Zemun je u večnost ispratio jednog od svojih najvećih čuvara, velikana koji je mnoge vredne podatke, priče i događaje izbavio iz ruku zaborava ostavljajući ih budućim generacijama, kako bi ovaj grad sačuvao mesto u istoriji i značaj koji mu pripadaju

U vreme kada se briše i uništava prošlost Srema, Bačke i Banata, kada se zatvaraju kulturne institucije poput muzeja u Zemunu, a istorijske vrednosti samo na papiru postaju atrakcija za turiste i ljubitelje prošlosti, ljudi poput Branka Najholda stoje kao poslednja linija odbrane. Iako više nije među nama, živeće Branko dok živi i Zemun, dok bar jedan Zemunac bude postojao. Ja sam mu zahvalan što je oživeo i ovekovečio one dane kada smo bili Evropa, kada je po zemunskim ulicama, dućanima i crkvama u opticaju bilo nekoliko jezika, kada su dame iz Beograda dolazile u šoping u Zemun, a Zemunci brodom odlazili do Budima i Beča… Oživeše i ostaše franctalske procesije, zvona iz livnice Pantelića, pesme srpskih, nemačkih, jevrejskih, hrvatskih muzičkih društava, cenkanje cincarskih trgovaca… Kada se popnete na Gardoš, pogledajte grad. Eto, to je Branko. (Neven Popović)

01

Decenijama, gotovo od dana kada je ugledao svet, Branko Najhold skupljao je najrazličitije priče i podatke o Zemunu. Neumorno i pasionirano. Između ostalog, u jednom intervjuu otkrio je da se mnogi istorijski događaji i podaci vezani za grad još uvek pogrešno interpretiraju, pa tako čak ni neki rođeni Zemunci ne znaju da je Gardoš ime brda, a ne monumentalne građevine na njegovom vrhu čiji ispravan naziv glasi Milenijumski spomenik. Zabunu često unosi i evangelistički hram na uglu Tošinog bunara i Prilaza, koji mnogi zovu sinagogom, iako to nije, a da ne pominjemo Magistratski trg, koji su prekrstili u Magistarski, jer im je, valjda, tako ušlo u uho. Umeo je Branko tako divno da objasni i zbog čega i kako.

05

Najveći hroničar Zemuna, istinski zaljubljenik u grad kojem je i srcem i poreklom pripadao, napustio nas je tiho i iznenadno. A toliko je još imao da nam ispriča… Spremao je Don Kihot od Gardoša nova dela, a poslednje, Ljudi sa basamaka, predstavio je svega nekoliko dana ranije sa Nenadom Hegedišem. No, šta je večnost naspram svega onoga što je Branko Najhold ostavio Zemunu… Zahvaljujući njegovom nesebičnom zalaganju, energiji i istraživačkom radu kojim bi inače trebalo da se bave čitavi timovi, mnoge tajne izronile su iz dubina prošlosti varoši na Dunavu, mnogi veliki događaji ponovo su oživeli kako bi ostali dostupni i budućim generacijama, mnoge činjenice spašene su od zaborava. Jer, predugo se već od Zemuna otima duša, prekraja mu se istorija, prevrću groblja, oduzima status koji je tokom čitavog postojanja imao… Branko je Zemun voleo, kako je govorio, blesavo i sa preterivanjem, a najviše sa željom da ovaj grad sačuva svoju dugu priču, mesto u istoriji i značaj koji mu pripadaju. Tako je, za sva vremena, u Zemun uklesao i svoje ime. U šetalište na keju, u Gradski park, u hodnike gimnazije, stepenište na Kalvariji, kafane pored reke, makadam i katakombe na Gardošu.

03

Njegovi prijatelji tvrde da je bio pravi autoritet za zemunske teme i da niko nije smeo da se upušta s njim u polemiku oko toga. O svakom detalju iz burne prošlosti ovog grada, nekad znanog i kao Taurunum i Malevila, mogao je da ispriča čitave storije. Ostavio mu je riznicu punu kulture i podataka čija se vrednost ne može izmeriti nijednom poznatom mernom jedinicom. Dovoljno je izgovoriti samo njegovo ime.
Zemun je jedina gradska opština u Beogradu koja nema institucije kulture, ali je i jedina u ovoj zemlji koja tu instituciju ima u jednoj ličnosti. To je Branko Najhold – rekao je njegov saradnik Dragan Stojković.

02

Najhold je rođen 1947. godine u Zemunu, u porodici koja je i po očevoj i po majčinoj liniji prisutna u ovoj varoši već duže od dva veka. Po nacionalnosti je, prema sopstvenom priznanju, bio – Zemunac. Svoju ljubav prema rodnom gradu iskazao je, između ostalog, i sa pedesetak knjiga, kataloga i bezbroj članaka, zatim organizovanjem niza kulturnih manifestacija, priređivanjem izložbi, veoma aktivnim delovanjem u javnom životu. Zaslužan je za osnivanje Zemunskog međunarodnog salona karikature, jednog od najznačajnijih u svetu. Čuveni hroničar bio je i dobar poznavalac arheologije i afričke umetnosti, pa je i u tim oblastima publikovao više pisanih dela. Zahvaljujući svom izdavačkom preduzeću Trag, pokrenuo je i uređivao i nekoliko časopisa.

15326117_1822947074651426_8222695447945372753_oZemun – dani davni, dani sadašnji, Hronike Zemuna, Taurunum Romanum, Zemunske razglednice, Zemunske ulice, Zemunske crkve, Zemunske kafane, Stoleće Milenijumske kule, Zemunska škola karikature, Hronika zemunskog sporta, Pola veka Fudbalskog kluba Zemun, Priče iz davnina, Detinjim tragovima čovečanstva, Afričke priče, Grčke priče… To su tek neki od Najholdovih naslova. Za stvaralaštvo i doprinos kulturi dobio je i međunarodna priznanja. A stvaralašto sa njegovim potpisom je – neiscrpno.

08

Verni čuvar Zemuna ostavio je neizbrisiv trag u kulturi i istoriji srpskog naroda, ali i svih koji vuku korene iz ovog kraja. Pomno je skupljao istorijsku građu, stare fotografije i razglednice, zapise, saznanja.
Ja sam starosedelac Zemuna. To ne znači da ne priznajem za Zemunce one koji su došli juče. Bitno je da ljudi vole sredinu u kojoj žive. Nažalost, nije slučaj to sa svima koji su godinama dolazili ovamo. Bio sam jedan od trojice inicijatora za osnivanje Kluba matične kulture Zemuna i mi smo u Manifestu za koji mislim da je pravi zemunski napisali i rečenicu: Biti Zemunac nije stvar krštenice nego stanje duha! Koliko god sam ponosan na svoje korene i poreklo, toliko priznajem i sve one koji dođu ovde i zavole svoj novi grad. Ta ljubav prema Zemunu me je ponukala da se bavim kulturom. Od malih nogu sam pratio sva dešavanja i, za ovih trideset pet godina koliko radim u kulturi, mislim da sam uspeo bar delimično da učinim ono što sam nameravao. Ostale su neke stvari nedorečene, nedovršene, nezapočete, ali mislim da je za sve ovo vreme urađeno nešto što će ostaviti trajniji trag u Zemunu – govorio je Branko, koji je jubilej obeležio u maju izložbom u Milenijumskoj kuli.

07

– Dolaze generacije novih Zemunaca, rođenih i doseljenih. U svima se spontano budi ljubav prema tom gradu. Da bi ta ljubav imala sadržaj, da bi znali šta i zašto vole, neophodno je da svi novi Zemunci imaju minimum znanja o svom gradu, njegovoj istoriji i vrednostima na kojima se zasnivao društveni život kakav je nekad postojao. Danas, a i u budućnosti, to neće biti moguće bez poznavanja bar dela literature koju je ostavio Branko. Današnji Zemun je mali za njegov opus, kojim ga je prerastao. U kulturnoj istoriji Zemuna mnogi su bili dobri. Neki su bili još bolji. Ima ih dosta koji su najbolji. Ali, ovakvi kao Branko Najhold su neophodni – reči su izdavača Dragana Stojkovića.
Na sad već kultnom stepeništu slavnih na Kalvariji, projektu kojem je proteklih meseci bio posvećen, ostaje upisano i Brankovo ime pored velikana koje je iznedrio ovaj grad. Ostaje da večno odzvanja zemunskim vremenom, ulicama, Gardošem, kejom, da nas podseća na ono što smo bili i na sve što moramo da sačuvamo od zaborava.

Tekst: Snežana Ilić
Fotografije: Boris Mirkov, arhiva

15541890

2 KOMENTARI

  1. “Mnogi su bili dobri. Neki su bili još bolji. Ima ih dosta koji su najbolji. Ali neki su neophodni.” Ovo je poznata, originalna izreka slavnog dramskog pisca Bertolta Brehta koju sam na primeru Branka Najholda parafrazirao. Izvinjavam se što je pripisana meni.

  2. Poznavao sam Branka i strašno mi je žao i jako sam se iznenadio odlaskom tako divnog i jedinog
    hronićara Zemuna.Poslednji pozdrav Ćira iz Crne mačke,B.Radičević.LJubitelj i žitelj Zemuna.

OSTAVI KOMENTAR