One dobro znaju šta znači imati benzin u krvi. Kad proključaju adrenalin i želja za razbijanjem svih stega svakodnevnice, dovoljno je samo da dodaju gas i sa svojim hromiranim ljubimcima odjezde u slobodu

Žestoka grmljavina iz daljine, praćena oblacima prašine, teškom kožom, hromom koji seva do neba i glasnim rokenrolom… A onda se pred vama, umesto bradate i dugokose divlje horde koju ste verovatno očekivali, ukaže gomila zgodnih devojaka koje odvažno jašu čelične konje na dva točka. Ne, to nije scena iz nekog holivudskog filma, jer dame na moćnim mašinama sve češće srećemo i na našim putevima. Muškarci koji poput njih žive za motore smatraju ih sebi ravnima, dok bi ih oni drugi, koji očigledno ne razumeju šta znači nositi benzin u krvi, najradije svrstali u kategoriju ukroćena goropad, zajedno sa njihovim hromiranim ljubimcima.

Iako smo odavno zakoračili u 21. vek, u kojem žene za volanom tramvaja, kamiona ili aviona više ne predstavljaju nikakvo iznenađenje, mnogi smatraju da motor za njih ipak treba da ostane tabu tema, zona sumraka. Međutim, pripadnice lepšeg pola ih iz dana u dan sve ozbiljnije demantuju. Umeju one da dodaju gas do daske, i te kako, dokazujući da su omiljene mačo discipline poput vratolomnih trka za njih običan mačiji kašalj. Pored toga, žene daleko više poštuju saobraćajne propise i motokulturu koja važi na putevima. Imaju i svoje klubove. Sve ih spaja osećaj zajedništva, osećaj da im čitav svet pripada dok su u sedlu i da svi problemi ostaju u oblaku prašine iza njih. Neko to shvati u tinejdžerskom dobu, neko tek u sredovečnom. Ali, nikad nije kasno za ovaj hobi. Dovoljno je samo da znate da vozite i da se ne plašite. Jasno je da ljudi imaju predrasude prema motorima, što nije bez razloga ako se u obzir uzme poražavajuća stvarnost da gotovo svakog dana neko nastrada na tom prevoznom sredstvu.

Ukroćena goropad

Vozi se zato što se voli i zato što prva ljubav zaborava nema. Moj muž, takođe strastveni bajker, u šali kaže da ženu možeš lako da zameniš, ali kad ti motor priraste za srce zaklinješ mu se na večnu vernost – kroz osmeh objašnjava četrdesettrogodišnja Marica Pavić, majka dvoje odrasle dece koja je na svojoj drumskoj krstarici obišla celu Evropu, a stigla je i do podnožja Himalaja prilikom jedne uzbudljive ture sa ruskom posadom. Iako je njen suprug šest godina stariji, ona je njemu usadila ljubav prema motorima. Zato su se, kažu, i venčali. Svojevremeno su prodali mnogo vrednih stvari kako bi kupili skupe dvotočkaše. Oboje nastavnici u jednoj osnovnoj školi, kad se vrate kući sa posla iz svojih strogih radnih uniformi ulaze u drugu kožu – onu crnu, sa nitnama, i postaju pravi anđeli pakla. Međutim, njihova deca nisu nasledila tu strast, iako su se više vozila s njima na motorima nego u kolima.

Mi nismo ljubitelji brze vožnje i smatramo da draž nije u suludom jurcanju. Imamo stare modele harlija, prilično teške i glomazne. Oni ne spadaju u motore kojima je lako naći mesto za parking. Volimo da vozimo lagano i da uživamo u pogledu na predele pored kojih prolazimo, ne uznemiravajući ostale u saobraćaju. Imala sam samo jednu nezgodu, kada se točak okliznuo na mokrom putu. Prošla sam sa nekoliko ogrebotina, jer nisam brzo vozila, a imala sam i kacigu. Nemojte voziti brže od života – savetuje Marica.

Divlje strasti na dva točka

Čelični konji sa devet života pobedili su vreme, predrasude, društvene stege, metalne rivale, saobraćajne propise, i već decenijama ponosno bruje drumovima širom sveta. Mistika koja hrani strasti za simbolom slobode i individualnosti opire se svakoj definiciji, a to zna svako ko je bar jednom osetio neopisivu moć dok je butinama stiskao metalne sapi mašine čiju energiju treba ukrotiti kao divljeg mustanga.

Da su živa bića, harli, trijumf, dukati ili kavasaki bi se bez sumnje mogli nazvati ikonama veka i građanima sveta. Čudovišta teška i preko 300 kilograma, sa fascinantnim dizajnom i moćnom rikom, čine da se njihovi vlasnici osećaju kao pravi buntovnici, bili oni rok zvezde, glumci, medicinske sestre ili menadžeri multinacionalnih kompanija. Na njima sede advokati, doktorke, inženjeri, vaspitačice – sve sami ugledni građani koji nakon posla menjaju kožu i svojim opakim ljubimcima hrle na otvorene puteve i trkačke staze. I nema tu tipičnih muško-ženskih podela. Krv svima proključa istim intenzitetom čim osete kako se zagreva motor. Ima i devojaka koje vole da žestoko naviju gas. Iako voze teške kategorije, najmanje tri puta teže od njih, sve u glas tvrde da je apsolutno isto kao i automobil. Kubikaža im je najmanji problem. Jer, ako već može da se izađe na kraj sa snažnim mašinama na četiri točka, što ne bi moglo i sa onim manjim i lakšim? Ipak, jurnjavu od 250 i više kilometara čuvaju za staze koje su za to predviđene i gde nema saobraćaja. Kad izađu na veće drumove, radoznali pogledi zalepe se za njih čim ispod kacige provire uvojci duge kose, a motorske jakne počnu da otkrivaju obline. Neki im dobacuju, tipično šoferski bezobrazno, dok drugi šalju poljupce i mašu. Ali, navikle su, kažu, pa se ne obaziru. Zavide im na slobodi, to je sigurno. I potajno se dive njihovim hromiranim auspusima, šljaštećim felnama i izglancanim rezervoarima.

Plavuša na čoperu

– Muškarci kao muškarci. Okreću se za mnom, zovu na piće, uglavnom su fini. Možda im je i čudno, ipak su videli plavušu na čoperu! – smeje se Vesna Radmilac Đolović, montažer u Radio-Televiziji Srbije, koju smo zapamtili kao jednu od najhrabrijih i najizdržljivijih učesnica rijalitija Survajver. Stigla je do finala i umalo pobedila. Adrenalin joj je definitivno u krvi, i zato ne preza ni od kakvih od izazova. Ljubav prema motorima osetila je još kao dete.

Kada se nađete u sedlu, obuzme vas poseban osećaj slobode, jedinstvo snage, brzine, trenutka… Kola vozim samo kada moram, odnosno kada me loše vreme spreči da sednem na svoj čoper – kaže Vesna, koju gledate na uvodnoj fotografiji sa njenim ljubimcem.

Da, motor je bio i ostao simbol slobode bez granica, buntovnik i disident koji predstavlja najveću pretnju konvencionalnosti. Šampionke motosporta tvrde da je fantastično kad ostanu same sa mašinom koja radi sve što joj se kaže, ali koja traži dobru koncentraciju, jer greške teško prašta. Uvek ih vuče napred želja za narednom krivinom, planiranje gde je treba iseći, perfektno dodavanje gasa na izlazu…Nekima je draža opuštena vožnja, čisto da vide gde se put završava, šta ima iza onog tamo brda, vožnja koja omogućava večnu drskost, suprotstavljanje svim pravilima i, naravno, simfoniju iz auspuha koja ne može da se poredi ni sa kakvim drugim zvukom. Iako se drže krilatice ride to live, one dobro znaju da se divlja samo u paklu, a da je na ovom svetu motor stvoren isključivo da bi se na njemu proveo život.

Tekst: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR