Fruška gora, prvi nacionalni park na teritoriji Srbije, vrvi od života, prirodnog i kulturnog bogatstva. Nekada jedno od najvećih ostrva Panonskog mora danas je, sa vrhom od 539 metara, jedva planina, ali, „da je viša – ne bi valjalo“. Osim nas u Sremu, ova ultimativna riznica zdravlja idealna je destinacija za sve koji žele miran odmor u zelenilu, ali i za avanturiste koji ne znaju šta će sa viškom adrenalina

U svetu nauke zovu je ogledalom geološke prošlosti. Ako bi se njeni slojevi merili milionima, ova panonska torta imala bi ih bar devedeset. Jer, pre otprilike toliko milenijuma, negde u mezozoiku, rođena je Fruška gora, najveća planina Vojvodine i nekadašnje ostrvo Panonskog mora. Kada su sastrugali deliće fasada koje je geološka višespratnica menjala tokom svoje duge istorije, naučnici su pronašli ostake čak 164 fosilne životinjske vrste i ustanovili da njenu floru čini više od hiljadu i po sorti biljaka. Bilo je to sasvim dovoljno da 1960. godine Fruška gora bude izabrana za prvi nacionalni park u Srbiji.

Usamljena ostrvska planina na severu Srema, duga 75 kilometara, a široka 15, na severu i istoku blago se spušta prema Dunavu. U stvari, Fruška gora je jedva planina, budući da najviši vrh, Crveni čot, za svega 39 metara prelazi visinsku granicu sa brdom. No, za nas iz ravnice, svakako je pojam planine. Svojim bujnim nedrima čini prirodan štit Novom Sadu na suprotnoj obali, ali nadgleda i Beograd, iz kojeg se takođe odlično vidi prilikom vedrih dana. Čari Fruške gore bile su dobro poznate i starim narodima. A to nije samo izuzetno povoljan geografski položaj. Rimljani su je, na primer, zvali Alma mons – plodno brdo, što govori da je još u antička vremena bila raskošna zelena riznica puna divljih životinja. Njeni obronci bili su idealni za uzgajanje vinove loze, te su upravo Rimljani, tokom svojih nekoliko vekova u provinciji Donjoj Panoniji, ovde posadili tradiciju proizvodnje božanskog nektara – vina.

Budući da je Panonija tokom celog postojanja bila pozornica burnih istorijskih događaja, na kojoj su se u glavnim ulogama smenjivale različite civilizacije ostavljajući za sobom svoje tragove, Srem su svojevremeno nastanjivali i Franci. Današnje ime fruška potiče od staroslovenske reči frug, što je bio naziv upravo za Franke. No, o istoriji ćemo nekom drugom prilikom. Sada smo se ovde okupili nešto drugačijim povodom…

Pored neopisivih lepota koje su pravi praznik za sva čula i omiljenih aktivnosti većine posetilaca, kao što su, recimo, prvomajski izleti, Fruškoj gori u pohode dolaze i tragači za zdravljem. Zdravljem i za dušu i za telo. Oni kojima je, u buci i strci modernog sveta, ponestalo entuzijazma, inspiracije, energije, ideja, kreativnosti… Oni koji u sivom betonu polako ostaju bez vazduha, a i sunca, zaboravljajući zadovoljstvo koje pruža iskonski dodir prirode. Oni koji zavise od čuda tehnike, mobilnih telefona, usijanih kompjuterskih ekrana, od mejlova, poziva, trčanja sa sastanka na sastanak, života u automobilu ili autobusu… Oni koji su zaboravili šta znači biti slobodan. Ali, i oni sa suprotne hemisfere, koji žele da na pametan način potroše višak adrenalina.

Ne morate da učestvujete na maratonu koji se tradicionalno održava na planini početkom proleća. Nije neophodno da budete profesionalni sportista ili planinar, ne treba čak ni da potrčite. Ako više volite ekstremnije avanture, možete i mauntin bajkom da savlađujete fruškogorske staze i bogaze. Nestvarnu prirodu nacionalnog parka najbolje ćete upoznati laganim pešačenjem, za šta su se odavno pobrinuli vredni ljudi koji ga održavaju i čuvaju.

Postoji više trim staza predviđenih za šetnju i hajking avanture, a sve su uređene i dobro markirane. Sve što treba da uradite jeste da izaberete kako ćete im se prepustiti – u solo aranžmanu, sa članovima porodice ili prijateljima željnim svežeg vazduha i zelenila koje že, možda, previše da šljašti očima naviknutim na gradske neone. Obujte dobre patike, obucite trenerku, laganu sportsku majicu, ponesite dovoljno vode, a i neko sredstvo protiv komaraca, jer ovo je ipak njihov teren i – krenite, pa gde vas put odvede. Ima ukupno sedamnaest staza, koje se razlikuju po lokaciji, dužini i težini. Neke imaju blage uspone, dok druge zahtevaju više napora.

Od Informativnog centra NP Fruška gora kod spomenika na Iriškom vencu polaze različite kružne staze. Jedna je do Paragova i nazad, koja skoro celom dužinom od oko 9.5 kilometara ide kroz šumu i duž koje se nalaze informativne table na kojima je prikazana cela putanja i vaša trenutna pozicija. Preporučuje se da krenete planinarskom stazom do manastira Grgeteg ili do manastira Staro i Novo Hopovo i nazad, i upoznate značaj ovog kraja za opštu kulturu našeg naroda.

No, pre svega, ugasite telefone i zaboravite na svet iz kojeg ste došli. Izgubite se i osetite slobodu. Šuma blista, šuma peva, skakuće, šuška, zuji… Čitava jedna planeta puna života, koja čeka da je otkrijete. Biljni svet je raskošan i specifičan. Kaoi cela planina, uostalom. Pored vinove loze, bogata je šumama hrasta, bukve, lipe (najveća koncentracija u Evropi) i drugih. Nа prostoru Nаcionаlnog pаrkа rаste, kao što je već pomenuto, oko hiljadu i po vrstа biljаkа, а čak njih sedamsto smatra se lekovitim. Pašnjaci i plodna zemlja, voćnjaci i, naravno, vinogradi, ukrašavaju padine i niže delove Fruške gore, dok su oni viši od 300 metara prekriveni gustom listopadnom šumom.

Sigurno ćete, u dnu nekog stabla, ušuškane u visokoj travi ili skrivene pod opalim lišćem, ugledati razne neobične oblike, previše meke i žive da bi bili kamenje. Do sada je ovde registrovano fantastičnih 1700 vrsta gljiva, zamislite. Gotovo sve imaju različite kape. No, koliko god vas mamile da ih uberete, onako slatke i šarene kao kućice Štrumpfova, dobro ih se pazite. Uglavnom su otrovne. Ima i jestivih, kao što su lisičarka ili mlečnica, ali ako se ne razumete, nemojte ih dirati. Gljive sačinjavaju posebnu grupu razlagača, mineralizatora organske materije, izuzetno značajnu u procesima kruženja materije i energije u prirodi, objašnjavaju u Nacionalnom parku. Videćete ih u šumama, ali i u ritovima, na livadama, pašnjacima, svuda gde se zemljište ne obrađuje. Poslednjih godina istraživanja su usmerena na niže gljive, koje su najbrojnije i najraznovrsnije, ali na žalost posetilaca parka i najsitnije – većina ima svega par milimetara. Većina ih je dobro sakrivena.

Izvori i potoci ožive tokom proleća i posle jakih kiša. Tada se huk bistre vode probija kroz doline i guste šume, budeći celu prirodu, a s njom i sva čovekova čula. Na planini postoji i četrnaest lepih jezera, dok bi nam za najbrajanje izletišta bilo potrebno mnogo prostora. U svakom slučaju, gde god se okrenete možete pronaći oazu za sebe, jer Alma mons pruža savršene uslove za nesmetani boravak u šumi, na proplancima i livadama.

Družićete se, možda, i sa srnama, zečevima, divljim mačkama, vevericama, jelenima, lasicama, muflonima, divljim svinjama, kunama, šakalima,…Postoji 60 vrstа sisаrа, većinа njih su аutohtone, a 38 su zаštićene kаo prirodne retkosti. Ptice su, sa svojih 200 vrsta, posebna priča. Posebno je znаčаjno prisustvo većeg brojа grаbljivicа, kаo što su orаo krstаš, stepski soko i kobаc.

Verovatno ćete, tokom puta, naići i na neko od brojnih arheoloških nalazišta. Ima ih čak iz neolita, bakarnog i bronzanog doba. Tu je i misteriozna Vrdnička kula, sagrađena na mestu rimskog utvrđenja. Posebno je razvijen banjski turizam. Tako je u čuvenom Termalu u Vrdniku, čija lekovita voda ima razna blagotvorna svojstva, teško naći slobodno mesto u bilo koje doba godine. Obavezno prošetajte do Iriškog venca, iznad kog se uzdiže televizijski toranj, oštećen u bombardovanju 1999. godine.

Na Fruškoj gori postoji čak 16 manastira, građenih između 15. i 18. veka, zbog kojih je odavno nazvana srpskom Svetom gorom. Poznati su po specifičnoj arhitekturi, prelepim freskama, bogatim riznicama, bibliotekama punim starih knjiga. Podignuti su kao zadužbine vladarskih porodica nakon što je, u kasnom srednjem veku pred najezdom Turaka, centar sprske duhovne i kulturne baštine pomeren na sever. Krušedol, Velika i Mala Remeta, Jazak, Staro i Novo Hopovo, Šišatovac – tek su neki od njih. Obiđite ove vredne istorijske spomenike na jednodnevnim turama koje se svakodnevno organizuju iz Novog Sada, Karlovaca, Kamenice i drugih okolnih mesta.

A voda iz Panonskog mora? Ona je odavno otekla, ostavljajući za sobom ravno i kvalitetno zemljište. I jedno zeleno ostrvo, koje se ponosno uzdiže iznad mora zlatnog panonskog žita.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR