reljefu u obliku trake. Za njega je bio zaslužan tim umetnika, na čelu sa vajarom Pjerom Beržereom. U slavu francuske pobede, od zaplenjenih topova izliven je stub visok 44,3 metra, čiji vrh je krasila Napoleonova statua. Do nje vodi usko stepenište, koje više nije otvoreno za javnost. Glava velikog vojskovođe ukrašena je lovorovim vencem. U jednoj ruci drži mač, u drugoj globus. Ratnik i mirotvorac u isto vreme.

02

14

Međutim, skulptura koju danas gledamo je kopija. Originalna je uništena u vreme Pariske komune 1871. godine. Tada je slikar Gistav Kurbe, predsednik Saveza likovnih umetnika i izabrani član Komune, koji je još ranije izrazio zaprepašćenje što spomenik ratu stoji na početku jedne Ulice mira, predložio da se stub razmontira i da se delovi odnesu u Dom invalida. Po Kurbeu, spomenik nije imao nikakvu umetničku vrednost, naročito zbog toga što je veličao ideju ratovanja i podsećao na vreme apsolutista i tirana koji su nestali u talasima revolucije. Sve simboli nekadašnje imperije morali su da postanu prošlost i da zajedno s njom odu u istoriju.

15

Neki hroničari tvrdili su da je za izlivanje stuba upotrebljeno čak 1200 topova, dok drugi kažu da ih je nije bilo više od 180. U svakom slučaju, izliveno je 425 bronzanih ploča koje spiralno obavijaju stub. Posle ukidanja Pariske komune doneta je odluka da se one ponovo postave i da se izradi kopija uništene statue Napoleona. Kurbeu je naloženo da plati sve troškove u vezi sa obnovom spomenika, tada neverovatne 323.000 franaka. Budući da nije raspolagao tim sredstvima, niti je imao dovoljno novca da isplati prvu ratu, slavni umetnik osudio je sebe na dobrovoljno izgnanstvo. Francuske vlasti zaplenile su i prodale dela velikog slikara, koji je umro u egzilu u Švajcarskoj.

Klasično čist i pomalo opsenarski, Mansarov oktagonalni trg oduvek je bio najekskluzivniji deo Pariza. I danas je stecište luksuza, najboljih juvelirnica, najskupljih hotela. Tu su i devetnaest banaka, advokatske kancelarije, antikvarnice… Prefinjenost i elegancija ne ogledaju se samo u zavodljivoj arhitekturi i povezanim zgradama u kojima su smešteni mondenski ugostiteljski objekti i butici, već i u jednoj tradiciji nastaloj još u doba Medičija. Reč je o tipično pariskoj juvelirskoj tehnologiji koncentrisanoj na Vandomu i u ulicama oko trga.

15

Ritz-Paris-1230x550

Fasade mnogih zdanja spadaju u istorijske spomenike. Nova epoha Vandoma počela je otvaranjem hotela Ric, koji je 1898. godine otvorila Švajcarkinja Mari-Luiz Ric. Još tada je postao mesto gde su se susretali državnici, pisci, slikari, glumci, novinari, plemići. Ernest Hemingvej je tokom poseta Parizu uvek odsedao u Ricu, a voleli su ga i Šarl de Gol i Vinston Čerčil.

Tokom okupacije grada vlasnici su držali hotel otvorenim samo zato da ne bi došao u nemačke ruke i da ga ne bi izgubili. Maršal Herman Gering imao je sobu u tom sinonimu za pariski šik i luksuz, kao i velik broj drugih nemačkih službenika i članova političke elite. Pripadnici pariskog visokog društva poput Koko Šanel živeli su u hotelu uprkos činjenici da su luksuzni apartmani iznajmljivani neprijatelju. Zato i ne čudi što je Ric bio središte špijunaže i spletkarenja. Nekoliko generala koji su planirali atentat na Hitlera dogovarali su se o akcijama upravo u tom hotelu, dok je konobar dostavljao poruke. Dobar deo osoblja bio je povezan sa Pokretom otpora, a u sobama su se po potrebi krili i Jevreji koje je tražio Gestapo.

DSC_0777

DSC_0782

Ovde se Hemingvej odao alkoholu i prekršio bračne zavete. Ingrid Bergman je često dolazila sa ljubavnikom, a madam Šanel bila je ispitivana zbog navodne saradnje sa okupatorom. Nisu joj pomogle ni prijateljske veze sa uticajnim saveznicima poput Čerčila. Iako je odigrao značajnu kulturnu ulogu u stvaranju moderne Evrope, Ric je posle rata pao u zaborav, a svet se u međuvremenu okrenuo Holivudu i njegovom zlatnom dobu. Nekoliko decenija kasnije kupio ga je egipatski biznismen Mohamed Al Fajed i kompletno renovirao. Danas se na pomen hotela mnogi sete 31. avgusta 1997. godine i poslednje večere nesrećne britanske princeze Dajane i Al Fajedovog sina Dodija.

DSC_0784

Stub sa imperatorom na vrhu glavna je asocijacija na trg koji sledi ritam luksuz i umetnosti življenja. U ovom carstvu prestiža počasno mesto zauzelo je Ministarstvo pravde, Chancellerie, još davne 1718. godine. A madam Koko svakog dana je šetala skverom. Svojim domom smatrala je samo Ric, iako je imala ceo sprat u obližnjoj ulici Kambon, prostrani stan sa ateljeom koji je nakon njene smrti pretvoren u ekskluzivnu galeriju. Živela je u hotelu, a apartman sa pogledom na Vandom kompletno je ukrašen njenim nameštajem i umetničkim delima. No, ako želite da prenoćite u krevetu legendarne kreatorke, to zadovoljstvo koštaće vas 11.000 dolara. Interesantan je podatak da je bočica čuvenog parfema Chanel N°5 dizajnirana prema oktagonalnom obliku po kojem je poznat Trg Vandom. Još jedan razlog da prošetate ovim glamuroznim mestom ako vas put nanese u Pariz.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

05

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR