Kada su, davne 1895. godine, iskopavani temelji za Milenijumsku kulu, Gardoš je počeo da otkriva svoje tajne iz rimskih vremena. Među njima je bio i jedan sarkofag, koji je već decenijama izložen u muzeju pod vedrim nebom – u zemunskom parku, pored gimnazije

Koliko puta ste prošli pored ove kamene pravougaone strukture, a niste se nikad ni zapitali šta ona predstavlja?… Možda ste nekad seli da se odmorite? Mnogi Zemunci pojma nemaju šta je to, čak ni neki koji su išli u gimnaziju, svega nekoliko metara dalje. A već decenijama, zaboravljen i izlupan, leži na početku Gradskog parka, oaze Zemuna u kojoj se, pored škola, bolnice, crkava i kasarni, svojevremeno nalazilo još trista čuda, kao što je, na primer, bio meteorološki stub.

Rimsko naselje Taurunum, na čijim je temeljima nikao Zemun, obuhvatalo je tvrđavu na brdu Gardoš, civilni deo i dve nekropole. Jedna se nalazila uz Zapadnu kapiju, što je danas potez od Sinđelićeve i Njegoševe ulice koji se nastavljao Bežanijskom, a druga uz Južnu kapiju, koja je izlazila na sadašnji Zemunski park.

Do sada nisu rađena sistematska arheološka istraživanja antičkog naselja. Do svih nalaza dolazilo se slučajnim iskopavanjima, pa su tako tokom građevinskih radova 1959. godine na uglu Sinđelićeve i Njegoševe otkrivena tri groba.

A još ranije, 1895. godine, prilikom kopanja temelja za Milenijumsku kulu na Gardošu, pronađen je veliki sarkofag, dugačak 2,18 metara, širok 1,14 metara i visok 73 centimetra. Ostaci skeleta i obeležja s kojima je pokojnik sahranjen bili su dovoljni da se zaključi da potiče iz rimskog doba. Da postane jedan od malobrojnih preživelih svedoka vremena kada je varoš na Dunavu, tada poznatija kao Taurunum, bila važan centar provincije Donje Panonije.

– Sarkofag je sačinjen od peščara, bez ikakvih ukrasa ili natpisa. Poklopac u obliku krova ukrašavale su ljudske glave izvajane na svakom uglu i na sredinama obe duže strane. Najpre se nalazio u dvorištu Magistrata, a između dva rata je premešten u Gradski park, gde i danas stoji. Nažalost, oštećen je i izlomljen – objasnio je pre nekoliko godina Branko Najhold, čuveni zemunski hroničar, koji je tada predložio i da se sarkofag reparira i vrati na plato Milenijumske kule, gde je i iskopan.

Čak su bila obezbeđena i sredstva, ali nerazumevanjem rukovodilaca Muzeja grada Beograda, u čijoj nadležnosti je sarkofag, on i dalje stoji u parku i – propada. To što je star skoro čitava dva milenijuma i što je jedan od poslednjih rimskih spomenika na ovom prostoru očigledno malo koga zanima. Gleda on nemo u bistu Branka Radičevića preko puta, gleda i čuveni pesnik njega… Poneko sedne na njega da se odmori, verovatno misleći da je to samo još jedna polomljena klupa. Povremeno ga obiđu radnici Gradskog zelenila.

– Zbog razvaljenog poklopca, sarkofag verovatno podseća na kantu za đubre, pa ga shodno tome, ljudi često zatrpavaju smećem. A da je, recimo, izmešten tamo gde je nađen, kod Kule na Gardošu, i da su pored njega izloženi ostaci pokojnika iz trećeg veka zajedno sa obeležjima s kojima su iskopani, imali biste veliku turističku atrakciju za sve koji vole istoriju i arheologiju. Za to nisu bile potrebne velike pare. Dovoljno je napraviti poklopac od neprobojnog stakla i table na kojima bi pisalo šta se tu nalazi. To smo fotograf Đorđe Čubrilo i ja hteli da uradimo od sopstvenih sredstava, ali nismo dobili dozvolu od Zavoda za zaštitu spomenika i Muzeja grada Beograda – govorio je Branko.

Narodni, odnosno Zavičajni muzej Zemuna, 1968. godine ušao je u sastav Muzeja grada Beograda i tom prilikom je ceo fond reinventarisan. Kao pokretno kulturno dobro sarkofag se nalazi u nadležnosti ovog Muzeja, koji ima problem sa nedostatkom prostora za čuvanje i izlaganje eksponata. Tako je Zemunski park ostao mesto gde je rimski sarkofag izložen i prepušten sam sebi. Da se pod vedrim nebom, kako zna i ume, bori sa vremenskim nepogodama, vandalima, smećem, ali i sa onim što nas najviše boli – nemarom i ignorisanjem kulturno-istorijskih vrednosti.

Tekst i fotografije: Snežana Ilić
ZABRANJENO preuzimanje teksta i fotografija bez odobrenja autora!

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR