Baka Vika je najstariji mastodont koji je pronađen na tlu Evrope. Prošlog leta je, za svoj milioniti rođendan, dobila novi dom u Viminacijumu, gde je, u autentičnom enterijeru iz praistorije, izložena sa još četiri mlađa runasta rođaka takođe otkrivena u kopu kod Kostolca

U davna vremena, kada su se isušivala poslednja jezera preostala od velikog Panonskog mora i kada je na prostorima današnje Srbije vladalo večito leto, njenim stepama, dolinama i džunglama šetali su dlakavi nosorozi, sabljozubi tigrovi, lavovi, zebre, majmuni, žirafe, hijene. Nekim čudom, ove teritorije su i tokom ledenog doba ostale topla zona u kojoj je život bujao, a nakon otopljavanja su postale najveća magistrala živog sveta koji se širio ka severu i zapadu kontinenta. Na obalama umirućeg mora živeli su i srodnici praslonova, dinoteriji, a potom su iz Afrike stigli nešto manji surlaši, mamuti, koji su, zahvaljujući klimatskim i geološkim uslovima, ovde imali hrane u izobilju. Tako je u nekadašnje delte velike panonske vode zalutala i mamutica Vika. Stara i bolesna, zaglibila se u blato i pala na kolena. Nije imala više snage da se bori, ni šanse da preživi. Nekih milion godina kasnije, u tom položaju pronašli su je radnici na površinskom kopu Drmno kod Kostolca. Milenijumima je ležala u svom žutom peščanom pokrovu, na dubini od 27 metara, a onda je, tog kasnog leta 2009. godine, za njene stare kosti slučajno zapela teška kašika bagera. Srećom, nije ih oštetila.

Od dvadesetak u celini sačuvanih skeleta ovih velikih praistorijskih životinja koliko ih je do sada pronađeno u svetu, dva su otkrivena u Srbiji. Kika se 1996. ukazala u glinokopu kikindske fabrike Toza Marković, a pola miliona godina starija Vika ležala je u nasipu prekrivena slojevima peska i šljunka, na svega 200 metara od antičkog lokaliteta Viminacijum. Mastodont, koji je dobio ime po mestu pronalaska, bio je visok pet metara, dugačak šest metara, i težak oko deset tona. Reč je o jednom od tropskih, južnih mamuta koji su svojevremeno iz severne Afrike prešli u Evropu. O baka Viki brine čitav tim stručnjaka još og trenutka kada je njena kljova provirila iz prašnjave istorije. U međuvremenu je postala i prava svetska zvezda, jer je utvrđeno da je ona najstariji mamut pronađen na tlu Starog kontinenta. Da je bila dama u godinama naučnici su zaključili po okrnjenim zadnjim zubima, okoštalim vratnim pršljenovima i osteoporozi koja ju je mučila i verovatno joj usporavala kretanje. Međutim, ne znaju zašto se našla sama u pradelti reke Morave, jer su mamuti živeli u krdima, kao današnji slonovi. Postoji verovanje da su završavali svoj život na mestu za koje su posebno bili vezani, pa je možda i Vika, tad već šezdesetogodišnjakinja, poželela da ode u miru i tišini, daleko od svih. Jedna od misterija je i deo skeleta jelena pronađenog pored nje.

Vika i Kika su najočuvaniji i najslavniji mamuti u ovom delu sveta, ali svakako nisu jedini. U zbirkama širom naše zemlje ima ostataka, uglavom sitnih kostiju, ovih praistorijskih surlaša koji su živeli na teritoriji sadašnje Srbije. Kika se čuva u Narodnom muzeju Kikinde, u posebnoj prostoriji, dok je Vika postala najstariji stanovnik Viminacijuma. Prošle godine je za svoj milioniti rođendan dobila novi dom u paleozoološkom parku tik do antičkog lokaliteta. Specijalnim metodama je iz muzeja preseljena u Mamut park, prohladni podzemni izložbeni prostor u nekadašnjem centru rimske provincije Gornje Mezije, gde na površini od 1.500 kvadratnih metara leži sa ostacima još četiri svoja mlađa rođaka, popularnih mamutića, koji su naučnike iznenadili činjenicom da potiču iz različitih perioda pleistocena.

Prenos Vikinog skeleta u čeličnom sarkofagu ispunjenom zemljom i peskom u kojima je nađena predstavljao je pravi izazov i veliki inženjerski poduhvat. Malo je reći da je bio komplikovan. Seoba mamuta sa ivice pedesetak metara dubokog ponora je prvi tehnički podvig ove vrste izveden u svetu. Kosti su podizale dizalice teške 200 tona, a prenosili su ih posebni vučni vozovi nekoliko stotina metara uzbrdo po mekanom lesnom tlu. Na realizaciji projekta radio je tim stručnjaka sastavljen od arheologa, konzervatora, paleontologa, arhitekata, vajara, građevinara. Zahvaljujući njima Vika je, kao prava princeza, preseljena za jedno prepodne, u kolevci teškoj 54 tone. Pećinu, koja se nalazi 30 metara pod zemljom, podupire devet drvenih lukova, a osvetljava je sunčeva svetlost preko specijalnog solarnog sistema. Pored Vike su, dakle, i četiri runasta mamuta, koji su nazvani Nosko, Trbuško, Džomla i Mapi. Sve u tom čudesnom parku podseća na njihovo prirodno stanište, na davna vremena kada su gospodarili ovim prostorima. Svi su izloženi u sloju peska u kojem su pronađeni, a posetioci hodaju po istoj lesnoj prašini kojom su i oni nekad šetali. Reljef praistorije dočaravaju mali bregovi, klisure, ogromno kamenje, paprat i drvo.

Srbija – dolina mamuta

Srbija je, kao što vidimo, i u dalekoj Zemljinoj prošlosti bila pozornica neverovatnih događaja. Tome su doprinele prirodne okolnosti, jer ledeno doba na Balkanu nije bilo toliko ledeno. Blaga klima ovde je stvarala i neke nove vrste, koje su išle dalje u zapadnu Evropu, pa ih zato tamo uvek nalaze posle nas, objašnjavaju naučnici. Geolozi kažu da je prostor na kojem živimo posebno zanimljiv jer je bio prirodna granica dve geografske regije. I najstarije evropske civilizacije nastale su upravo na plodnim obalama Dunava. Zanimljivo je da centri tih prvih ljudi, Lepenski Vir i Vinča, nisu daleko od Kostolca kod kojeg su iskopani mamuti i rimski Viminacijum.

Čak tri vrste mamuta nastanjivale su ovaj prostor. Na lokalitetu poznatom kao Nosak, otprilike dva kilometra daleko od mesta na kojem se ukazala Vika, pronađen je mamut Nosko. I on je otkriven slučajno, zahvaljujući kiši koja je sprala blato niz liticu kopa i otkrila kosti. Potiče iz gornjeg, kasnog pleistocena, koji je trajao do pre 10.000 godina. U neposrednoj blizini pronađeni su i skeleti ostalih runastih mamuta, takođe mnogo mlađih od Vike. Oni su, pak, bili veći od nje, o čemu svedoči kost noge dugačka 1,3 metra, što znači da je dužina celog ekstremitet iznosila najmanje 2,5 metra.

Ostaci ove davno izumrle vrste pronađeni su na svim kontinentima osim Australije i Južne Amerike. U Severnoj Americi i Rusiji otkrivene su velike grobnice mamuta koji su uginuli usled nekih prirodnih katastrofa, ali skeleti sačuvani u celosti su prava retkost. Uglavnom pripadaju čuvenim zaleđenim mamutima čiji su savršeno očuvani ostaci pronađeni u regionu Arktika. Krzneni pokrivači pomogli su im da prežive ledeno doba, ali mnoge od tih teških životinja upadale su u snegom ispunjene pukotine ili hladne reke, gde su se zaledile i zahvaljujući temperaturi ostale u stanju u kakvom ih danas nalazimo. Procenjeno je da oko pet miliona mamuta leži na tlu Severnog pola i Sibira. Vika i Kika su zaista senzacionalna otkrića, jer nisu bile zarobljene u ledu koji bi im bolje čuvao ostatke od propadanja, već su izronile iz peska i gline. A ko zna, možda čeljusti teških mašina uskoro opet zakače neku praistorijsku uspomenu i posle nekoliko stotina hiljada godina sa njih ponovo podignu prašinu koju su nanosili snažni orkani tokom turbulentnih promena geoloških epoha… Naučnici kažu da je Srbija prava dolina mamuta. Potraga za džinovskim surlašima se nastavlja.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR