Bezbroj čudesa krije se u nedrima impozantnog masiva poznatog i pod nazivom Balkan, po kome je celo poluostrvo dobilo ime. Stara planina, dragulj Istočne Srbije, zimi privlači ljubitelje sportova na snegu, a tokom toplih dana u pohode mu stižu i avanturisti željni zdravog vazduha i raskoši netaknute prirode

Srbija vrvi od prirodnih lepota koje predstavljaju pravu riznicu, toliko bogatu, da ostatak sveta može samo da joj zavidi. Međutim, potencijal najvećeg dela tog blaga nije dovoljno iskorišćen. Takav je slučaj i sa Starom planinom, članicom visokog društva najbolje očuvanih kutaka ovog dela kontinenta, po kojem je Balkansko poluostrvo dobilo ime. Taj jedinstveni splet geomorfoloških poslastica i raznolikosti ambijenta i dalje je prilično neistražen svet, ali se svakom posetiocu trajno urezuje u sećanje.

Poseta dragulju Istočne Srbije bila je za mene neverovatno iskustvo. Pravo otkrovenje, budući da ranije nisam išla dalje od Gamzigrada i Rtnja. Savršeno mi je prijala, za razliku od izvikanijih planinskih centara po Srbiji, kojima nikad nisam bila naročito sklona. Za mene je pojam planine, raskoši prirode i čistoće ipak moja Fruška Gora, a do ostalih svraćam samo ako baš moram. No, stara lepotica je raj – za oči, za pluća, za mozak. Za dušu. Iako je poslednjih godina dosta uloženo u infrastrukturu koja ju je uvrstila među najpopularnije i najmodernije domaće zimske centre, meni se dopala baš ova letnja avantura, sa svim svojim mirisima i bojama, sa zdravim vazduhom, pejzažima koji kao da su pobegli sa platna slikara majstora impresionizma i živopisnim selima čija imena lome jezik.

Ako vam more ne predstavlja opciju za letnji odmor, postoje alternativna rešenja. Od srca preporučujem Staru planinu. Makar deo njenog prostranstva. Jedna od kapija počinje da se otvara već od Knjaževca. Može se doći i iz pravca Svrljiga i Pirota. Ne dozvolite da vas obeshrabri loš put, jer će se višestruko isplatiti svaka krivina i rupa koja vas je protresla u sedištu. Skrenite pažnju s tog problemčića osmatranjem divne okoline, malih kuća raštrkanih po proplancima, sa prepoznatljivom arhitekturom ovog kraja. Naići ćete i na jedan trošni, davno napušteni ambar, koja se nacrtao baš nasred uskog puta, pa autobusima i kamionima nije nimalo jednostavno da je zaobiđu. U svakom slučaju, postao je tolika atrakcija da svi izlaze iz vozila kako bi ga slikali.

Priroda Stare planine pomalo je divlja i buntovna, ne predaje se lako rukama savremenih ktitora. Možda je i to razlog što na ovom području ima tek nekoliko ugostiteljskih objekata. Mnogi meštani reći će da ne treba ni da ih bude, da ova lepotica prkosno odbija da svakom postane dostupna kako bi što duže očuvala svoju autentičnost. Pored hotela i planinskog doma, postoje i lepa domaćinstva sa prijatnom atmosferom, slikovita sela, bogato antičko i srednjovekovno nasleđe, zanimljiv folklor.

U dolini Timoka sakrivene su brojne kasnorimske iskopine i spomenici. U selu Ravna nalazi se arheološko nalazište Timacum Minus, dok su kod Zaječara dobro poznati lokalitet Feliks Romulijana i misteriozni Rtanj. Prirodnih atrakcija ima gde god da zakoračite ili usmerite pogled. Čudesni vodopadi, kanjoni, polja šumskog voća, livade koje se šarene od cveća, subalpska bukva, najveći diverzitet ptica na prostoru bivše Jugoslavije, reke i bistre vode kojih je u izobilju i koje ćete najbolje upoznati tokom vožnje bicklom ili šetnje – sve je tu, na jednom mestu. I sve će vam otvoriti dušu, pod uslovom da je ne iskoristite.

Najlepši vodopadi u Srbiji

Park prirode Stara planina deo je sistema Balkan koji se najvećim delom prostire u Bugarskoj. Dug je oko 600 kilometara, pruža se od Vrške čuke na zapadu do Crnog mora na istoku, i predstavlja produžetak južnih Karpata. U našoj zemlji, venac dodiruje teritorije opština Knjaževac, Pirot, Zaječar i Dimitrovgrad, zauzimajući površinu od 142.219 hektara. Pod zaštitom je države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, vredno zahvaljujući raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu, kao i jedinstvenim geološkim i hidromorfološkim karakteristikama.

Harmonija između prirode, reljefa tektonskog porekla, zanimljive istorije i bogate tradicije učinila je masiv savršenim mestom za odmor. Neće vam dah oduzeti samo visoki obronci, izvori, jezera, pećine, kanjoni i klisure Timoka i pritoka Južne Morave, već i razni običaji i legende koje se vekovima prenose s kolena na koleno. A te priče su najlepše kada ih slušate u mirnim selima autentične arhitekture i prijatne atmosfere, uz lokalne specijalitete čiji se ukus ne zaboravlja. Takav je, na primer, čuveni belmuž, koji se pravi od sira i kukuruznog brašna, a jede se uglavnom sa kiselim mlekom.

Najviša tačka sa srpske strane je Midžor, koji se nalazi na 2.169 metara. U Bugarskoj je to 200 metara viši vrh Botev. Staru planinu krase i Babin zub sa vidikovcem, strme padine, oštri usponi, čudesni vodopadi kao što je Piljski skok, nepregledne doline, polja. Atraktivni su i Srebrna glava, Crni vrh, Vražja glava, Visočica, Zavojsko jezero na mestu nekadašnjeg sela Zavoj koje je 1964. godine klizište zbrisalo sa lica zemlje, vodopadi Arbinja i Toplog dola, uklješteni meandri reke Temštice u crvenom peščaru, dolina potoka Bigar… U podnožju Babinog zuba možete se sresti sa subalpskom bukvom koja se prepliće sa četinarima, u potocima i rekama sa potočnom pastrmkom, na obroncima sa lekovitim biljem i pečurkama. Stara planina pleni u svako doba godine.

Jedan od najlepših krajolika Stare planine je prirodni rezervat Babin zub, na visini od 1758 metara. Strme padine, oštri usponi i bogate šume pružaju mogućnost za razvoj različitih oblika turizma. Ski-centar je u celosti pokriven sistemom za proizvodnju veštačkog snega u dužini od tri kilometra, a čine ga vodoakumulacija na Župskoj reci, šahtovi sa priključcima za topove za osnežavanje, mobilni topovi i potisni cevovod.

Babin zub je pravi izazov za skijaše, ali i za alpiniste i sve pustolove koji se ne plaše visine. Na samom vrhu prekrivenom stenama nalazi se prva stanica žičare, a pogled je, jednom rečju, neverovatan. Učiniće vam se da stojite na krovu sveta… Zanimljiva je i legenda o babi koja je Turcima prenela harač. Priča kaže da su je na Tresibabi tresli, u Mučibabi mučili, a na Babinom zubu joj slomili zub, ne bi li joj iznudili priznanje.

Staroplaninski vodopadi već decenijama predstavljaju inspiraciju za naučnike, fotografe i tragače za blagom iz doba hajduka. Od Midžora na severozapadu, odakle se, tokom sunčanih dana, nazire sjaj moćnog Dunava kod Vidina, pa sve do Srebrne glave na jugoistoku, u kanjonima i dolinama reka i potoka pljušti tridesetak vodopada. Svaki treći vodopad u Srbiji nalazi se u pirotskom delu balkanskog masiva. Svojom bučnom gracioznošću zaustavljaju dah tokom toplih dana, ali i zimi, kada ih okuje mraz i kada mnogi potpuno drugačije oblike. Posetioci se prijatno iznenade kada šetaju planinom i slučajno naiđu na neki od njih. Pomenimo tek Kaluđerski skok, koji je dugačak 232 metra i jedinstven po tome što se nalazi na visini od 1.963 metra.

Prve skice i geografske karte ovog područja načinio je Jovan Cvijić. Bio je, malo je reći, opčinjen lepotama Stare planine, tog čudesnog mitskog predela gde čovek i priroda postaju jedno. Svoja zapažanja iznosio je na sednicama Kraljevske srpske akademije, a ostalo je zapisano da je čuveni naučnik u poodmaklim godinama pešice prokrstario i danas teško prohodnim kanjonom Vladikine ploče. Pomno je proučavao geologiju celog kraja, a bio je posebno oduševljen vodoskocima i kanjonima od Temske ka Toplom dolu i gore prema Midžoru.

Tradicionalna manifestacija Đurđevdanski susreti – Molitva pod Midžorom, održava se na obroncima Stare planine u dva sela – u Vrtovcu 6. maja, i prve subote posle Đurđevdana u Balta Berilovcu. U davna vremena, stočari su verovali da zaštitnik njihovog stada smišljeno sakuplja i rasteruje oblake na planini. Da bi ga umilostivili, pastiri su odvajali najlepše jagnje, ukrašavali ga prolećnim vencem i prinosili na kameni oltar kao žrtvu, pored hrama. Jagnje se spremalo u kazanu, a osveštanu čorbu delili su meštanima kao relikviju. Manifestacija danas podrazumeva kulturno–umetnički program u kome učestvuju izvođači izvornih pesama i igara. Bira se i najlepša čobanica, a ono što najviše privlači turiste je takmičenje u pripremi starih gastronomskih specijaliteta, kao što je belmuž. Jelo, kako se ovde kaže, i za tor i za dvor, i za cara i za ovčara. Kuvaju su i klinka, vrsta čorbe od kiselog kupusa, čorba od vočće (suve šljive), spremaju se madžun, gužvice, suva paprika punjena prazilukom, pohovane koprive, salata od livadskih travki… Kuhinja kao i pre mnogo vekova – kvalitetna, zdrava i arhaična.

Gorštaci sa Stare planine energiju prikupljaju i uz sir koji se samo u ovom kraju Srbije pravi bez odvajanja kajmaka. Provoklasni ovčiji sir sa staroplaninskih pašnjaka posebnog je kvaliteta jer na tim nepreglednim livadama ima raznovrsnog bilja specifičnog sastava, a najbolja je, kažu, divlja detelina. I kačkavalj zauzima posebno mesto na listi mlečnih proizvoda. Tradicija koja se prenosi s  kolena na koleno ogleda se i u spravljanju belog sira, mekog masnog kravljeg sira, prevrelog mešanca i ostalih sličnih delikatesa.

Legende koje se takođe vekovima prenose, isprepletane sa istorijskim činjenicama, među pustolovima, istraživačima i onima koji žele lako da se obogate stvorile su pregršt priča o zakopanom blagu. Potraga u pećinama, temeljima crkava i starim zavetnim deblima traje još od oslobođenja od Turaka i nimalo ne jenjava. Da se ovome pridaje velika pažnja pokazuju i činjenice da se u alat, pored tradicionalnih rašlji i pijuka, uključuju i detektori metala, arheološke sonde, čak i dinamit. Pastiri koji izvode stoku na pašnjake i sami su u zabitima nalazili novčiće ili neke predmete što, kažu arheolozi, nije neobično, s obzirom na brojne civilizacije koje su postojale na ovom podneblju ili tuda prolazile.

Od meštana se mogu čuti i upozorenja da je blago prokleto i da će se radoznalcima, ako ga nađu i odnesu, desiti nešto loše ukoliko ne ispune zavet. Pominju se i priče da u Petrovdanskoj noći, na mestu gde je zakopano, može da se vidi plamen koji izbija iz zemlje. No, ove legende imaju istorijskog osnova, jer se u rimsko doba na Staroj planini nalazila najveća kovnica novca na Balkanu. Doduše, ne zna se tačno gde… I hajduci su u pećinama skrivali zlato koje su krali Turcima, a u srednjem veku ovde je živelo pleme Čerkezi koje je takođe bilo bogato.

Stara planina – Mali Jerusalim

Impresivni vodopadi i sela u kojima kao da je vreme stalo pre nekoliko stotina godina tek su neki od aduta koji Staru planinu čine pravim rajem za sve zaljubljenike u netaknutu prirodu. Koliko je masiv koji pokriva granicu sa Bugarskom od pamtiveka bio važan lokalnom stanovništvu govore i brojna istorijska zdanja, kojih najviše ima u pirotskom delu. Među kamenim spomenicima naročito se ističu srednjovekovne svetinje čiji su graditelji uglavnom nepoznati. Na putu između Pirota i Temske nalazi se manastir Svetog Onurfija, sagrađen u 13. veku. U neposrednoj blizini je izletište Bigar, poznato po istoimenom vodopadu koji se strmoglavo ruši u Stanjansku reku i s njom se potom uliva u Trgoviški Timok. Na tm području ima mnogo pećina, kao i jedanaest vodenica, od kojih je jedna još uvek u funkciji.

Najveća atrakcija s aspekta verskog turizma sigurno je pećinska crkva Svetog Petra i Pavla, nedaleko od sela Rsovci, u pećini brda Kamik na desnoj obali Visočice, kod Pirota. U njoj se nalazi jedinstvena freska u hrišćanskom slikarstvu, na kojoj je Hrist prikazan bez kose, zbog čega je u narodu poznata kao Ćelavi Isus. Prema predanju, crkva je podignuta tokom 13. veka, a sagradili su je isposnici sa Sinaja. No, ovo mesto ima još nepoznanica. U leto 2005. godine nabujala Visočica je iz pećine izbacila dvadesetak ljudskih skeleta. Arheolozi su pretpostavili da je reč o nekropoli iz 14. ili 15. stoleća, pošto se veruje da je u kasnom srednjem veku tu postojalo naselje.

U selu Temska stoji manastir sa crkvom posvećenom velikomučeniku Georgiju, koji su u 14. stoleću osnovala braća Dejanovići, sestrići cara Dušana, na temeljima prethodnog hrama čiji ktitor nije poznat. Visoka drvena kapija i trem ljubomorno čuvaju duh slavnih dana. Od osnivanja je bio muški manastir, a onda su nakon Oktobarske revolucije došle ruske monahinje i izgradile novi konak. Temska je i danas poznata po lekovitim preparatima koji se spremaju po njihovom receptu. Manastir svetog Jovana Bogoslova, ili Poganovski manastir, nalazi se na putu prema Dimitrovgradu, u blizini Zvonačke banje. Potiče iz 14. veka, čuven je po izuzetnim i dobro očuvanim freskama, i pod zaštitom je UNESKO. Smatra se da je ime dobio po selu Poganovu, gde je u vreme cara Konstantina otkrivena statua paganskog božanstva.

U vrletima Stare planine, u teško pristupačnim krajevima na desnoj obali Visočice na nadmorskoj visini od 1094 metra, smešten je manastir Svete Bogorodice, u narodu poznatiji kao Ržanski manastir ili Vavedenje. U selu Sukovu nalazi se manastir posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, sa dve neobične freske – Svetog Hristifora, predstavljenog sa psećom ili magarećom glavom, i Presvete Bogorodice sa krilima, koji vernike štite i čuvaju od zla. Pomenuću i neobičnu Bogorodičinu crkvu u Donjoj Kamenici, koja me je toliko impresionirala da zaslužuje posebnu priču.

Pomenula sam već da ovde nema mnogo ugostiteljskih objekata. No, postoji kompleks koji pruža apsolutno sve što vam je potrebno za nezaboravan boravak. Mir, relaksacija, priroda i vrhunska hrana na jednom mestu. Kraće rečeno – hotel Stara planina. Otvoren je u decembru 2011. godine na Jabučkom ravništu, na visini od 1.470 metara. Stara planina hotel & spa prvi je all seasons resort u regionu, a gostima tokom cele godine nudi brojne sadržaje za susret sa prelepom prirodom. Budući da je ovaj park prirode na istoku Srbije sjajna destinacija za razne aktivnosti, poput zimskih sportova, lova, ribolova, biciklizma, nordijskog pešačenja, penjanja po stenama, izleta, šetnji planinskim stazama, posmatranja ptica u zaštićenom području ili posete bogatim nalazištima od kulturnog i istorijskog značaja, rizort na Jabučkom ravništu pružiće vam stvarno sve što poželite. Idealan je za porodične posete. Što se mene tiče, hotel ima mnogo više od četiri zvezdice. Iskoristiću priliku da se zahvalim i divnoj Lidiji Ivanović, saradniku za marketing u Javnom preduzeću Stara planina, koja je bila sjajan vodič i učinila sve da se osećamo kao kod kuće.

A na platou između Konjarnika i Sunčane doline, odnosno Markove livade, smešten je restoran interesantnog naziva – Plaža. Međutim, sa njegove prelepe prostrane terase ne puca pogled na morsku, već na nebesku pučinu, na ceo venac Stare planine i njenu najvišu tačku sa srpske strane – plišani Midžor. Nasuprot njemu odlično se vidi vrh strme staze Sunčana dolina na Babinom zubu, izazovu za sve ljubitelje skijanja. Objekat je sagrađen u tipičnom planinskom stilu. U ponudi, između ostalog, ima i jela iz tradicionalne kuhinje, pomenimo tek staroplaninsko jagnje ispod sača, proju, belmuž, neizbežno kuvano vino, dobru rakiju. Otvoren je svih 365 dana u godini, a doček najluđe noći s pogledom na snegom prekriveni Midžor uz pucketanje vatre u kaminu doživljaj je koji se dugo pamti.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: Snežana Ilić, JP Stara planina, hotel Stara planina
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR