Ekskluzivna izložba u Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinu pruža posetiocima jedinstvenu priliku da prošetaju kroz deo sveta doživotnog predsednika Jugoslavije i pogledaju interesantne predmete koje su mu poklanjali nekadašnji državnici i članovi kraljevskih porodica

Darivanje ima simboličan značaj u svim kulturama, a razmenu poklona na najvišem državnom nivou određuje precizan protokol kojim se reguliše sve – od odabira poklona u zavisnosti od prilike, preko interesovanja, ukusa i statusa osobe kojoj je namenjen, čina predaje, pa do prateće dokumentacije i kasnijeg čuvanja tih predmeta. Tokom susreta sa kolegama državnici retko jedni drugima uručuju lične poklone, ali Josip Broz Tito je i u tom slučaju bio izuzetak. Koliko ga je tadašnji svet uvažavao dokazuje i raskošna riznica vrednih predmeta koje je dobio tokom skoro četiri decenije koliko je bio predsednik Jugoslavije.

08

Nije slučajno to što je izložba Carski darovi, u Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi, otvorena baš 25. maja. Dobro poznat datum, koji budi nostalgična sećanja na štafete, sletove i ostale svečanosti povodom Dana mladosti, zvaničnog maršalovog rođendana. Tita već odavno nema, nema više ni Jugoslavije, ali svi mi rado, i sve češće, prizivamo to srećnije i bezbrižnije vreme. Vreme kada je bilo bolje. Sada nam se ponovo pruža jedinstvena prilika da zakoračimo u delić Titovog sveta, satkanog od 55 jedinstvenih predmeta izuzetne umetničke izrade, nastalih u najpoznatijim radionicama širom planete, dobijenih od nekad moćnih vladara, predsednika i članova kraljevskih porodica.

01

O Titovoj bogatoj državničkoj aktivnosti najbolje govore podaci da se, tokom svog dugog vladanja, sreo sa više od 350 predsednika država i vlada, da je imao 169 državnih poseta i boravio u 73 zemlje sveta. Toliko dugo je bio na čelu države i toliko puta se susretao sa istim vladarima, da su ti odnosi vremenom postajali manje protokolarni. Prilikom brojnih poseta dobijao je unikatne poklone koji se danas čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije, u okviru Memorijalnog centra Josip Broz Tito. Nekima od tih darova ponosili bi se i najveći svetski muzeji. Posetioce će zablesnuti predmeti od zlata, mermera i bronze, ali i drago kamenje neprocenjive vrednosti, ugrađeno u najviša odlikovanja kojima su maršala nagrađivali svetski monarsi.

02Interesantni eksponati, izrađeni od plemenitih metala i najfinijeg porcelana, podeljeni su u pet celina – arheološki, upotrebni i ukrasni predmeti, nakit i odlikovanja. Datiraju od 7. veka pre nove ere do polovine prošlog stoleća. Svaki predmet ima svoju priču, a otkrićete još mnogo zanimljivosti i na samoj izložbi, nastaloj u saradnji Muzeja grada Novog Sada i Muzeja istorije Jugoslavije, kaže gospođa Olja Maglovski, kustos-istoričar i jedan od organizatora. Ovog puta reč je o zaista ekskluzivnom izboru poklona.

03

Najviše je poklona koji su stigli od kambodžanskog princa Norodoma Sihanuka s kojim se Tito najčešće susretao. Tu su fragment hrama iz Angkor Toma, nekadašnje prestonice kraljevine Kmera, koji je čuvan u tamošnjem muzeju pre nego što je poklonjen maršalu, potom srebrni servis za čaj ukrašen predstavama legendarnog bića Garude, po hinduskoj mitologiji nosioca boga Višnua, a posebno je atraktivna maketa carske kočije, dvokolice, izrađena od metala i drveta.

07

Iranski šah Reza Pahlavi pozvao je Tita na proslavu dva i po milenijuma postojanja Persijskog carstva, koja je održana u Teheranu 1971. godine. Predsednik Jugoslavije tada je dobio repliku ukaza Kira Velikog iz 539. godine pre nove ere, poznatu pod nazivom Kirov cilindar. Slavni dokument, u obliku glinenog valjka, bio je postavljen unutar vavilonskih zidina kao kamen temeljac i smatra se prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima, jer propisuje religioznu toleranciju, ukidanje ropstva, kao i slobodu izbora i profesije. Original se čuva u Britanskom muzeju, a replika je izložena u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde je tekst preveden na svih šest službenih jezika.

06

Danska kraljica poklonila je Titu i Jovanki risa od porcelana. Nekadašnjoj prvoj dami car Hajle Selasije često je slao skupoceni zlatni nakit iz svoje radionice. U to vreme darovima je pridavan izuzetan značaj, pa je u okviru našeg predsedništva bilo formirano Odeljenje za poklone i umetnine koje je odlučivalo šta će biti uručeno kojem predsedniku, kralju, šeiku, i na koji način. Pokloni su inventarisani u posebnu knjigu, sa fotografijom, brojem, mestom, dimenzijama.

11

Grčki kralj Pavle I i kraljica Frederika poklonili su Titu i Jovanki zlatne tabakere, ali i zlatne replike pehara sa Krita iz 15. veka pre nove ere. Otkriveni su 1889. godine u jednom grobu kod lakonskog sela Vafio, po kojem su i dobili ime.

09

Upravo od grčkog kraljevskog para, u Atini 1954. godine, Tito je dobio prvi dar u svojoj raskošnoj riznici – jedan od najmisterioznijih eksponata koji se čuvaju u nekadašnjem muzeju 25. maj. To je antički korintski šlem od bronze, koji predstavlja enigmu jer je, i pored činjenice da je izliven u punoj ratničkoj formi, izrađen u smanjenim dimenzijama, zbog čega nije mogao imati praktičnu upotrebu.

04

Avganistanski kralj Mohamed Zahir darovao mu je statuu Bude. Jedinstven je poklon cara Hajla Selasija povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu 1961. godine. Bio je to pribor za pisanje, koji predstavlja maketu carskog prestola. Ispod baldahina na čijem se vrhu nalazi carska kruna, između dva anđela, stoji presto sa Davidovom zvezdom na naslonu, predstava koja upućuje na legendarnu kraljicu od Sabe. Ona je sa kraljem Solomonom dobila sina Menelika, rodonačelnika etiopske dinastije.

10

Autentičan poklon britanske kraljice Elizabete II posetioci neće moći da vide, ali će saznati priču o tome kako je jedna od najmoćnijih žena našeg doba odlučila da Titu i njegovoj supruzi Jovanki daruje deset parova papagaja. Bila je toliko zabrinuta za svoj poklon, da je imenovala posebnog ambasadora koji je nadgledao izgradnju kaveza i put papagaja u SFRJ, a uz njih je poslala i detaljna uputstva o izradi specijalnog kaveza na ostrvu Vanga u arhipelagu Briona, kao i o raznim navikama ovih ptica. Poslednji poklon od jedne krunisane glave doživotni predsednik Jugoslavije dobio je 1979. godine od kuvajtskog šeika – srebrnu maketu jedrenjaka, simbol te zemlje.

13

05

Poseban segment izložbe čine odlikovanja kojim su sve predstavljene zemlje odlikovale Tita za dela učinjena u ratu i miru. Među njima se izdvajaju evropska odličja koja imaju najdužu tradiciju: danski Orden slona ustanovljen 1464. godine, švedski Orden Serafima iz druge polovine 16. stoleća i britanski Orden kupatila, ustanovljen 1399. godine.
Dakle, 55 predmeta i bar isto toliko razloga da svratite do lepog muzeja na Petrovaradinu i pogledate ovu zanimljivu postavku koja traje do 29. juna.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: Muzej istorije Jugoslavije, Muzej grada Novog Sada

12

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR