Kuglof, najstariji modelirani kolač, poslednjih godina doživljava pravu renesansu. U šarenu i sočnu vojvođansku kuhinju uneli su ga Nemci, još pre mnogo vekova, a u Sremskim Karlovcima održava se sad već tradicionalni festival posvećen čuvenoj poslastici, za koju postoji čak četiri stotine recepata

Poslednjih dana maja, obronci Fruške gore koji se lagano spuštaju prema Dunavu bili su okupani slatkim mirisima isteklim iz raskošne istorije ovog kraja. To su one starinske arome iz kuhinja naših baka, naših majki kako volimo da ih zovemo u Sremu, nenadmašnih majstorica za sve moguće vrste kolača – za štrudle, za kitnikez, vanilice, krofne, medenjake, šapice, salčiće, za sve što ima veze sa testom… I za kuglof.

00a

04

U lepom gradiću koji odiše kulturom, bojama i emocijama utkanim u svako zdanje, još uvek je veoma živo nasleđe koja su mu ostavila austrougarska vremena. I slatki simbol Karlovaca ovde je stigao davno, zahvaljujući podunavskim Švabama i njihovim gastronomskim veštinama. Nekada je bio nezaobilazan na svakoj porodičnoj trpezi. Stariji se sećaju da je dobro išao uz belu kafu, a u Muzeju kuglofa, o kojem će takođe biti reči u ovoj priči, kažu da je idealan uz šolju toplog čaja. Naravno, i uz bermet, najizazovniju tajnu karlovačkih vinskih podruma.

03

01a

Tradicionalna vojvođanska kuhinja poslednjih godina oživljava zahvaljujući i preporodu kuglofa. U čast najstarijeg modeliranog kolača, u Karlovcima se svakog proleća organizuje internacionalni festival. Proteklog vikenda na centralnom Trgu Branka Radičevića održana je šesnaesta manifestacija, u organizaciji Zavičajnog doma i kulturnog centra Podunavskih Švaba Karlowitz.

06

Vredne domaćice u narodnim nošnjama ovog kraja – sremskoj, nemačkoj, slovačkoj, mađarskoj i ostalim, takmičile su se koja će napraviti originalniji kuglof. Osnovni uslov da bi se učestvovalo na slatkom nadmetanju kojem su u šali dali špicnamet Kuglofijada jeste da eksponat ima tradicionalan izgled i ukus. Ne sme biti lakši od jednog kilograma, ali ni teži od dva. Izlaže se na čvrstoj podlozi, upakovan u celofan. Šareni štandovi mamili su poglede i golicali nozdrve.

DSC_0548

gugelhupf-276785_1920

Čim godišnja doba zamene uloge, Karlovci postaju epicentar đačkih ekskurzija i turističkih izleta. I tokom atraktivnog festivala glavne ulice i trgovi vrveli su od posetilaca, ne samo iz naše zemlje, već i iz susedne Mađarske, Hrvatske, Austrije, čak i daleke Kine. Čuveni voz-muzej Romantika stigao je iz Beograda, budeći nostalgiju i uspomene na dobra, stara vremena, na tridesete godine prošlog veka kada je na ovoj relaciji provozao prve putnike.

21

15

Pored kuglofa svih veličina i ukusa, bilo je tu i suvenira, proizvoda starih zanata i domaće radinosti, antikviteta, rariteta, meda i, naravno, blaga fruškogorskog vinogorja – čuvenih karlovačkih vina. Ispred gradskih crkava Svetog Nikole i Svetog Trojstva, pored prelepog Patrijaršijskog dvora i česme Četiri lava, mogli ste probati, kupiti ili jednostavno uživati u poslastici jedinstvenog oblika, a bilo ih je zaista raznih. Pomenimo tek nekoliko vrsta – jafa, bečki, carski, saher, bermet, mramorni, šareni, vinski, alzas, sa višnjama, čokoladom, kafom, kakaom, orasima, suvim grožđem, rumom, marcipanom, bademima, čak i sa šargarepom.

DSC_0551

Prvi festival kuglofa održan je 2002. godine, kada su organizatori iz udruženja Karlowitz poželeli da čuveni kolač izvuku iz zaborava. Sada je to tradicionalna takmičarsko-sajamska smotra sa prigodnim kulturnim programom. Svaka domaćica pravi kuglof po svom receptu. Modla obavezno ima dimnjak u sredini, rupu koja služi da se testo jednomerno ispeče. Neobičan oblik, bogatstvo i različitost ukusa kolača doprinose njegovoj popularnosti, a danas skoro svaka karlovačka porodica u jelovniku ima zastupljenu bar jednu vrstu te kraljevske poslastice.

13

Nedavna istraživanja pokazala su da je kuglof, u stvari, antički specijalitet i da se pravio još u doba Rimljana. Kod Beča je pronađena keramička modla iz tog vremena, sa dimnjakom i šarama, tako da i Italijani mogu da se diče time da je kuglof njihov. Međutim, za njega se još od pamtiveka otimaju i Nemci, i Austrijanci, i Francuzi, i Mađari, što ga svakako čini popularnijim i cenjenijim. Svojataju ga i Karlovčani. Šarmantan i elegantan, poštovan ivoljen, ovekovečen na slikama poznatih umetnika i u stihovima mnogih pesnika, početkom građanskog doba postao je statusni simbol evropskih kuća. Danas se budi iz dubokog sna gastronomske istorije, vraćajući staru slavu, ali i najbolje mesto na porodičnom astalu. Kao kruna bogate vojvođanske trpeze koja se šareni od raznih đakonija.

18

Aristokratska poslastica otrgnuta od zaborava prvi put se na slikama pojavila u 15. veku na stolu mađarskog kralja Matije Korvina. Do danas je, kažu, sakupljeno oko četiri stotne recepata, a najviše njih prepisano je iz švapskih kuvara, od naših baka. Pod raznim imenima pravio se u čitavoj Evropi. U Nemačkoj ga zovu gugelhupf. Veći festival od karlovačkog postoji samo u Francuskoj, u Alzasu, gde se održava više od jednog veka. Prema legendi, Francuzi su za kolač saznali kada se Marija Antoaneta, ćerka carice Marije Terezije, udala za Luja XVI. U miraz je donela i modle za kuglof, koje su nekada predstavljale luksuz i stvar prestiža.

05

Kuglofe pravimo u našoj porodičnoj radionici smeštenoj u srcu Karlovaca. To je autentičan prostor prepun starinskih predmeta koji su se nekada upotrebljavali u domaćinstvu i koji su uglavnom služili za pravljenje ili služenje kolača. Starinske emajlirane modle, kredenci, oklagije, avani, porcelan, kecelje, vage, mlinovi, šoljice i razno posuđe deo su eksponata koji potiču iz naše kuće – kaže Katica Biber Šnur iz Muzeja kuglofa Gea.

33

Pored izrade kuglofa po porudžbini, vesela domaćica u radionici uči zainteresovane dame da i same prave poslasticu. Poreklom iz starosedelačke porodice koja je u Srem stigla još u 17. veku, Katica najčešće dočekuje goste u tradicionalnoj nemačkoj haljini.
– Po nepisanom pravilu, čokoladni kuglof služi se uz crno vino ili kafu, dok žuti ide uz belo vino ili čaj. Mleko se može piti uz svaki. Često idu i uz neko žestoko piće ili liker, a ovde kod nas u Karlovcima najbolje se slaže sa autohtonom fruškogorskom sortom, bermetom. Gotov kuglof je najlepši kada se pospe šećerom u prahu, a za ostalo je zaslužna vaša mašta – objašnjava Katica i ističe da je kvalitetna modla zlata vredna.

DSC_0747

Pobedu na šesnaestom međunarodnom Festivalu kuglofa odnele su majstorice iz porodične manufakture Mrvica, iz Novog Sada, koje na takmičenju učestvuju već deset godina.
– Naša firma bavi se proizvodnjom kolača i peciva, a u svakodnevnoj ponudi imamo i kuglofe. Interesantan je podatak da su se ovi manji pokazali kao idealni za doručak. Pobednički kuglof sastoji se od sira, suvog grožđa i đumbira. Stvarno je sočan. Inače, najviše se traži kombinacija od čokolade i višanja – kažu Marija Negru i njena sestra Mirta, otkrivajući da je tajna kuglofa i u puteru jer on daje poseban ukus.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

DSC_0601

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR