Kada su, pre skoro dve decenije, ostaci ogromne životinje stari pola miliona godina zaustavili mašine u glinokopu fabrike Toza Marković, Kikinđani nisu ni slutili da će mamut postati novi simbol njihovog grada

Kad se popnem na ludaju, vidim celu Kekendu!… Ali, velika bundeva nije jedini zaštitni znak ove pitome i slatke varoši na severu Banata. Tu su i divna gradska kuća, fontana ispred Narodnog muzeja, Ulica generala Drapšina nedavno proglašena jednom od najlepših na svetu, sove, i nešto što je tek u novije vreme postalo simbol Kikinde, ali je znatno starije od svega navedenog. Ona se zove, kratko i jasno – Kika. Po mestu gde je pronađena. Bila je visoka preko četiri i po metra i imala je kljove samo metar kraće. Pred njenom veličinom, i fizičkom i onom koju ima za nauku, ne možete da ostanete ravnodušni, čak i ako potičete iz najravnije ravnice.

Kikinda je smeštena na prostoru koji obiluje tragovima starih i iščezlih civilizacija. Mnogobrojni arheološki nalazi svedoče da su ovde ljudi živeli još pre sedam hiljada godina. Naseljavali su se i odlazili, postojali i nestajali, u zavisnosti od istorijskih okolnosti. Kao i na celoj teritoriji današnje Vojvodine, a nekadašnjeg Panonskog mora koje je, povlačeći se pred geološkim promenama, za sobom ostavilo plodno tle i fosile raznih praživotinja. Tako je u septembru 1996. godine glinokop fabrike crepa Toza Marković postao mesto izuzetno značajnog paleontološkog otkrića, kada su, prilikom redovnog iskopavanja za potrebe proizvodnje, iz dubine od 21 metra i takozvane plave gline izronili delovi skeleta pleistocenskog surlaša.

images_zanimljivosti_kika_17

Prirodnjački muzej ubrzo je na lokaciju uputio ekipu geologa i paleontologa, i već istog trenutka počelo je istraživanje fosilnog materijala. Iako su bili okruženi žutom lepljivom zemljom, pred njihovim očima otvarala se slika daleke prošlosti planete, kada su Panonskom nizijom hodali mamuti i ostale davno izumrle vrste. Neke su se zauvek zaustavile na severu Banata.

Prva je pronađena butna kost, potom pršljenovi, a onda su iz gline izvirili i vrhovi kljova koji su otkrili ostatak odlično očuvane lobanje. Donja vilica je nađena u prirodnom položaju u odnosu na lobanju, na osnovu čega je bilo moguće zaključiti da je životinja uginula na licu mesta, tako što je verovatno upala u mulj iz kojeg nije uspela da se spasi. Skelet je bio skoro kompletan, sa 90 odsto očuvane koštane mase. Pronađeni su i kičmeni stub sa rebrima i veće kosti ekstremiteta, dok su one sitnije verovatno odneli voda i predatori. Međutim, naučnici su se suočili sa jednom misterijom – nedostajale su obe lopatice, od koji je svaka bila teška preko 200 kilograma.

Upravo zbog težine je otpala hipoteza da su ih odnele životinje, ali je zato realnija postala pretpostavka da je to učinio tadašnji čovek, koji je slične delove skeleta koristio za pokrivanje skloništa i izradu oruđa. Pošto nije bilo moguće u celosti izvući lobanju sa kljovama, one su amputirane u nivou alveola. Ovako odvojeni delovi smešteni su na specijalno konstruisane drvene sanke i uz pomoć buldožera izvučeni iz glinokopa. Do mesta konzervacije preveženi su bagerom. Isti postupak je primenjen za karlicu i krupnije kosti, dok su ostale prenešene ručno.

Na osnovu izgleda kutnjaka utvrđeno je da je reč o vrsti mammothus trogontherii, koja se naziva još i stepski slon i prethodi rodu koji je zbog karakterističnog dugačkog krzna poznat kao runasti mamut. Položaj karlice otkrio je naučnicima da je pleistocenski džin bio ženka stara 64 godine, i da je verovatno za sobom ostavila potomstvo. Starost je ustanovljena na osnovu godova na poprečnom preseku kljova, inače dugih tri i po metra. Stručnjaci su na kostima uočili degenerativne promene koje ukazuju da je bolovala od spondiloze i reumatizma. Kada je, pre nekih pola miliona godina, šetao današnjom Vojvodinom, mamut koji je dobio ime Kika bio je visok 4,7 metara, dug čak sedam metara i težak preko sedam tona.

Ogromna životinja se verovatno zaglibila u priobalnom delu močvare. Usled starosti i bolesti nije mogla da izađe, pa je postala lak plen lešinara, što potvrđuju ugrizi hijena na kostima. Na istom prostoru pronađeni su i ostaci drugih organizama čija se egzistencija vremenski i prostorno poklapa sa mamutom. Među brojnim nalazima najinteresantniji su delovi skeleta vodenih voluharica, riba, štuka, somova, puževa, školjki, kao i spore paprati i fosilizovani listovi vrba.

images_zanimljivosti_kika_15

Kompletan lokalitet ima izuzetan značaj za nauku, jer nam pruža dokaz o postojanju skloništa za veliki broj biljaka i životinja koje su zbog pojave leda migrirale sa severa Evrope prema Balkanu. Sama Panonska nizija predstavljala je onaj tajanstveni prelazni deo. Bila je to zona borbe hladne klime centralne Evrope i blage klime južnijeg dela kontinenta, koja je ovde stvorila specifične uslove za razvoj živog sveta.

Originalni Kikini ostaci izloženi su u okviru stalne postavke Narodnog muzeja njenog grada, u namenski adaptiranoj prostoriji. Prateći sadržaj i posebnu atrakciju čini skeletna replika mamuta u prirodnoj veličini, postavljena u dvorištu zdanja. S obzirom na to da doprinosi i razvoju kulturnog turizma Kikinde, ova gospođa stara oko pet stotina hiljada godina ima i svoju internet prezentaciju, nudeći nova znanja i iskustva, ali i obilje dobre zabave kroz veliki izbor različitih programa u okviru projekta Kikindski mamut.

Među smotrama se izdvaja Mamutfest, manifestacija kojom se obeležava godišnjica otkrića jednog od najbolje očuvanih ostataka pretka današnjeg slona koji su do sada pronađeni na planeti. Proslava Kikinog rođendana obuhvata niz lepih sadržaja, namenjenih deci, omladini i svima koji žele da se upoznaju sa važnim svedokom vremena koje je prethodilo praistoriji.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

images_zanimljivosti_kika_18

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR