Zovu se Kalvarice. Zahvaljujući kreativnosti i upornosti Nenada Hegediša koji je pokrenuo ovaj interesantan projekat, 128 plavo-zelenih stepenika postali su kulturna oaza i atrakcija Kalvarije. Na tom svojevrsnom šetalištu slavnih napisana su imena znamenitih ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag u zemunskom vremenu…

Zemun kojim hodamo je, u stvari, Zemun kojim smo nekad hodali. Ne primećujemo prisustvo novog, već odsustvo starog. Ne privlače nas naši odrazi u ogledalima, već odrazi iz starinskih prozora. David Albahari

07

Čuveni pisac, kao i Isidora Sekulić, Ljiljana Blagojević, Rahela Ferari, Branko Pešić, Bajaga, Dragan Jovanović, Stefan Milenković, Miloš Žutić, Dragan Mance, Predrag Koraksić Koraks, Mirko Nišović, Nemanja Radulović, Tatjana Beljakova, Branka Pujić, Siniša Kovačević, Aleksandar Karakašević, braća Jelić iz YU grupe, Saša Lokner i još neki znameniti umetnici, sportisti, pisci i naučnici dobili su svoje mesto na zemunskom bulevaru slavnih. Samo što ovaj walk of fame, za razliku od holivudskog, nije avenija, već stepenište na Kalvariji. U svakom slučaju – jednako je impresivno.

03

Kalvarija je jedno od tri zemunska brda. Druga dva su Gardoš i Ćukovac. Taj lesni breg iznad Tošinog bunara ubraja se među najpopularnije lokacije ovog grada, a ime je dobio po katoličkom križnom putu koji je tu stajao od kraja 18. veka do prvih godina posle Drugog svetskog rata. Park Kalvarija, na krajnjoj ivici naselja, povezan je sa donjim Zemunom preko dva stepeništa. Jedne silaze u ulicu Prilaz (bivša Jakuba Kuburovića), a ove – u Tošin bunar.

21

Interesantan je podatak da su stepenici koji vode do ulice Jakuba Kuburovića u velikoj meri izgrađeni od nadgrobnih ploča sa nekadašnjeg groblja na Bežanijskoj kosi, gde je danas bolnica. Bilo je to groblje zemunskih Švaba koji su živeli u Gornjem gradu, Franctalu. Atrakcija Kalvarije su i slabo poznati bunar i bunkeri iz Prvog svetskog rata, ukopani duboko u lesno zaleđe. A odnedavno su to i stepenice iznad Tošinog bunara, koje su dobile sasvim novi izgled.

01

U želji da svom gradu doda malo boje i skrene pažnju na ljude koji su ostavili dubok trag u zemunskom vremenu, Nenad Hegediš pokrenuo je interesantan projekat Zemunci za stepenice, za koji je inspiraciju pronašao na drugom kraju sveta.

10

– Ideja o stepeništu i ispisivanju imena znamenitih Zemunaca krenula je sa jednog mog dalekog putovanja, iz Brazila i lokacije koju sam ciljano obišao – Eskadaria Selron. Tu, na 215 stepenika, čileanski umetnik Horhe Selaron uradio je mozaik u bojama Brazila. Rekao sam sebi da tako nešto moram da napravim i u mom kraju – počinje priču mladi Zemunac.

04

Šarene stepenice postoje u gradovima na raznim meridijanima, pomenimo tek Dugine stepenice u Turskoj, Sviralice u Kini, Književni uspon u Engleskoj… Ali, ove zemunske svakako su jedinstvene. S obzirom na to da je reč o projektu koji sadrži i umetničku i istorijsku dimenziju, Nenad nije mogao sam da ga sprovede u delo. Drugim rečima, bila mu je potrebna podrška. Zato moramo pomenuti i ljude bez kojih realizacija priče ne bi bila moguća:

05

Hroničar Branko Najhold napisao je više od pedeset knjiga o Zemunu i pomogao je u izboru znamenitih ličnosti našeg grada. Potom, likovni umetnik Nataša Čulina. Znajući da je ona osoba sa najviše iskustva u ovoj oblasti, prihvatio sam sve njene predloge, ideje i tehnička rešenja. Pored Nataše, koja je bila vođa radova, projektu su pristupili i moji najdraži prijatelji – Ponoš Ivan i Vera Šercel. Od samog početka aktivno učestvuju u farbanju i ispisivanju imena. Isto tako, želim da pomenem i Tamaru Stanojević, Ivana Ivanovića, Mariju Bjelanović, Stevana Sremca i Slavoljuba Spasojevića koji su učestvovali u čišćenju i farbanju.

06

A pre nego što je ideja sprovedena u delo, Nenad je na Fejsbuk stranici Zemunci za stepenice predstavio spisak sastavljen od dve stotine ličnosti. Svi pratioci imali su prilike da glasanjem izaberu sto dvadeset osam znamenitih Zemunaca, koliko ukupno ima i stepenika. Mnogi od izabranih nisu rođeni Zemunci, ali su deo života proveli u ovom gradu, doprineli svako na svom polju i tako ostavili neizbrisiv trag.

08

Neki vanzemunci sigurno su se zapitali zbog čega su korišćene baš plava i zelena. Da razjasnimo, to su zvanične boje ove opštine, inače nekadašnjeg grada. Realizacija lepe ideje zahtevala je dosta vremena, a pre toga bilo je neophodno obezbediti i dozvolu za farbanje stepeništa. Čim je opština dala odobrenje, desetočlana ekipa entuzijasta prionula je na posao i simbol Kalvarije počela da ulepšava zemunskim bojama.

1211

– Mislio sam da administrativni deo neće biti bišta više od formalnosti. Šestomesečna upornost i strpljenje nagrađeni su kada je projekat konačno odobren. Sami smo pokrili troškove oko farbanja, materijala, alata i nalepnica, odnosno kalupa za ispisivanje imena. A oni, kad se sve sumira, iznose oko 400 evra. Radovi su trajali dvadeset i jedan dan, radilo se i po pet sati dnevno. Pripremi je prethodilo, naravno, čišćenje. Prljavština je skinuta čeličnim četkama. Nakon farbanja usledio je verovatno najteži deo posla – ispisivanje imena i zanimanja sto dvadeset osmoro ljudi.

17

15

U početku je, otkriva Nenad, bilo problema oko izabranih imena. Škakljiv deo, koji je izazvao različite reakcije, a i sada, pored brojnih pozitivnih komentara, nađe se i nek ko negoduje.

20

– Bili smo svesni da deo sa odabirom imena neće ići lako, stoga je Branko Najhold preuzeo tu odgovornost. Bilo je i raznih pretnji, najviše na društvenim mrežama, ali ne bih da to iznosim u javnost. Svakako smo prijatno iznenađeni što smo naišli na veliku podršku građana, koji su nas, dok smo radili, častili ne samo komplimentima, već i sokovima i kolačima. Da ima više stepenika, sigurno bi se našlo još ljudi, jer je i ovih 128 malo da stanu svi asovi našeg grada. Trudili smo se da budu zastupljene sve oblasti, i verujem se da smo u tome uspeli.

0218a

Sad već čuvene plavo-zelene stepenice brzo su postale jedna od kulturnih oaza Zemuna. Mesec dana nakon završetka radova na Kalvariji je organizovana humanitarna izložba Fotografija za pomoć, a na gelenderima je predstavljeno 128 slika Zemuna, odnosno njegovih najznačajnijih destinacija, kao što su Milenijumska kula, kej, Lido… Autori su Saša Montiljo, Ana Kondić, Boris Mirkov, Milica Ristić, Marko Obradović, Milica Nikolić. Kupovinom fotografija po simboličnim cenama pomognut je rad osnovne škole Radivoj Popović za decu sa oštećenjem sluha, razvojnom disfazijom, autizmom i govorno-jezičkim problemima.

09

Zajedno sa najmlađim žiteljima Zemuna, na plavo-zelenim stepenicama organizovana je i akcija Kad porastem biću… Klinci i klinceze držali su table sa ovim natpisom, pokazujući da su veoma kreativni u izboru zanimanja. Nenad i ekipa želeli su da pokažu u kom pravcu razmišljaju naši mali sugrađani, jer ulažući u njih ulažemo i u budućnost. Tako smo saznali da se među mališanima iz Zemuna nalaze i budući učitelji, policajci, piloti, lekari, naučnici, sportisti…

14

Do kraja godine očekuje me i promocija knjige Ljudi sa basamaka, koju pišem sa Brankom Najholdom. Čitaoci će imati prilike da se bolje upoznaju sa biografijama poznatih Zemunaca, kao i sa kompletnom idejom i realizacijom projekta. Sav novac koji će biti prikupljen od prodaje knjige namenjen je izgranji table koja će biti postavljena na početku stepeništa – kaže Nenad, koji ima još kreativnih ideja za lepši izgled Zemuna.

19

Za sledeću godinu planiramo rad na stepenicama u Oračkoj ulici. Trebalo bi da i one budu u bojama Zemuna, s tim što će umesto imena stajati datumi važni za istoriju grada. Nadam se da će nam opština ovoga puta pomoći finansijski.

23

Nenad Hegediš zaposlen je u firmi Triple jump, koja se bavi izvozom i uvozom sportske opreme. Dugo se bavi volonterskim radom, a pre četiri godine pokrenuo je sportsko-rekreativni projekat Zemune, dobro jutro. Njegov otac, poznati sportista Janoš Hegediš, prvi je zemunski atletičar koji je otišao na Olimpijske igre (1976. godine u Montrealu).

22

– U leto 2012, vođen idejom svog oca iz davnih sedamdesetih prošlog veka kada su se na stadionu fudbalskog kluba Zemun održavali besplatni rekreativni treninzi, poželeo sam da ta priča ponovo oživi kako bih što veći broj građana upoznao sa zdravim načinom života. Okupio sam prijatelje i polako ih uvodio u priču, koja je zahvaljujući društvenim mrežama počela da se širi. Ovo je raznolika grupa, ima i mladih i starijih članova. Letnje aktivnosti odvijale su se uglavnom na Lidu, keju i stadionu. Na pesku čuvene plaže trenirali smo fitnes, a na ostalim lokacijama smo trčali. Plan je da uz grupu Zemune, dobro jutro građanima približimo sportske aktivnosti, poboljšamo trkačku scenu u Srbiji, aktiviramo se u predstojećim humanitarnim akcijama. Naš cilj je da se u promociju ukljući i opština Zemun, kako bismo svi zajedno unapredili sport u lokalnoj zajednici.

Tekst: Snežana Ilić

Fotografije: Zemunci za stepenice, Nenad Hegediš, Milica Ristić, Boris Mirkov, Vera Šercel, Nina Tomašević, privatna arhiva

1334a

BEZ KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR